Tekstovi sa tagom: Oliver Mandić

Marina Tucaković i Zoran Milanović S

Retro-interview: (Ne)očekivani gost »Džuboksa«, 1980.

Marina Tucaković: Ima par tekstova gde sam stvarno lupala

Spisateljica mnogostrukih neuspeha domaćeg zabavnomuzičkog podneblja pokušava da otkrije tajnu ove, izgleda, unosne i popularne profesije. Petar Luković, s druge strane, radoznalo pita sve i svašta, a rezultat ovog susreta je i intervju pred vama. Koliko znamo, žuti karton niko nije dobio, mada je prepirki bilo.Uostalom, pročitajte sami...
Aarocka 02 S

Dosije: Lukovićeve ex-yu muzičke recenzije, najbolje od najgoreg (25)

"Rudi" je u odvratnom društvu

Postojala je ideja da se pojavi knjiga sa sabranim muzičkim recenzijama Petra Lukovića, objavljenih u „Džuboksu“, „Poletu“, „Dugi“, „Vremenu zabave“, mesečniku „XZ“, „Feralu“ i drugim listovima nekadašnje SFRJ-države, odabranih po odstrel-principu "najbolje od najgoreg". Ali, kako to obično biva, nije se imalo vremena, nije bilo para, stigla su e-suđenja i sve se završilo sa rukopisom koji ćemo, u inat svima, objavljivati u XXZ-formatu, kao feljton/dokument o istoriji jugoslovenske muzike
Omann 01 S

Interview: Stanko Crnobrnja, reditelj i profesor

Kako je camp-show “Beograd noću” šokirao SFRJ  

Ničim izazvane prosječne jugoslavenske obitelji, i to one rijetke koje su uopće i imale TV prijemnik u boji, dobile su direktan prijenos u pop-kulturno šarenilo androginih osamdesetih, nečega po čemu su Oliver Mandić i redatelj Stanko Crnobrnja u okviru današnjih država bili svakako prvoborci. U taj show uvedeni su mnogi tada napredni video-efekti, gotovo eksperimentalno razigravanje bojama, kontrastima, pretapanjima i rasterima, dok su na sceni Mandić, ali i brojni statisti, mijenjali kostime, ne iz spota u spot, nego iz kadra u kadar. Ova televizijska extravaganza, najzanimljivije od svega, upregnuta je u marginalni camp senzibilitet, što se tada nisu usudile i neke bogatije, ali i liberalnije europske TV kuće
Djor 02 S

Interview: Đorđe Matić, pisac i rock hroničar

Narodnjaci su bili dorasliji situaciji od rokera

Očekivali smo da će rokeri biti neka vrsta svijesti i savjesti u teškim vremenima. Naprotiv, većina se pokazala bijednim malograđanima i konformistima, a oni koji nisu htjeli u podjele reagirali su smušeno i ne naročito suvislo. S druge strane, narodnjaci su iz svoje ‘niske’ kulture progovorili bolje i bolnije ponekad od naglašeno urbanih autora
Bgz 01 S

Tragom fotografije: Beograd u Zagrebu/ Zagreb u Beogradu, akcija iz 1985.  

Bolje vas našli: Poslednje Rock bratstvo & Roll jedinstvo

Beograd i Zagreb odabrani su za početak, kako iz organizacionih razloga (jer je zbog dobre „logistike“, koja se tada nije tako zvala, to bio najlakše uraditi), tako i zbog toga što je razmena „rock'n'roll dobara“ i tako bila najveća između ta dva grada. Za zagrebački Jugoton (sada Croatia Records) od beogradskih izvođača tada su objavljivali Partibrejkers, Riblja čorba i Električni orgazam, a praktično nije bilo nedelje u godini da bar jedna zagrebačka grupa nije svirala u Beogradu ili obrnuto, česta su bila gostovanja na рlоčamа i snimanjima, dok su se beogradski i zagrebački mediji većinom prosto utrkivali ko ćе više prostora dati muzikantima sa strane, a i publika je u oba glavna grada bila veoma blagonaklona prema gostima...