Tekstovi sa tagom: Oscar Wilde

Aaov 01 S

Šta je ostalo iza Oskara Vajlda

U taj gorki krik je stao

U biografiji Oskara Vajlda, koju je napisao svedok događaja pisac F. Haris, stoji da zakonske neprilike u koje je Vajld dospeo 1895. godine nisu bile samo obračun konzervativnog oca i ekscentričnog pisca, već i prilika za obračun konzervativne, takozvane „prave“ aristokratije, privilegovane naslednim titulama, posedima, novcem, a sa liberalnom, intelektualnom aristokratijom, koja se svojim sredstvima i prednostima – obrazovanjem, talentom i znanjem – borila za transformacije u društvu. Tako je Vajldov poraz bio i sredstvo za obračunavanje sa njegovim pristalicama i uticajem koji je imao na mlađe generacije.
Oscc 01 S

Rupert Everet kao Oskar Vajld

O vremenu srećnih prinčeva

Civilizovano društvo je bilo spremno da se pretvara da ne vidi homoseksualne randevue sve dok su se odvijali pod velom tajnosti i srama. Nije bilo komentara o neobaveznom seksu sa pripadnicima nižih slojeva društva, koji su se lako dobijali za određene sume novca. Ipak, veza sa pripadnicima više klase smatrala se prestupom, pa Everet prikazuje Vajlda s portretom kraljice Viktorije pored njegove samrtne postelje, što je upravo komentar na pomenutu dvoličnost društva. Naime, Vajld je preminuo godinu dana pre nje, i film nagoveštava da je Vajldov kazneni tretman bio deo gnusnog osećaja srama i poniženja usmerenog ka romantičkom i estetskom povlađivanju koje je muževno krvoproliće Prvog svetskog rata trebalo da ispravi.
Jimmor 01 S

Pariško groblje Pere Lachaise, metropola mrtvih duša

U potrazi za grobom Jima Morrisona

Nakon Morrisonove smrti, Ray Manzarek prvi je iznio teoriju da je Jim odglumio smrt da bi se kao Mojo Rising (anagram Jim Morrisona) u anonimnosti bavio književnošću. Meni se izglednijom čini teorija da Morrison, sada već gotovo neprepoznatljivi sedamdesepetogodišnjak, luta po groblju Pere Lachaise i dobro se zajebava gledajući zbunjena lica fanova koji traže njegov grob