Voli neobične nazive neobično lepih stvari i pompezne nazive zemalja i gradova, ali u njegovim rukama oni postaju kao leševi. On ne može da napiše ,,Od svilenog Samarkanda do kedarskog Libana”. Taj Kitsov stih, premda ne naročito zaprepašćujuć po dejstvu, ipak stoji iznad Vajldovih ostvarenja (Fernando Pesoa)
Dali smo sebi redakcijsko obećanje da ćemo svakog vikenda čitaocima ponuditi nešto da gledaju, umesto što im samo nudimo da čitaju. Umesto tabloidnih video-užasa koji posvuda imaju zajednički naslov „Da se naježiš“ ili „Da se smrzneš“ ili „Skandalozno: ovo morate videti“, odabrali smo YouTube spotove koji, čini nam se, prijaju formatu našeg portala, a bogami i nama
U Francuskoj je to bolje uređeno. Nije dozvoljeno javno objavljivanje pojedinosti sa suđenja u brakorazvodnim parnicama zarad zabave ili javnog kritizerstva. Sve što je javnosti dozvoljeno da sazna jeste da je razvoda bilo i da je odobren na zahtev jednog, drugog ili oba bračna partnera
Radio drama je akustična dramatizacija nekog događaja, naravno bez vizuelne komponente. Tvorci se oslanjaju isključivo na dijalog, muziku i zvučne efekte kako bi dočarali slušaocu atmosferu, likove i priču
Stephen Fry ne dobija onoliko priznanja koliko zaslužuje, bar kada je gluma u pitanju. Oni koji se interesuju za kvir istoriju i kulturu, znaju ga bo brojnim esejima, ali je mali broj onih koji su svesni i njegovih glumačkih kapaciteta. Nedavno se pojavio i u seriji „It’s a Sin“, ali je pre toga oživeo različite kvir junake
Weimarska republika povijesno je mjesto koje vrijedi uvijek ponovo posjećivati iz mnogo razloga. Jedan od njih je svakako neodoljiva sličnost međuraća s onim što živimo ovdje i sada: neodlučnost i krhkost socijaldemokratskih stranaka, njihov strah od ‘demokracije odozdo’ kakva god ona bila, koaliranje s desnicom, poveći broj krvi žednih pripadnika paramilitarnih desničarskih postrojbi … – sve su to već viđeni povijesni okviri koji su omogućili, između ostalog, i ubojstvo Rose Luxemburg i Karla Liebknechta
Stvarno velika ljubav danas je relativno retka, a sebi je mogu priuštiti samo bogati i dokoni. To je ujedno i jedina korist od te beskorisne klase ljudi
Dali smo sebi redakcijsko obećanje da ćemo uoči svakog vikenda čitaocima ponuditi nešto da gledaju, umesto što im samo nudimo da čitaju. Umesto tabloidnih video-užasa koji posvuda imaju zajednički naslov „Da se naježiš“ ili „Da se smrzneš“ ili „Skandalozno: ovo morate videti“, odabrali smo YouTube spotove koji, čini nam se, prijaju formatu našeg portala, a bogami i nama
U biografiji Oskara Vajlda, koju je napisao svedok događaja pisac F. Haris, stoji da zakonske neprilike u koje je Vajld dospeo 1895. godine nisu bile samo obračun konzervativnog oca i ekscentričnog pisca, već i prilika za obračun konzervativne, takozvane „prave“ aristokratije, privilegovane naslednim titulama, posedima, novcem, a sa liberalnom, intelektualnom aristokratijom, koja se svojim sredstvima i prednostima – obrazovanjem, talentom i znanjem – borila za transformacije u društvu. Tako je Vajldov poraz bio i sredstvo za obračunavanje sa njegovim pristalicama i uticajem koji je imao na mlađe generacije.
Civilizovano društvo je bilo spremno da se pretvara da ne vidi homoseksualne randevue sve dok su se odvijali pod velom tajnosti i srama. Nije bilo komentara o neobaveznom seksu sa pripadnicima nižih slojeva društva, koji su se lako dobijali za određene sume novca. Ipak, veza sa pripadnicima više klase smatrala se prestupom, pa Everet prikazuje Vajlda s portretom kraljice Viktorije pored njegove samrtne postelje, što je upravo komentar na pomenutu dvoličnost društva. Naime, Vajld je preminuo godinu dana pre nje, i film nagoveštava da je Vajldov kazneni tretman bio deo gnusnog osećaja srama i poniženja usmerenog ka romantičkom i estetskom povlađivanju koje je muževno krvoproliće Prvog svetskog rata trebalo da ispravi.
Nakon Morrisonove smrti, Ray Manzarek prvi je iznio teoriju da je Jim odglumio smrt da bi se kao Mojo Rising (anagram Jim Morrisona) u anonimnosti bavio književnošću. Meni se izglednijom čini teorija da Morrison, sada već gotovo neprepoznatljivi sedamdesepetogodišnjak, luta po groblju Pere Lachaise i dobro se zajebava gledajući zbunjena lica fanova koji traže njegov grob
