Tekstovi sa tagom: Marko Stojiljković

Beginning je jedan od filmova koji su obeležili prošlu godinu i ne čudi da je postao gruzijski kandidat za Oscara. Istini za volju, neku drugu bi obeležio još i jače (trenutni trend u „mainstream arthouse” produkciji je bavljenje unutrašnjim stanjima ljudi, naročito žena, u stresnim situacijama), ali svetu trenutno niti je do filmova, niti ih imaju gde pogledati u idealnim uslovima. Ostaje nam da, za razliku od junakinje filma, pokušamo da sačuvamo ono razuma što nam je ostalo

Dead & Beautiful je film čiji autor uglavnom uspešno izbegava jeftinu melodramu, uvodeći je tek pred kraj kada je apsolutno nužna, dok bira žanrovsku stazu psihološkog trilera kojeg pokreće svojevrstan socijalni eksperiment

Riders of Justice okuplja sam vrh danskog glumišta, barem kada je reč o njegovom muškom delu. Lagani nedostatak toga je što izuzetno jaki i prezentni glumci igraju likove koji nisu baš razrađeni i koji ni u kojem slučaju nisu realistični, ali oni se makar odlično zabavljaju radeći jedni s drugima nakon dužih pauza ili po prvi put zajedno u kadru. Režijski, Jensen neverovatno glatko i nonšalantno izvodi razne skokove u tonu i žanrovskom okviru

Let Him Go je od početka do kraja film za odraslu, strpljivu publiku kojoj ne treba crtati i koju na treba bombardovati akcijom od prvog minuta. Takvi filmovi su postali relativna retkost na bioskopskim repertoarima u poslednje vreme, ali ne treba zaboraviti da su pre dve ili tri decenije zauzimali njegov dobar deo

Kada nemamo panorame snimljene dronovima, kamera je u ruci, doduše uz manje drmusanja nego u drugim Greengrassovim filmovima, ali svejedno fali makar nešto statičnih kadrova i za žanr tipičnih američkih planova. Opet, u apsolutnoj i relativnoj suši, što vesterna, što kvalitetnih filmova, News of the World je jako dobra vest

Pieces of a Woman je film o traumi gubitka novorođenčeta ispričan uglavnom iz ženske perspektive, sa ponešto autobiografskih elemenata i elemenata stvarnih slučajeva, i zbog toga se čini dosta zahvalnim za okruženje filmskih festivala

Uklopljena sa fascinantnim pejzažom uglavnom pustih američkih prostranstava van gradova, predgrađa, vojnih baza i retke preživele industrije perfektno snimljenim od strane Joshue Jamesa Richardsa i sa izuzetnom muzičkom podlogom Ludovica Einaudija, galerija likova u Nomadlandu jedan je od najboljih aspekata filma i dokaza da na svetu još ima čovečnosti

Promising Young Woman ima potencijala da postane jedan od amblematskih #metoo filmova. »Srce«, odnosno etika mu je na mestu, poenta mu je lucidna i ispravna, bez pojednostavljivanja i besmislenih izgovora. Problem, međutim, nastaje u »mesu«, u mehanici i dramaturgiji, odnosno u »style over substance« pristupu kojim mlada autorica pokušava da se dopadne publici

U toj sinergiji muzike, „običnog” života, duše, dizajna i filozofskih pitanja odakle dolazimo i kuda idemo, Soul je divan, pametan i provokativan animirani film za zahtevniju publiku

"Let Them All Talk" se, uslovno rečeno, iskupljuje organskim dijalozima koji deluju skoro pa improvizovano, dok se »scenario« koji potpisuje autorica nagrađivanih kratkih priča i univerzitetska profesorka Deborah Eisenberg ponajpre liči na kolekciju vinjeta i crtica. U tom okruženju glumačka postava ima priliku da zablista

Freaky je možda malo pretrpan i odveć kitnjast u smislu mreže referenci, ali je više nego dobar i zabavan film za bioskopsko, ali i za kućno gledanje

Sastavljanje godišnje top-liste filmova po pravilu je nezahvalan posao koji zahteva puno kalkulacije i „poštenja” u ocenjivanju i rangiranju. Više je tu faktora uključenih, od vremena između gledanja filma i sastavljanja liste, preko uslova gledanja filma (bolje je u bioskopu, a još bolje na festivalu, nego na televizijskom ili, još gore, kompjuterskom ekranu), pa do raspoloženja. Ovu listu, kao i svaku drugu, treba shvatiti pre kao ovlašnu informaciju i preporuku šta treba pogledati, a ne kao tvrdnju da je neki bolje rangirani film objektivno bolji od onog lošije rangiranog. Pa da počnemo...

Fatman nije budući »alternativno-praznični« kultni klasik, iako je imao potencijala da to bude, recimo da su neke od replika primerak vrhunskog humora baziranog na zakeranju, ali je kao »novo-nenormalna« praznična zabava sasvim odgovarajući izbor

Songbird je prvi, uslovno rečeno, hollywoodski film na temu pandemije i to mu je otprilike jedini domet, čak se može argumentirati da na koroni zapravo parazitira jer je dotičnu lako moguće zameniti nekom drugom katastrofom. Ovde imamo slučaj onih »prvih mačića«

Sound of Metal je pažljivo osmišljen i besprekorno izveden film koji radi i na nivou razuma i na nivou osećaja. Definitivno se može smatrati za jednu od boljih stvari koje su se pojavile na internetu krajem ove godine (iako bi zbog svoje vizuelne, a naročito auditivne komponente zapravo bioskop bio idealno mesto da ga se pogleda) i ne bi bilo začuđujuće da se nađe na nekoj od godišnjih top-lista. Preporuku svakako zaslužuje