Tekstovi sa tagom: Petar Luković

Abrac 06 S

Malo muškobanjasto pismo Veranu Matiću

Svaka čast, hrabro ste žrtvovali svoj životni stil

Prvo je Veran Matić dao nepojamno glup intervju za sajt nesrećnog UNESCA, potom je Veranov fan-club neznalica sa sajta B92 preveo ovo štivo, verovatno koristeći „google-translate“, te je konačan rezultat negde između katastrofalnog očaja i očajne katastrofe. Svejedno, u obe varijante, Veran Matić ne prestaje da se hvali i da se žali. Tvrdi da je lično formirao Komisiju za istraživanje ubistva novinara; žali se kako mu je život poslednjih sedam godina bio „paklen“; kaže da je Komisija „dala sve od sebe“, ali da ništa nije rešila...Ili, kako to reče stari narodnjak „Čudan čovek beše Veran“!
Adamicc 01 S

Feljton: Knjiga “Bolja prošlost - Prizori iz muzičkog života Jugoslavije 1940-1989”  (10)

Bojan Adamič: I partizani su sanjali otvorenih očiju  

Prva publika bili su partizani. Bojan Adamič „zarazio''je džezom prekaljeno ratno-političko rukovodstvo, svesno i ponosno da ima vrlo dobar vojni orkestar. Između dve ofanzive, srećnici su mogli da slušaju i džez. Posle rata, UDBA je hapsila džez-publiku. „Svinjska muzika", reče jedan. „Buržoaski mamac", reče treći. Svirao se valcer, ruska pesma, polka... Kad je sa Rusima puklo, prešlo se na „evergrin" i narodni melos. ,,E, sviraću džez makar me poslali u Albaniju", zakleo se Adamič. U Albaniji je takođe pokušao da svira džez. Komesar Sovjetskog Saveza dozvolio mu je i rok-en-rol. „Davaj rok! Davaj rokenroler!", vikala je vaspitana ruska omladina. Bojan Adamič je toliko voleo taj džez, da je zbog njega otišao u partizane, a danas, kao pravi Slovenac pluralističkog duha, kaže: „Zašto bi svi pevači morali da imaju lep glas?" I ništa mu ne mogu… (P.S. Ovo je uvod iz knjige “Bolja prošlost” za priču o Bojanu Adamiču. Razgovor sa Adamičom autor je uradio 1989. godine; Bojan Adamič je umro 3. novembra 1995. godine)
Braca Stefanović

Lukovićeve ex-yu muzičke recenzije: Najbolje od najgoreg (8)

Protestno šetanje grudi što mirišu na livade

Postojala je ideja da se pojavi knjiga sa sabranim muzičkim recenzijama Petra Lukovića, objavljenih u „Džuboksu“, „Poletu“, „Dugi“, „Vremenu zabave“, mesečniku „XZ“, „Feralu“ i drugim listovima nekadašnje SFRJ-države, odabranih po odstrel-principu "najbolje od najgoreg". Ali, kako to obično biva, nije se imalo vremena, nije bilo para, stigla su e-suđenja i sve se završilo sa rukopisom koji ćemo, u inat svima, objavljivati u XXZ-formatu, kao feljton/dokument o istoriji jugoslovenske muzike
Feljt 04 S

Feljton: Knjiga “Bolja prošlost - Prizori iz muzičkog života Jugoslavije 1940-1989”  (9)

Bojan Adamič: Tito ne voli divljački džez

Prva publika bili su partizani. Bojan Adamič „zarazio''je džezom prekaljeno ratno-političko rukovodstvo, svesno i ponosno da ima vrlo dobar vojni orkestar. Između dve ofanzive, srećnici su mogli da slušaju i džez. Posle rata, UDBA je hapsila džez-publiku. „Svinjska muzika", reče jedan. „Buržoaski mamac", reče treći. Svirao se valcer, ruska pesma, polka... Kad je sa Rusima puklo, prešlo se na „evergrin" i narodni melos. ,,E, sviraću džez makar me poslali u Albaniju", zakleo se Adamič. U Albaniji je takođe pokušao da svira džez. Komesar Sovjetskog Saveza dozvolio mu je i rok-en-rol. „Davaj rok! Davaj rokenroler!", vikala je vaspitana ruska omladina. Bojan Adamič je toliko voleo taj džez, da je zbog njega otišao u partizane, a danas, kao pravi Slovenac pluralističkog duha, kaže: „Zašto bi svi pevači morali da imaju lep glas?" I ništa mu ne mogu… (P.S. Ovo je uvod iz knjige “Bolja prošlost” za priču o Bojanu Adamiču. Razgovor sa Adamičom autor je uradio 1989. godine; Bojan Adamič je umro 3. novembra 1995. godine)
Aresda 01 S

Feljton: Knjiga “Bolja prošlost - Prizori iz muzičkog života Jugoslavije 1940-1989”  (8)

Bojan Adamič, buntovnik bez saksofona

Prva publika bili su partizani. Bojan Adamič „zarazio''je džezom prekaljeno ratno-političko rukovodstvo, svesno i ponosno da ima vrlo dobar vojni orkestar. Između dve ofanzive, srećnici su mogli da slušaju i džez. Posle rata, UDBA je hapsila džez-publiku. „Svinjska muzika", reče jedan. „Buržoaski mamac", reče treći. Svirao se valcer, ruska pesma, polka... Kad je sa Rusima puklo, prešlo se na „evergrin" i narodni melos. ,,E, sviraću džez makar me poslali u Albaniju", zakleo se Adamič. U Albaniji je takođe pokušao da svira džez. Komesar Sovjetskog Saveza dozvolio mu je i rok-en-rol. „Davaj rok! Davaj rokenroler!", vikala je vaspitana ruska omladina. Bojan Adamič je toliko voleo taj džez, da je zbog njega otišao u partizane, a danas, kao pravi Slovenac pluralističkog duha, kaže: „Zašto bi svi pevači morali da imaju lep glas?" I ništa mu ne mogu… (P.S. Ovo je uvod iz knjige “Bolja prošlost” za priču o Bojanu Adamiču. Razgovor sa Adamičom autor je uradio 1989. godine; Bojan Adamič je umro 3. novembra 1995. godine)
Redak 09 S

Od "Duge" do tuge

Petar Luković, žrtva kafkijanskog obračuna

Petru bi trebalo da je čast ko ga je sve tužio za „duševnu bol“, uvrede i slične trakalice, da ga to nije potpuno obogaljilo finansijski i dovelo na prosjački štap. Kao da nije dovoljno što su razni strvoderi i moralne nakaze oćerali e-novine u stečaj, rješeni su da i samog Petra oćeraju u stečaj, ako ne i u likvidaciju
Bracca 02 B

Šta Lukoviću pišu poremećeni nacionalisti

„Ti si abortus sam za sebe“

Tekst „Kako ubiti Petra Lukovića“, o reperkusijama drakonskih sudskih presuda protiv nekadašnjeg glavnog urednika e-novina, bio je povod da se redakciji i Lukoviću javi desetak čitalaca spremnih da novčanim donacijama pomognu u finansijskom bespuću...
Aabo 03 S

Feljton: Knjiga “Bolja prošlost - Prizori iz muzičkog života Jugoslavije 1940-1989”  (7)

Opasna američka muzika: radile makaze, padali šamari

Tradicionalno sumnjičavo prema jazzu - koji je tretiran kao leglo zapadnjačke zavere u kojuje prste umešala CIA – socijalističko društvo je, teoretski i praktično, pokušavalo da drži uzde nad ovom vrstom muzike, služeći se stavovima i ideološkim platformama za čije su provođenje u život bili odgovorni napredni i poslušni omladinci. Često su ugledni muzičari iz Udruženja bili pozivani na sastanke raznih ideoloških komisija gde je sa njima raspravljano o uticaju džeza na mase i mogućnosti da se on uključi u nov socijalistički život: „Obično je to značilo da prihvatamo šablone koje su nam nudili. Predlagali su nam da pravimo šlagere sa soc-realističkim temama, o traktoru, radnicima u fabrici, zadrugama. Nudili su nam, recimo, Zogovićeve tekstove na koje bismo trebali da kalemimo popularne melodije. Apsurdno!”
Bracca 01 B

Lukovićeve ex-yu muzičke recenzije: Najbolje od najgoreg (7)

Sukob na zabavnomuzičkoj levici

Postojala je ideja da se pojavi knjiga sa sabranim muzičkim recenzijama Petra Lukovića, objavljenih u „Džuboksu“, „Poletu“, „Dugi“, „Vremenu zabave“, mesečniku „XZ“, „Feralu“ i drugim listovima nekadašnje SFRJ-države, odabranih po odstrel-principu "najbolje od najgoreg". Ali, kako to obično biva, nije se imalo vremena, nije bilo para, stigla su e-suđenja i sve se završilo sa rukopisom koji ćemo, u inat svima, objavljivati u XXZ-formatu, kao feljton/dokument o istoriji jugoslovenske muzike
Lukovic 01 B

Kad glavni urednik piše čitaocima – ne sluti na dobro

Kako ubiti Petra Lukovića

Ne mogu više da polemišem s fantomima Pravosuđa i duševnim bolovima nebrojenih tužilaca. Sebi sam već naneo dovoljno štete; razboleo se, nisam radio mesecima, imao čak i hiruršku operaciju, ako već moram da pominjem bolove; razumećete moju nervozu svaki put kad pročitam sintagmu „slobodni mediji“, jer ovo što se dogodilo meni i e-novinama nije predmet diskusije, protesta ili uznemiravanja javnosti. O slučaju „Luković“ ne pišu ni UNS ni NUNS, ni vlast, ni opozicija. O meni brinu samo Sudovi i njihovi izvršioci: Viši sud, Niži sud, Apelacioni sud, fali samo Vrhovni sud
Milanka Karić

Srbija u viteškom raspoloženju: Dodela nagrada “Zlatni vitez”

Stiven Sigal, jači od patrijarha

Čitava Srbija koja mesecima nije spavala pokušavajući da dokuči ko će dobiti viteški mač i titulu “Zlatni vitez”, može konačno da odahne: američki pravoslavni glumac Stiven Sigal, inače državljanin Srbije i vlasnik ćiriličnog pasoša – klasičnim nokautom iz njegovih filmova potukao je srpsku vitešku grupu u kojoj su bili SPC partrijarh Irinej i BK patrijarh Bogoljub Karić
Aaap 01 S

Republished: Beogradske DS vrućine 2012.

38 miliona stepeni

Jutros je zabeležena rekordna temperatura od 38 stepeni koja se, inače, očekuje i tokom dana. Beograđani sve teže podnose visoke temperature koje rastu iz dana u dan: juče je bilo 38, a danas već 38 stepeni. Sutra se očekuje naglo povećanje temperature zbog velike oblačnosti nad Saharom; pustinjski, topli vetar doneće nam temperature od neverovatnih 38 stepeni
Bbbp 07 S

Feljton: Knjiga “Bolja prošlost - Prizori iz muzičkog života Jugoslavije 1940-1989”  (6)

Dekadentne jazz fraze opasne za komunizam

Romantičnu jazz-idilu brzo je prekinula ideologija koja je u muzici počela da traži unutrašnje neprijatelje i prefinjene forme specijalnog rata protiv komunističke Jugoslavije. Iznenađenje zbog takvog odnosa prema džezu bilo je još veće kad su se muzičari setili da je još 21. oktobra 1944. u Beogradu počeo da se prikazuje film „Sun Valley Serenade", kao „dar" ruskih saveznika koji su kopiju vrteli u bioskopu „Avala". Vojislav Simić je nekoliko dana uzastopno - bez političkih problema - film gledao po tri puta, da bi kroz godinu-dve sve to bilo proglašeno „imperijalističkom ujudurmom" i „zaverom protiv socijalizma". U centru pažnje, sem muzike, bili su način oblačenja i vrsta plesa: „Na tapetu su bili ljudi koji su nosili uske pantalone. Ili, kravate, koje su, valjda, mirisale na buržoaziju, pa su svesni omladinci makazama sekli mašne i parali pantalone…”
Abrac 14 S

Pismo XXZ čitaocima

Dobrovoljna mesečna pretplata

Nećemo, naravno, uvoditi nikakvu zvaničnu pretplatu; svi će čitaoci moći da pristupe svakom tekstu u celini i celosti. Ali, apel da donirate naš portal – stoji. Možete to zvati donacijom ili dobrovoljnom pretplatom, ali nam je vaša pomoć neophodna kako bismo nastavili da i dalje radimo seriozne, velike tekstove i feljtone, značajne za čitav region
Krikri 12 S

Kriza Peščanikovog uma: Tito je kriv za Anu Brnabić

Plastična kobasica Vesne Pešić

Teško iznervirana što je odvratni Vučić za premijerku predložio Anu B, kad je imao priliku da izabere Vesnu P, koja jedva čeka da se vrati na televizijske ekrane (“Stalno su me pozivali u tv duele”), borkinja za Vukadinovićeva prava rešila je da krene od master-zločinca, od Tita, preko Vučića, pa do nesrećnice Ane