Tekstovi sa tagom: Prave Beograđanke

Igor Marojević

Igor Marojević: Prave Beograđanke (Laguna, Beograd, 2017)

Digresija kao književna igračka

Nedavno se u klubu „Magistrala“ Doma kulture Studentski grad odvijao „susret dvojice pisaca koji, gle čuda, žele da govore o delu onog drugog!“, kako su organizatori najavili književno veče na kojem je Igor Marojević govorio o romanu „Pastorak“ Jurija Hudolina a slovenački autor o romanu „Prave Beograđanke“ svog srpskog kolege. Dobar deo promocije koordinatorka Tamara Mitrović je postavljala pitanja učesnicima da bi oni sami pitali jedan drugog o tehnikama pisanja koje primenjuju ali i o književnoj, kulturnoj i političkoj situaciji na Balkanu i šire. Na književnoj večeri pročitani su kritički tekstovi Jurija Hudolina o „Pravim Beograđankama“ i Igora Marojevića o „Pastorku“, koje objavljujemo u nastavku
Igor Marojević

Igor Marojević: “Prave Beograđanke” (Laguna, 2017)

Pitanje brushaltera i miraza

U “Pravim Beograđankama” Marojević, dojma sam, daje jedan dubinski prikaz organizma grada. Kroz dogodovštine i živote svojih junakinja i junaka pisac slika kolorit grada u svim nijansama sive. Prepliću se stoga u ovom romanu i ljubavne drame, i seksualne frustracije i kriminalni milje, i mizanscen društveno-političkog užasa, i devedesete, i podjela na prave Beograđane i došljake, i tranziciono vrijeme pljačke, kao i jad i bijeda kaljuge intelektualnog života na ovim prostorima. Posebno u segmentima slikanja kulturnog podzemlja Marojević ispisuje zanimljive i kritički precizne stranice
Igor Marojević

Prave Beograđanke

Kako je Igor Marojević izvršio samoubistvo

Promocija romana “Prave Beograđanke” održaće se 16. novembra počev od 18h u SKC-u (Knjižara Delfi, Kralja Milana 48), uz učešće Milene Đorđijević (NBS), Filipa Davida i Miroljuba Stojanovića. Odlomke iz knjige čitaće doajen Beogradskog dramskog pozorišta Pavle Pekić. Povodom promocije objavljujemo odlomak iz romana
Igor Marojević

Intervju: Kako sam postao junak sopstvenog romana

Morao sam da kaznim Igora Marojevića

Ako sam dozvolio sebi da životnu građu nekih, pre svega devojaka, ali i konkretnih muškaraca, koristim i ponešto izvrćem, pri čemu im se u društvu koje se nezaustavljivo survava mora desiti ponešto loše, minimum korektnosti mi je bio da ubedljivo najgora sudbina iznenadi lika pod imenom i prezimenom Igor Marojević. Zato sam morao da brutalno kaznim tog Igora Marojevića