Tekstovi sa tagom: Oscar Wilde

U biografiji Oskara Vajlda, koju je napisao svedok događaja pisac F. Haris, stoji da zakonske neprilike u koje je Vajld dospeo 1895. godine nisu bile samo obračun konzervativnog oca i ekscentričnog pisca, već i prilika za obračun konzervativne, takozvane „prave“ aristokratije, privilegovane naslednim titulama, posedima, novcem, a sa liberalnom, intelektualnom aristokratijom, koja se svojim sredstvima i prednostima – obrazovanjem, talentom i znanjem – borila za transformacije u društvu. Tako je Vajldov poraz bio i sredstvo za obračunavanje sa njegovim pristalicama i uticajem koji je imao na mlađe generacije.

Civilizovano društvo je bilo spremno da se pretvara da ne vidi homoseksualne randevue sve dok su se odvijali pod velom tajnosti i srama. Nije bilo komentara o neobaveznom seksu sa pripadnicima nižih slojeva društva, koji su se lako dobijali za određene sume novca. Ipak, veza sa pripadnicima više klase smatrala se prestupom, pa Everet prikazuje Vajlda s portretom kraljice Viktorije pored njegove samrtne postelje, što je upravo komentar na pomenutu dvoličnost društva. Naime, Vajld je preminuo godinu dana pre nje, i film nagoveštava da je Vajldov kazneni tretman bio deo gnusnog osećaja srama i poniženja usmerenog ka romantičkom i estetskom povlađivanju koje je muževno krvoproliće Prvog svetskog rata trebalo da ispravi.

Nakon Morrisonove smrti, Ray Manzarek prvi je iznio teoriju da je Jim odglumio smrt da bi se kao Mojo Rising (anagram Jim Morrisona) u anonimnosti bavio književnošću. Meni se izglednijom čini teorija da Morrison, sada već gotovo neprepoznatljivi sedamdesepetogodišnjak, luta po groblju Pere Lachaise i dobro se zajebava gledajući zbunjena lica fanova koji traže njegov grob