Tekstovi sa tagom: Marko Stojiljković

Ne samo da su efekti izvedeni profesionalno i diskretno, već Benson i Moorhead pametno promišljaju svaku scenu, koristeći se brojnim trikovima iz svog arsenala kao što su iskošeni uglovi, video u filmu koji se može premotavati, slika izvrnuta naglavce, subjektivni kadrovi i slično. Moorheadova fotografija je izuzetna i evokativna, bilo da se radi o tripovima i halucinacijama ili o suvoj i surovoj životnoj realnosti. Teško opisivi i uvrnuti, oscilirajući soundtrack koji potpisuje Jimmy LaValle samo doprinosi tripoznom efektu filma

Koliko god konvencionalni horor upadao u kolotečinu nastavaka, podžanrovskih konvencija i kreiranja filmova kako bi oni bili po ukusu publike, na svojim rubovima žanr je i te kako vitalan i izvrsno podnosi inovacije, za šta je After Midnight živi dokaz. Ovde je spoj dominantnog žanra sa ostalima toliko gladak i konzistentan da film prosto klizi kroz tu smešu bez problema, stvarajući dojam vrlo pametno konstruisanog i zaokruženog umetničkog dela

In the Strange Pursuit of Laura Durand uspeva da bude sentimentalan, ali bez skliznuća u patetiku i da ispriča priču iskrenu priču o svojoj generaciji koja će blagotvorno uticati na publiku u Grčkoj i van nje

Čini se da je Evrenol itekako svestan svojih ograničenja, kako autorskih, tako i budžetskih, i da je sposoban da to okrene u svoju korist i napravi jasan, solidan i ugodan film kojem čak ni didaktičnost koja se podrazumeva imajući u vidu ciljanu publiku ne može puno naškoditi. Girl With No Mouth je izvrstan primer kako film za nešto veću decu treba da izgleda i kako ga je moguće napraviti i van hollywoodske mašinerije

Ono po čemu je The August Virgin izuzetan film je iskrenost sa kojom se Trueba i Arana dotiču generacijske smušenosti , što ga čini atipičnim, ali efektnim "coming of age" filmom koji razbija kanon po kojem je taj termin rezervisan za filmove o tinejdžerima ili ljudima u ranim 20-im godinama života. Mi u formi nalik na dnevničku gledamo kako žena od 33 godine odrasta pred nama tokom leta koje će (možda) promeniti sve

Poruka da se kod seksualnog iskorištavanja i zlostavljanja ne radi o polu/rodu, nego o moći je truizam, ali znači li to u interpretaciji Käehne i el-Toukhy da je svaka jaka, nesubmisivna žena potencijalni (seksualni) predator i eksploatator? To posebno upada u oči sa nikada do kraja razjašnjenom motivacijom za aferu jer Anne svakako ima dobrih razloga da zadovoljstvo potraži izvan braka

Patrick je film i te kako vredan gledanja, zabavan, energičan, lako pratljiv i nepretenciozan, a da opet nije plitak i ne podilazi publici. Nadajmo se da će se Tim Mielants još koji puta okušati u formi dugometražnog igranog filma jer mu očito sasvim dobro ide

Where'd You Go, Bernadette je priča o predgrađu, o mekoj opresiji, o materinstvu kao konceptu, o foliranju i o spremnosti da se to foliranje prozove, o mehanizmima odbrane i potrebi osobe da bude to što jeste. Tu Linklater ulazi "all in", sa punim srcem i zbog toga je film u konačnici izuzetan

Prvi deo ljubavnog para je Leo (Kubota), momak koji je odrastao kao siroče kojem je boks jedini način da se probije kroz život. Kada mu nakon neočekivanog nokauta koji je popio u bolnici otkriju tumor na mozgu koji nije moguće operisati, on postaje čovek koji više nema šta da izgubi. Drugi deo para je Yuri (Konishi), devojka koja pati od halucinacija koje jedino može umiriti drogom. Nju je otac na ime duga prodao mafiji i ona taj dug otplaćuje kao prostitutka pod "umetničkim imenom" Monica

Iako je kontekst verski motivisanog nasilja, odnosno islamističkog terorizma, ovde jasan i škakljiv, ovo nije film ni o islamu, ni o zamci verske radikalizacije, već film o radikalizaciji uopšte, naročito u kontekstu društva koje ne pruža baš svima baš jednake šanse

The Moneychanger ni u kojem slučaju nije apolitičan film, ali nijednog trenutka nije pamfletski, pa čak ni politiziran. Politika je sveprisutna, u pozadini priče, Humberto je njenih mehanizama vrlo dobro svestan, a svestan je i kad bude suočen sa reperkusijama, po svoj biznis i po sebe. Ali stvar reditelja Veiroja je jasan: diktatura ne mora biti prepreka za prljave poslove, naprotiv, oni često idu ruka pod ruku

Radnja filma, strukturiranog kao serija flashback momenata uokvirenih intervjuom koji glumac i pisac Rupert Turner (Schnetzer) daje očito zalutaloj dežurnoj novinarki (Newton) povodom svoje knjige u kojoj je objavio svoju korespodenciju koju je u detinjstvu održavao sa naslovnim junakom (Harington), zapravo počinje sa scenom u kojoj Donovana, inače uspešnog glumca koji je tek prekoračio prag zvezdane slave, pronalaze mrtvog

Spoj drame i neprijatne komedije ovde ne funkcioniše savršeno, iako su to stvari sa kojima je autor radio na svom prethodnom filmu, dugometražnom prvencu Faults čiji su dometi znatno viši i zapravo dosta blizu remek-dela. The Art of Self-Defence nije toliko dobar, ali je svakako vredan gledanja jer nudi sasvim posebni i originalni pogled na jednu važnu društvenu temu

Zamislite jedno platno u nekoj tamnoj, recimo smeđoj boji, ako je moguće sa izbledelim flekama i različitim međusobno nepovezanim uzorcima koji se ponavljaju u neregularnim intervalima. Gledanje Jokera, drugi put još gore nego prvi jer su besmisao i praznina još očitiji, ekvivalent je zurenju u to platno / tapet "ukrašen" crtežima predškolskog deteta. Toliko otupljujuće, što je izuzetno dostignuće, imajući u vidu da pred sobom imamo jednog od najintenzivnijih i najenigmatičnijih stripovskih zlikovaca

Ovo je naoko mali film, ali takav da dolazi direktno iz "petlje", sa mozgom i dušom, pa se stoga može smatrati velikim