Tekstovi sa tagom: Miroslav Mika Antić

U mnoštvu tih divnih ljudi i još zanimljivijih i blagorodnih priča o snazi književnog zajedništva, punio sam beležnicu i pitao se da li čitaoci išta znaju o čemu razgovaraju njihovi voljeni pisci na prijemima. Bilo je vreme da krenem u hotel

Naiđu tako trenuci kada pomisliš kako je svaki tvoj novi dan ko zna kad već izgovoren, kako je neko vrlo važan mislio sve tvoje misli i porađao ih u mukama stvaranja, kako svaki tvoj pokret nije autentičan već ponovljen ko zna koliko miliona puta u ovom vakumu univerzuma

Bio sam kafanski rapsod, pa sam stoga imao razumevanja za probleme kafanskih pevačica i tajne njihovih svezaka u kojima su beležile reči

Uobrazio sam da sam te već viđao/ u lađarskim lengerima,/ u naočarima starih prodavaca lozova/ i zarđalim očima limenih bogova/ na seoskom raspeću...

Vi ste moja žena, i nemojte ni pomišljati da/ ćete ponovo otići. Setite se kako sam, kao ptica,/ pre sedam zima sedeo na drvetu pred vašim/ bolničkim prozorom. Padao je sneg. A ja sam/ sedeo satima

Na ulici smo se posvađali, onda smo se dugo ljubili,/ i bilo je jasno da je volim. Zato i mislim da vam/ nikad više neću pisati. Uostalom, zar nije tako bolje./ Kad umrete, podići ću vam divan spomenik i napisati:/ ona je trpela mene

Jesam li živeo u Parizu? Jesam li bio u Njujorku?/ Vašingtonu? Bagdadu? Rigi? Sidneju? Svuda/ sam bio, kažem, jer svi smo mi svuda bili,/ samo smo to zaboravili

Ja ne mislim da to dobro znam, ali znam: ni neznano/ mi nije -. Ja stvarno ne mislim da vas dobro/ znam, ali ni neznani mi niste. Dozvolite, zato,/ da pljunem u pravcu onog grada gde ste me/ ostavili da vas čekam

Da sebe ceniš toliko koliko se žrtvuješ. Da imaš/ sažaljenja, ili da nemaš milosti./ Naučiće te da budeš čak i pomalo darovit, tek/ da bi kunjajući proživeo svoj vek.

Još mi žvrlja neka pisma/ oproštajna,/ puna bola./ Ispadnemo pred njim krivi/ mi i škola./ Traži novac, kuka, moli/ – nema čime stan da plati,/ a ja šašav/ pa ga pustim/ da se mirno kući vrati

Na sutrašnji dan, 24. juna 1986. godine, preminuo je veliki jugoslovenski pesnik, novinar, bokser, reditelj, mornar i dečiji pisac - Miroslav Mika Antić. Rođen je 14.3.1932. u Mokrinu kod Kikinde. Osnovnu školu učio u Mokrinu i Pančevu, gde se porodica u leto 1941. preselila iz Mokrina. Gimnaziju pohađao u Pančevu, sedmi razred u Kikindi, maturirao u Pančevu. Studirao slavistiku (ruski i češki jezik) na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

da li sam još uvek/ među svim tvojim životima/ onaj komadić najčistijeg oblaka u grudima,/ i najkrvavijeg saća?

Kad umrem,/ samo će mi biti žao ptica,/ jer sve vreme sam sanjao letove,/ pa ono drugo za mene nije imalo/ naročitog smisla i značenja.