Tekstovi sa tagom: Petar Luković

Postojala je ideja da se pojavi knjiga sa sabranim muzičkim recenzijama Petra Lukovića, objavljenih u „Džuboksu“, „Poletu“, „Dugi“, „Vremenu zabave“, mesečniku „XZ“, „Feralu“ i drugim listovima nekadašnje SFRJ-države, odabranih po odstrel-principu "najbolje od najgoreg". Ali, kako to obično biva, nije se imalo vremena, nije bilo para, stigla su e-suđenja i sve se završilo sa rukopisom koji ćemo, u inat svima, objavljivati u XXZ-formatu, kao feljton/dokument o istoriji jugoslovenske muzike

Ono što je izvesno jeste da već 12. oktobra primam novu, 12. hemioterapiju, znam već da u januaru idem na novi CT skener, a ovih dana krećem na magnetnu rezonancu glave zbog tromesečne kontrole glede uništenog karcinoma u glavi (šifra: Gama nož). Ukratko, mala bara, mnogo medicinskih krokodila

Kladim se da danas mnogi iz kruga mlade/ mlađe generacije nikad nisu videli i u rukama držali vinilnu singl ploču. A opet, stariji ili stari, kojima je peak mladosti bio pre četrdesetak godina, još uvek se sećaju moje rubrike „Singlovi“ iz „Džuboksa“; mnogi su odavno tražili da sve to integralno objavim, ali nije bilo šanse. Zauzet e-pisanjem i e-uređivanjem, uz redovan haos i povremene teške tragedije i bolesti, planove za „Singlove“ ostavio sam za neka bolja/ gora vremena. Uprkos svemu, započeli smo feljton, pa je red da malo obnovimo gradivo o muzičkim uzbuđenjima pre četiri prohujale decenije

Suočen sa hrpom neočekivanih zdravstvenih nevolja, uglavnom zatočen u kući gde po medicinskom hodogramu uzimam obavezne lekove i preparate – zastrašujuće je lako da duh poklekne pred lavinom opasnog življenja. Srećom, tu su knjige, tv serije i naročito ono što se kolokvijalno zove “rock muzika”, čije terapeutsko dejstvo daje posebnu snagu da izdržim sve što me je snašlo. U znak podrške stigli su izvođači iz Engleske, Francuske, Južne Afrike, Australije, Belgije i Amerike. Da citiram sebe: zdrave pesme za bolesna vremena!

Od kraja sedamdesetih do sredine osamdesetih, moja glavna novinarska preokupacija bila je muzika, bez obzira na poreklo: domaća ili inozemna, svejedno. Posttitovski period nije bio naročito inspirativan što se politike tiče; živelo se lošije nego u vreme Maršala, ali se i dalje masovno išlo na godišnje odmore na Jadran, putovalo se bez problema u inostranstvo, crveni pasoš je otvarao sva vrata, bez viza i dodatnih provera. Tadašnja SFRJ se pomalo klimala, ali niko normalan nije verovao u katastrofalan ishod, naprotiv. Muzika svih boja i žanrova bila je opijum za najšire narodne mase – od Lepe Brene i njenih stadionskih koncerata do grandioznih turneja Zdravka Čolića i Bijelog dugmeta. Trajalo je to sve do fatalne 1987. kad se „dogodio narod“ na čelu sa Slobodanom Miloševićem; muzike više nije bilo, ostali su samo Odjeci i reagovanja. Negde između, Jugoslavija je postala Meka za mnoge svetske bendove; još 1976. u Zagrebu su The Rolling Stones održali spektakularni koncert, da bi se u godinama koje dolaze domaćoj publici predstavili Talking Heads, Gang Of Four, Human League, Dire Straits, Iron Maiden – spisak je neiscrpan. Kako sam u to vreme često putovao u London, dogodilo se da sam imao priliku da vidim i svašta pitam mnoge svetske rock zvezde. Nešto od tih uspomena ostalo je u ličnim foto arhivama koje smo otvorili u tri nastavka. Da se još jednom setimo bolje prošlosti!

Kladim se da danas mnogi iz kruga mlade/ mlađe generacije nikad nisu videli i u rukama držali vinilnu singl ploču. A opet, stariji ili stari, kojima je peak mladosti bio pre četrdesetak godina, još uvek se sećaju moje rubrike „Singlovi“ iz „Džuboksa“; mnogi su odavno tražili da sve to integralno objavim, ali nije bilo šanse. Zauzet e-pisanjem i e-uređivanjem, uz redovan haos i povremene teške tragedije i bolesti, planove za „Singlove“ ostavio sam za neka bolja/ gora vremena. Uprkos svemu, započeli smo feljton, pa je red da malo obnovimo gradivo o muzičkim uzbuđenjima pre četiri prohujale decenije

Postojala je ideja da se pojavi knjiga sa sabranim muzičkim recenzijama Petra Lukovića, objavljenih u „Džuboksu“, „Poletu“, „Dugi“, „Vremenu zabave“, mesečniku „XZ“, „Feralu“ i drugim listovima nekadašnje SFRJ-države, odabranih po odstrel-principu "najbolje od najgoreg". Ali, kako to obično biva, nije se imalo vremena, nije bilo para, stigla su e-suđenja i sve se završilo sa rukopisom koji ćemo, u inat svima, objavljivati u XXZ-formatu, kao feljton/dokument o istoriji jugoslovenske muzike

Kladim se da danas mnogi iz kruga mlade/ mlađe generacije nikad nisu videli i u rukama držali vinilnu singl ploču. A opet, stariji ili stari, kojima je peak mladosti bio pre četrdesetak godina, još uvek se sećaju moje rubrike „Singlovi“ iz „Džuboksa“; mnogi su odavno tražili da sve to integralno objavim, ali nije bilo šanse. Zauzet e-pisanjem i e-uređivanjem, uz redovan haos i povremene teške tragedije i bolesti, planove za „Singlove“ ostavio sam za neka bolja/ gora vremena. Uprkos svemu, započeli smo feljton, pa je red da malo obnovimo gradivo o muzičkim uzbuđenjima pre četiri prohujale decenije

Od kraja sedamdesetih do sredine osamdesetih, moja glavna novinarska preokupacija bila je muzika, bez obzira na poreklo: domaća ili inozemna, svejedno. Posttitovski period nije bio naročito inspirativan što se politike tiče; živelo se lošije nego u vreme Maršala, ali se i dalje masovno išlo na godišnje odmore na Jadran, putovalo se bez problema u inostranstvo, crveni pasoš je otvarao sva vrata, bez viza i dodatnih provera. Tadašnja SFRJ se pomalo klimala, ali niko normalan nije verovao u katastrofalan ishod, naprotiv. Muzika svih boja i žanrova bila je opijum za najšire narodne mase – od Lepe Brene i njenih stadionskih koncerata do grandioznih turneja Zdravka Čolića i Bijelog dugmeta. Trajalo je to sve do fatalne 1987. kad se „dogodio narod“ na čelu sa Slobodanom Miloševićem; muzike više nije bilo, ostali su samo Odjeci i reagovanja. Negde između, Jugoslavija je postala Meka za mnoge svetske bendove; još 1976. u Zagrebu su The Rolling Stones održali spektakularni koncert, da bi se u godinama koje dolaze domaćoj publici predstavili Talking Heads, Gang Of Four, Human League, Dire Straits, Iron Maiden – spisak je neiscrpan. Kako sam u to vreme često putovao u London, dogodilo se da sam imao priliku da vidim i svašta pitam mnoge svetske rock zvezde. Nešto od tih uspomena ostalo je u ličnim foto arhivama koje ćemo otvarati u nekoliko nastavaka. Da se još jednom setimo bolje prošlosti!

Od kraja sedamdesetih do sredine osamdesetih, moja glavna novinarska preokupacija bila je muzika, bez obzira na poreklo: domaća ili inozemna, svejedno. Posttitovski period nije bio naročito inspirativan što se politike tiče; živelo se lošije nego u vreme Maršala, ali se i dalje masovno išlo na godišnje odmore na Jadran, putovalo se bez problema u inostranstvo, crveni pasoš je otvarao sva vrata, bez viza i dodatnih provera. Tadašnja SFRJ se pomalo klimala, ali niko normalan nije verovao u katastrofalan ishod, naprotiv. Muzika svih boja i žanrova bila je opijum za najšire narodne mase – od Lepe Brene i njenih stadionskih koncerata do grandioznih turneja Zdravka Čolića i Bijelog dugmeta. Trajalo je to sve do fatalne 1987. kad se „dogodio narod“ na čelu sa Slobodanom Miloševićem; muzike više nije bilo, ostali su samo Odjeci i reagovanja. Negde između, Jugoslavija je postala Meka za mnoge svetske bendove; još 1976. u Zagrebu su The Rolling Stones održali spektakularni koncert, da bi se u godinama koje dolaze domaćoj publici predstavili Talking Heads, Gang Of Four, Human League, Dire Straits, Iron Maiden – spisak je neiscrpan. Kako sam u to vreme često putovao u London, dogodilo se da sam imao priliku da vidim i svašta pitam mnoge svetske rock zvezde. Nešto od tih uspomena ostalo je u ličnim foto arhivama koje ćemo otvarati u nekoliko nastavaka. Da se još jednom setimo bolje prošlosti!

Kladim se da danas mnogi iz kruga mlade/ mlađe generacije nikad nisu videli i u rukama držali vinilnu singl ploču. A opet, stariji ili stari, kojima je peak mladosti bio pre četrdesetak godina, još uvek se sećaju moje rubrike „Singlovi“ iz „Džuboksa“; mnogi su odavno tražili da sve to integralno objavim, ali nije bilo šanse. Zauzet e-pisanjem i e-uređivanjem, uz redovan haos i povremene teške tragedije i bolesti, planove za „Singlove“ ostavio sam za neka bolja/ gora vremena. Uprkos svemu, započeli smo feljton, pa je red da malo obnovimo gradivo o muzičkim uzbuđenjima pre četiri prohujale decenij

Postojala je ideja da se pojavi knjiga sa sabranim muzičkim recenzijama Petra Lukovića, objavljenih u „Džuboksu“, „Poletu“, „Dugi“, „Vremenu zabave“, mesečniku „XZ“, „Feralu“ i drugim listovima nekadašnje SFRJ-države, odabranih po odstrel-principu "najbolje od najgoreg". Ali, kako to obično biva, nije se imalo vremena, nije bilo para, stigla su e-suđenja i sve se završilo sa rukopisom koji ćemo, u inat svima, objavljivati u XXZ-formatu, kao feljton/dokument o istoriji jugoslovenske muzike

Kladim se da danas mnogi iz kruga mlade/ mlađe generacije nikad nisu videli i u rukama držali vinilnu singl ploču. A opet, stariji ili stari, kojima je peak mladosti bio pre četrdesetak godina, još uvek se sećaju moje rubrike „Singlovi“ iz „Džuboksa“; mnogi su odavno tražili da sve to integralno objavim, ali nije bilo šanse. Zauzet e-pisanjem i e-uređivanjem, uz redovan haos i povremene teške tragedije i bolesti, planove za „Singlove“ ostavio sam za neka bolja/ gora vremena. Uprkos svemu, započeli smo feljton, pa je red da malo obnovimo gradivo o muzičkim uzbuđenjima pre četiri prohujale decenije

Zbog toga što me je majka Bosa u ranoj mladosti neobuzdano kljukala kuhanim proizvodima od kokoške, tamo negde početkom šezdesetih – organizam više nije mogao da ih podnese, smučili su mi se i kokoške i petlovi i jaja. Nedavno sam, intimno, proslavio mali jajčani jubilej: kuhano jaje nisam okusio 60 godina!

Kladim se da danas mnogi iz kruga mlade/ mlađe generacije nikad nisu videli i u rukama držali vinilnu singl ploču. A opet, stariji ili stari, kojima je peak mladosti bio pre četrdesetak godina, još uvek se sećaju moje rubrike „Singlovi“ iz „Džuboksa“; mnogi su odavno tražili da sve to integralno objavim, ali nije bilo šanse. Zauzet e-pisanjem i e-uređivanjem, uz redovan haos i povremene teške tragedije i bolesti, planove za „Singlove“ ostavio sam za neka bolja/ gora vremena. Uprkos svemu, započeli smo feljton, pa je red da malo obnovimo gradivo o muzičkim uzbuđenjima pre četiri prohujale decenije