Tekstovi sa tagom: Pablo Neruda

Aapee 01 S

Ništa se nije desilo nikom

Pablo Neruda: Oda srećnom danu

Poezija mora da živi u telu svakog pesnika, mora da teče njegovim venama i mora biti snaga i otkucaj srca celog njegovog bića. To je materija koja se nalazi toliko duboko u nama da ju je vrlo teško ispitati, međutim, i kao takva, ona se suočava sa jakim olujama (Pablo Neruda)
Aapo 33 S

Posmatrano odozgo

Pablo Neruda: Mladost

Poezija mora da živi u telu svakog pesnika, mora da teče njegovim venama i mora biti snaga i otkucaj srca celog njegovog bića. To je materija koja se nalazi toliko duboko u nama da ju je vrlo teško ispitati, međutim, i kao takva, ona se suočava sa jakim olujama (Pablo Neruda)
Neruda 02 S

XXZ sa Kaucha: Film „Neruda“ (2016)

Pablo Neruda: Pesnik se pretvorio u lice s poternice

Kad se pomene poezija Pabla Nerude, većina pomisli na ljubav i nežna osećanja. Pojavio se kao jedan od najboljih odgovora na to zašto uopšte stvaramo umetnost, što je pitanje koje nas muči od kad smo prvi put počeli da žvrljamo po zidovima pećina.
Inss 08 S

Napisao sam mnogo stihova o ljubavi

Pablo Neruda: Snažan uticaj visokog drveća

U mojim pesmama želeo sam da govorim o jednostavnijim, običnim i najosnovnijim stvarima. Napisao sam pesme o drvetu, vazduhu, kamenu, satu, moru, paradajzu, šljivi, luku.
Done 05 S

Ljubav ne može leteti bez zastanka

Pablo Neruda: Ljubavi, sada idemo kući

Naši lutajući poljupci prođoše sveta:/ Jermeniju, gustu kap meda otkopana,/ Cejlon, golubicu zelenu i Jangce što razdvaja/ vekovnom strpljivošću noći od dana
Done74

Stvari kao da žele ostaviti tragove

Pablo Neruda: Kuća

Gospodarice, prolaziš dršćući kao pćela,/ dirajući područja izgubljena u sjeni,/ osvajajući svjetlo svojom bijelom snagom./ I tada se ponovo podiže svjetlost
Instrra 02 S

Sa svima ili bez ikog

Oda srećnom danu

Srećan što dišem i što ti dišeš,/ Srećan što dodirujem tvoje koleno/ I tad mi se čini da sam dotak’o/ Azurnu kožu neba i njenu svežinu
Zakrp 01 S

Čitanje poezije

Ako me zaboraviš

Ali/ ako svaki dan,/ svaki sat,/ pristaneš da mi budeš sudbina/ s neumoljivom slašću,/ ako se svakoga dana popne/ jedan cvet do tvojih usana tražeći me/ o ljubavi moja, o moja/ u meni se sva ta vatra ponavlja
Ljubov2

Voljela me, a katkad sam i ja nju volio

Ove noći

Više je ne volim, zaista, ali koliko sam je volio./ Moj glas je iskao vjetar da joj dodirnem uho./ Drugome. Pripast će drugome. Kao prije mojih poljubaca./ Njen glas, njeno sjajno tijelo. Njene beskrajne oči.