Tekstovi sa tagom: Oliver Mandić

oliver mandic

Sećanje na Kostu Bunuševca

Kako smo snimali šou „Oliver i Beograd noću“

„Štа ćemo novo Montreu pokаzаti? Sаdržаjа nemа, slične režiserske egzibicije su mnogi u svetu, а poneko i kod nаs izvodili. Uostаlom, 'suvo' insistirаnje nа tehnici odаvno je i kod šou emisijа prevаziđenа stvаr. Jedinа olаkšаvаjućа okolnost je tа što je pred emitovаnje ovog šoа rečeno dа je to eksperimentаlnа emisijа. Doduše, eksperiment bez kogа se moglo. Šou Oliverа Mаndićа je sаmo pokаzаtelj jednosmernosti jednog shvаtаnjа muzike i zаbаve u kojoj nemа stvаrаlаčkih dokаzа. Mаndić se, u stvаri, prikаzаo kаo običnа 'sekаpersа' kojа vаljdа smаtrа dа su zа dobаr šou progrаm dovoljne egzibicije u ženskim hаljinаmа. Reči u njegovim kompozicijаmа su posebаn doživljаj! Citirаmo sаmo neke: Ljutiš se što je mаli... dа, on je mаli аl' nije loš... Vаljdа zbog togа njegovа drаgа iz sledeće pesme voli Kurosаvu... štа li?“
Marina Tucaković i Zoran Milanović S

Retro-interview: (Ne)očekivani gost »Džuboksa«, 1980.

Marina Tucaković: Ima par tekstova gde sam stvarno lupala

Spisateljica mnogostrukih neuspeha domaćeg zabavnomuzičkog podneblja pokušava da otkrije tajnu ove, izgleda, unosne i popularne profesije. Petar Luković, s druge strane, radoznalo pita sve i svašta, a rezultat ovog susreta je i intervju pred vama. Koliko znamo, žuti karton niko nije dobio, mada je prepirki bilo. Uostalom, pročitajte sami...
Aarocka 02 S

Dosije: Lukovićeve ex-yu muzičke recenzije, najbolje od najgoreg (25)

"Rudi" je u odvratnom društvu

Postojala je ideja da se pojavi knjiga sa sabranim muzičkim recenzijama Petra Lukovića, objavljenih u „Džuboksu“, „Poletu“, „Dugi“, „Vremenu zabave“, mesečniku „XZ“, „Feralu“ i drugim listovima nekadašnje SFRJ-države, odabranih po odstrel-principu "najbolje od najgoreg". Ali, kako to obično biva, nije se imalo vremena, nije bilo para, stigla su e-suđenja i sve se završilo sa rukopisom koji ćemo, u inat svima, objavljivati u XXZ-formatu, kao feljton/dokument o istoriji jugoslovenske muzike
Omann 01 S

Interview: Stanko Crnobrnja, reditelj i profesor

Kako je camp-show “Beograd noću” šokirao SFRJ  

Ničim izazvane prosječne jugoslavenske obitelji, i to one rijetke koje su uopće i imale TV prijemnik u boji, dobile su direktan prijenos u pop-kulturno šarenilo androginih osamdesetih, nečega po čemu su Oliver Mandić i redatelj Stanko Crnobrnja u okviru današnjih država bili svakako prvoborci. U taj show uvedeni su mnogi tada napredni video-efekti, gotovo eksperimentalno razigravanje bojama, kontrastima, pretapanjima i rasterima, dok su na sceni Mandić, ali i brojni statisti, mijenjali kostime, ne iz spota u spot, nego iz kadra u kadar. Ova televizijska extravaganza, najzanimljivije od svega, upregnuta je u marginalni camp senzibilitet, što se tada nisu usudile i neke bogatije, ali i liberalnije europske TV kuće
Djor 02 S

Interview: Đorđe Matić, pisac i rock hroničar

Narodnjaci su bili dorasliji situaciji od rokera

Očekivali smo da će rokeri biti neka vrsta svijesti i savjesti u teškim vremenima. Naprotiv, većina se pokazala bijednim malograđanima i konformistima, a oni koji nisu htjeli u podjele reagirali su smušeno i ne naročito suvislo. S druge strane, narodnjaci su iz svoje ‘niske’ kulture progovorili bolje i bolnije ponekad od naglašeno urbanih autora
Bgz 01 S

Tragom fotografije: Beograd u Zagrebu/ Zagreb u Beogradu, akcija iz 1985.  

Bolje vas našli: Poslednje Rock bratstvo & Roll jedinstvo

Beograd i Zagreb odabrani su za početak, kako iz organizacionih razloga (jer je zbog dobre „logistike“, koja se tada nije tako zvala, to bio najlakše uraditi), tako i zbog toga što je razmena „rock'n'roll dobara“ i tako bila najveća između ta dva grada. Za zagrebački Jugoton (sada Croatia Records) od beogradskih izvođača tada su objavljivali Partibrejkers, Riblja čorba i Električni orgazam, a praktično nije bilo nedelje u godini da bar jedna zagrebačka grupa nije svirala u Beogradu ili obrnuto, česta su bila gostovanja na рlоčamа i snimanjima, dok su se beogradski i zagrebački mediji većinom prosto utrkivali ko ćе više prostora dati muzikantima sa strane, a i publika je u oba glavna grada bila veoma blagonaklona prema gostima...