Tekstovi sa tagom: Miro Ungar

Tkesso 06 S

Feljton: Knjiga “Bolja prošlost - Prizori iz muzičkog života Jugoslavije 1940-1989” (50)

Tereza Kesovija: Uzavreli, mediteranski  temperament

Mlada Dubrovčanka prvo se rešila Milve i Mine, svojih velikih uzora. Glas je trebalo obuzdati, a i vlasnicu. Potrudila se, kao mrav. Čudo od temperamenta i strasti, kome svaka pesma kao da je bila poslednja - ograničilo se na šlagere. Naučila je da svira flautu i govori francuski. Zatim je nastala bajka o neuništivoj kraljici kojoj su se brojale svaka spora, pora i bora. No, no... kraljica Tereza (i majka u isto vreme) verovala je u sudbinu i nije dozvolila da je išta uznemiri. Privatne i poslovne akcije završavale su hepiendom. Jer, biće onako kako je ona, Tereza, prorekla. Ne zanima je prokleta politika, za Tita veli da je bio pravi gospodin i da se osam ljudi teško mogu složiti - jer su ljudi. Da se kojim slučajem Tereza Kesovija one godine zatekla u Brestu, onako nasmejana, ozarena, očarana - as always - Prever bi prevario Barbaru, a i kiša bi prestala (P.S. Ovo je uvod iz knjige “Bolja prošlost”, objavljene 1989, za priču o Terezi Kesoviji. Intervju sa Terezom za knjigu „Bolja prošlost“ urađen je sredinom 1987. godine)
Tkesso 05 S

Feljton: Knjiga “Bolja prošlost - Prizori iz muzičkog života Jugoslavije 1940-1989” (49)

Tereza Kesovija: Konavosko čudo

Mlada Dubrovčanka prvo se rešila Milve i Mine, svojih velikih uzora. Glas je trebalo obuzdati, a i vlasnicu. Potrudila se, kao mrav. Čudo od temperamenta i strasti, kome svaka pesma kao da je bila poslednja - ograničilo se na šlagere. Naučila je da svira flautu i govori francuski. Zatim je nastala bajka o neuništivoj kraljici kojoj su se brojale svaka spora, pora i bora. No, no... kraljica Tereza (i majka u isto vreme) verovala je u sudbinu i nije dozvolila da je išta uznemiri. Privatne i poslovne akcije završavale su hepiendom. Jer, biće onako kako je ona, Tereza, prorekla. Ne zanima je prokleta politika, za Tita veli da je bio pravi gospodin i da se osam ljudi teško mogu složiti - jer su ljudi. Da se kojim slučajem Tereza Kesovija one godine zatekla u Brestu, onako nasmejana, ozarena, očarana - as always - Prever bi prevario Barbaru, a i kiša bi prestala (P.S. Ovo je uvod iz knjige “Bolja prošlost”, objavljene 1989, za priču o Terezi Kesoviji. Intervju sa Terezom za knjigu „Bolja prošlost“ urađen je sredinom 1987. godine)
Arz 01 S

Feljton: Knjiga “Bolja prošlost - Prizori iz muzičkog života Jugoslavije 1940-1989” (35)

Nikica Kalogjera: Doktor za hitove

Doktor Gevara postao je gerilac, doktor Aljende državnik nekad socijalističkog Čilea, a doktor Kalogjera posvetio se muzici. Legenda o prvoj dvojici tvrdi da nije došlo do pokajanja što su bele mantile zamenili vojničkim uniformama. Postali su besmrtni, uprkos medicinskim demantima. Legenda o doktoru Kalogjeri tek treba da utvrdi šta je za domaću zabavnu muziku značio njegov impresivni kompozitorski i aranžerski opus. Činjenice kojima raspolažemo govore da je reč o vrhunski obrazovanom i vrhunski vrednom čoveku. Nekoliko njegovih pesama („Nono", „Ćibu ćiba") postale su interkontinentalni hitovi. U haos radio-produkcije pedesetih godina uveo je profesionalizam. Otkrio je nekoliko vrhunskih pevača. Između ovih činjenica nalaze se sećanja doktora Kalogjere. Beležimo poznanstvo sa Titom, vožnju sa Đilasom, uspomene na divna, stara vremena kad smo bili korak pred komunizmom. Sad smo u znaku Raka (P.S. Ovo je uvod iz knjige “Bolja prošlost”, objavljene 1989, za priču o Nikici Kalogjeri.  Intervju sa Nikicom Kalogjerom za knjigu „Bolja prošlost“ urađen je 1986. godine. Nikica Kalogjera umro je u Zagrebu 27. siječnja/januara 2006. godine)