Tekstovi sa tagom: Marko Stojiljković

Miks između simpatičnosti i ljigavosti, taštine i ljudske drame koji Jackman pronalazi za svoj lik sve vreme ostaje u neposrednoj blizini komičnog registra i zaista je nešto unikatno i taj komično-ozbiljni balans od Bad Education stvara film koji će možda diktirati standarde u budućnosti

Kada se podvuče crta na kraju, Lost Girls predstavlja jedan temeljan i razumljiv ogled o nepravdi, patnji, lošoj sreći i ljudskoj gadosti

Filmova s porukom, suptilnijih i manje suptilnih, bilo je otako je filmske umetnosti i biće ih i dalje. Nekada će biti više u modi, nekada manje. Zapravo i nije bitno je li tu reč o formuli ili nije, već kako je ta formula izvedena, verujemo li autoru, glumcima i likovima

Heroic Losers počinje naracijom glavnog lika Fermína Perlassija (Darín), bivšeg fudbalera i maskote u svom malom gradiću, o značenju pojma "budala". Nije to slučajno, originalni naslov filma prevodiv je kao "Odiseja budala", a do kraja filma ćemo shvatiti da budala nije nužno nešto negativno i da se svakome može desiti da ispadne budala, najčešće ne svojom krivicom. U prvoj trećini filma ćemo saznati kako je Fermín ispao budala...

Pomislite na Monty Python skečeve i filmove, ali ako je moguće još nadrealnije, još bizarnije i sa još manje namigivanja, ubačene u matricu "smešne strane istorije" sa kanadskim ukusom, idealima i sistemom vrednosti

Proxima (naslov je preuzet od imena svemirske misije) nije film radnje, koliko je film stanja, mentalne slike, rutine fizičkog i emocionalnog iscrpljivanja, ličnih, poslovnih i društvenih očekivanja koja se prelamaju preko leđa jedne osobe

Atlantics se može razložiti na tri osnovne komponentne, od kojih su dve standardne i manje-više svima poznate, socijalna i ljubavna priča, dok je treća izlet u magijski realizam koji se kreće po nekim svojim pravilima presudno vezanim za sredinu, lokalni folklor (možda tu bolje paše izraz mitologija), ali koji je takođe i stvar unikatne umetničke vizije Mati Diop

Kada se crta podvuče, čini se da rediteljski dvojac, odnosno scenaristički trojac nije bio svestan čega se uhvatio i šta sa time treba uraditi, pa Downhill pre svega deluje sklepano. Pojednostavljivanje je verovatno najveći greh filma i šteta je da poništava američku vizuru koja je to možda i najzanimljiviji deo priče. Rezultat nije toliko loš film, koliko frustrirajuće neujednačen i suštinski pogrešan

Fokus nije na konkretnim akcijama Kellyja i njegove bande, već na kontekstu, porodičnom i šire socijalnom, koji je presudno uticao na formiranje bandita i pobunjenika koji je ušao u nacionalnu legendu. Ono što valja primetiti je da Kurzel to čini na svoj potpisni način, kreirajući potpuno visceralni „punk” western

Uvodna sekvenca je bez daljnjeg majstorija čiji nivo ne uspeva da dostigne do kraja filma, ali i ostatak filma je režiran sa osećajem za stil, preglednost i poneki citat koji stvara tačno određen ugođaj, ugođaj tridesetak godina starog žanrovskog filma koji nije ostario i koji funkcioniše i u novom vremenu. To je kvalitet sam po sebi, a literarni klasik je dobio jednu više nego zadovoljavajuću filmsku interpretaciju

U pitanju je film koji bi se žanrovski mogao svrstati u "backwoods noir", dakle u ruralni triler sa elementima neo-westerna gde je osnovni krimi-zaplet jednako bitan kao i socijalni kontekst u koji je uronjen. U filmskoj umetnosti je ovaj žanr prvu popularnost stekao 90-ih godina prošlog veka, ostao je prisutan i u prvoj dekadi XXI veka

Mona J. Hoel je norveška predstavnica u pokretu Dogma 95 koji su pokrenuli danski sineasti, a njen film od pre 20 godina, Cabin Fever, jedan je od najtipičnijih predstavnika pokreta koji prati skoro sve tačke čuvenog manifesta. Za Are You Leaving Already? se takođe može reći da se relativno striktno pridržava Dogme, naročito na planu filmske estetike: neprofesionalni glumci, kamera iz ruke, što manje naknadnih montažnih rezova, bez veštačkog osvetljenja, bez muzike i sa minimalnom obradom zvuka

Sudbinu filma je prilično teško predvideti, kao što je teško predvideti i budućnost, neposrednu ili malo dalju. Trenutno se čini da će se „streaming” platforme samo ojačati u trenutnom razvoju situacije kada ostaju bez prikazivačke konkurencije, ali problemi nastaju drugde u proizvodnom lancu, od proizvodnje novog sadržaja (snimanja) do kalkulacije sa pomeranjem datuma za distribuciju. The Platform će u tom slučaju poslužiti kao jedan od oglednih primera „karantinskog hita”

Na tehničkom planu, Svi protiv svih je kompetentno urađen, ali ne više od toga. Fotografija Jasona Manna ima određene "turističke" kvalitete, totali podsećaju na razglednice, montaža Martina Ivanova osigurava preglednost i pratljivost, dok je Košakova režija školska, naročito u smislu kadriranja (uglavnom plan-kontraplan u dijaloškim scenama kojima se, u odsustvu akcije i budžeta za nju, stvara napetost), zbog čega se teško može nazvati spektakularnom

Druga konstanta kod Fontaine, posebno prisutna u poslednje vreme, posle njenog jedinog velikog hita (Coco Before Chanel), je pokušaj provokacije javnog morala ili suštinske etike. Night Shift se ne razlikuje mnogo od zadatih okvira, upadljivo je korektan na većini nivoa, plemenit u svojoj misiji, korektan u realizaciji (posebno na glumačkom nivou, Virginie Efira i Omar Sy su izvanredni), ali mu fali „ono nešto” da bi bio i više od toga