Tekstovi sa tagom: Retro

Tito

Retro: Rekli su o Titu (3)

Mudrost bratstva i lepota jedinstva

Lik i delo Josipa Broza Tita ostaju da žive među narodima raspale Jugoslavije kao primer da je na ovim prostorima moglo i drugačije da se živi i radi, te da nacionalističko ludilo u koje smo dobrovoljno potonuli pre tri decenije nije jedina moguća stvarnost. Uprkos svim osporavanjima, Tito svakim danom postaje sve življi, a bogato nasleđe njegove epohe tek treba da bude proučeno. Mnogi su govorili o Titu, a mi donosimo mali izbor najzanimljivijih izjava
Ookri 14 S

Lukovićeve ex-yu muzičke recenzije: Najbolje od najgoreg (5)

Bez kupusa kiseloga, belog luka, slaninice

Postojala je ideja da se pojavi knjiga sa sabranim muzičkim recenzijama Petra Lukovića, objavljenih u „Džuboksu“, „Poletu“, „Dugi“, „Vremenu zabave“, mesečniku „XZ“, „Feralu“ i drugim listovima nekadašnje SFRJ-države, odabranih po odstrel-principu "najbolje od najgoreg". Ali, kako to obično biva, nije se imalo vremena, nije bilo para, stigla su e-suđenja i sve se završilo sa rukopisom koji ćemo, u inat svima, objavljivati u XXZ-formatu, kao feljton/dokument o istoriji jugoslovenske muzike
Bpro 02 S

Kako je Luković otkrio svog omiljenog književnog recenzenta

“Bolja prošlost” putuje svetom

Back than there were not as many books about music as today, mostly some encyclopedias translated from foreign languages. And lo and behold, suddenly I discovered this wonderful, large book titled "Bolja prošlost" ("The Better Past?") by journalist Petar Luković that was exclusively focused on pop music of Ex-Yu and how it grew, changed, metamorphosed and slowly integrated into society hat was slowly recovering from WW2 and was suspicious towards anything that came from the "rotten west". Luković had this brilliant idea to present half a century of popular music trough some 40+ chapters with most visible artists from different backgrounds, starting from very early ones who started right after WW2 and ending the story in 1989. when the book was published. It was such a staggeringly brilliant idea that I adored it back then and still do, this is kind of book I would write myself simply for the pleasure and joy of writing..,.
Trainna 04 S

Retro: Posljednji zvižduk ''ćire'' u Jugoslaviji

Amin za jednu Bosnu

Mnogi hroničari su rekli da je ulaskom ''ćire'' u Bosnu – Bosna ušla u svet i svet u nju! U ovom lepom, prijatnom i svakako smirenom trenutku, uz najdublje poštovanje, za sve što je on dobra i zla učinio ovoj zemlji, neka mi bude dozvoljeno jedno oprečno mišljenje, jedno drugo zaključivanje i sećanje. Meni se čini da je Bosna ušla u svet upravo onda kada je ''ćira'' definitivno krenuo na sever, a to znači skoro, uz sve što se najdivnije na svetu nalazi upravo u ovoj zemlji koja se zove Bosna
Lolla 01 S

Fotografije uz knjigu

Bolja prošlost u slikama

Kad ovih dana budemo počeli da feljtonizujemo knjigu „Bolja prošlost: Prizori iz muzičkog života Jugoslavije 1940-1989“ autora Petra Lukovića, naglasak neće biti samo na tekstu, već i na autentičnim, dokumentarnim fotografijama koje prate poluvekovnu priču o domaćoj estradi. Kako će sve to izgledati, vidi se i na ovim fotografijama koje su integralni deo te „bolje prošlosti“, tek kao podsetnik da su neke stvari, uprkos svemu, nezaboravne...
Bollja1

Cela knjiga pred XXZ-čitaocima: Bolja prošlost (Mladost 1989)

Jedna knjiga, stotinu života i tek nekoliko ratova

Bilo je to vreme teške depresije i teških razgovara o budućnosti; ono što sam otkucao, nosio sam sa sobom i pokazivao ljudima, sve verujući da ću naići na savet ili podršku. Uglavnom, nije bilo ni saveta ni podrške. Svima se priča o jugo-estradi činila iracionalnom u času kad je Slobodan Milošević postao motor ratnih obrtaja na prostorima danas mrtve SFRJ. Tokom Osme sednice i sam sam imao dilema; koga zabole priča o Đorđu Marjanoviću kad već sutra može da počne neki rat?
Ookri 11 S

Feljton: Lukovićeve ex-yu muzičke recenzije, najbolje od najgoreg (4)

Smak Vampira

Postojala je ideja da se pojavi knjiga sa sabranim muzičkim recenzijama Petra Lukovića, objavljenih u „Džuboksu“, „Poletu“, „Dugi“, „Vremenu zabave“, mesečniku „XZ“, „Feralu“ i drugim listovima nekadašnje SFRJ-države, odabranih po odstrel-principu "najbolje od najgoreg". Ali, kako to obično biva, nije se imalo vremena, nije bilo para, stigla su e-suđenja i sve se završilo sa rukopisom koji ćemo, u inat svima, objavljivati u XXZ-formatu, kao feljton/dokument o istoriji jugoslovenske muzike
tito

Retro: Rekli su o Titu (2)

Ako je ovaj čovjek metalostrugar, onda ja nisam kraljica Velike Britanije

Lik i delo Josipa Broza Tita ostaju da žive među narodima raspale Jugoslavije kao primer da je na ovim prostorima moglo i drugačije da se živi i radi, te da nacionalističko ludilo u koje smo dobrovoljno potonuli pre tri decenije nije jedina moguća stvarnost. Uprkos svim osporavanjima, Tito svakim danom postaje sve življi, a bogato nasleđe njegove epohe tek treba da bude proučeno. Mnogi su govorili o Titu, a mi donosimo mali izbor najzanimljivijih izjava
Jura 01 S

Retro interview: Jura Stublić za list "Rock", 1987.

Sunce i dalje, povremeno, sija

Stvar koja me je lansirala, „Zamisli život u ritmu muzike za ples“, naš najveći hit, ’81. godine sam napisao na jednom madracu. Sve sam iz sobe morao prodati, da bih se bavio muzikom. Ostao mi je samo taj madrac i ja sam znao: Čovječe, ako sada ne uradiš jaku stvar, propao si! Nećeš imati šta jesti! I naravno da je došla dobra stvar. Tako da sad i predobro živim. Za mene bi bila mila majka da ponovo završim na svom madracu. Bio bih sretan. Napravio bih strašne stvari
Pokri22

Feljton: Lukovićeve ex-yu muzičke recenzije, najbolje od najgoreg (3)

Pušenje ili Galija – odlučite sami!

Postojala je ideja da se pojavi knjiga sa sabranim muzičkim recenzijama Petra Lukovića, objavljenih u „Džuboksu“, „Poletu“, „Dugi“, „Vremenu zabave“, mesečniku „XZ“, „Feralu“ i drugim listovima nekadašnje SFRJ-države, odabranih po odstrel-principu "najbolje od najgoreg". Ali, kako to obično biva, nije se imalo vremena, nije bilo para, stigla su e-suđenja i sve se završilo sa rukopisom koji ćemo, u inat svima, objavljivati u XXZ-formatu, kao feljton/dokument o istoriji jugoslovenske muzike

Retro: Crna bara, Bogatić, 1978.

Hajdučke večeri

Crna Bara se nalazi u opstini Bogatić na krajnjem severozapadu Mačve na ušću reke Drine u Savu. Svake druge subote u avgustu, već 49 godina, ovde se održava kulturna manifestacija Hajdučke večeri. Krajem sedamdesetih, na ovom lokalnom festivalu okupljalo se preko 100.000 ljudi. Kako je to izgledalo davne 1978, pogledajte u galeriji Zorana Trbovića

Belgrade: Swinging Years

Stare slike iz belog grada

Povratak u foto-prošlost uvek je dobrodošla tema; stariji se sećaju, mlađi otkrivaju. Prestonica na dve reke, Beograd, tokom proteklih decenija bila je glavni grad jedne velike i ozbiljne države – Jugoslavije. Kako je to bilo šezdesetih i sedamdesetih godina, bez saobraćajnih gužvi, haosa, nebodera – izvolite pogledati na ovim fotografijama, zaturenim u arhivama daleke, čini se uvek bolje prošlosti...
Aarundek 01 S

Pariski interview: Darko Rundek za „Vreme zabave“, decembra 1994.

Bolero u tajnom gradu

Ove sam 1994. godine tri puta u Parizu video Darka Rundeka; dva puta smo se dogovorali za intervju, jednom ga umalo nismo uradili (falio nam je kasetofon), par puta smo bazgali po lokalima i sedeli po ćumezima oko Gare de Lyon; slučajnost je htela da budemo u istoj ulici Rue de Charenton, koju ću uvek pamtiti po pijaci i onim blesavim i bizarnim malim radnjama oko kojih su nakićeni bistroi i ostali mamci za potencijalne alkoholičare. Ovog puta, novembra 1994, imao sam – konačno – pravi povod da sretnem Darka Rundeka; u Srbiji su se pojavila dva kompakt-diska na kojima je celokupno stvaralaštvo grupe Haustor. Izvesni Šumi, diler ovog piratskog materijala, poslao mi je pismo i diskove za Rundeka. Ukratko, savršen scenario za lice s naše naslovne strane.
Doms 02 S

Sivi dom, serija za sva vremena

Sve što želim u ovom trenutku

Radio televizija Srbije reprizira kultnu seriju “Sivi dom” svake subote u 21 čas, na prvom program. Serija kroz 12 epizoda prati život pitomaca Kazneno-popravnog doma za maloletnike u Kruševcu, a snimana je pod pokroviteljskom Unicefa. Reditelj je imao na raspolaganju oko sto mladih glumaca i preko 5.000 naturščika. Mnoge buduće zvezde ostvarile su u “Sivom domu” prve ozbiljnije uloge. U moru negledljivih serija kakve se snimaju u Srbiji već decenijama, pravo je osveženje podsetiti se kako se to radilo u oklevetanom socijalizmu. Povodom reprise “Sivog doma” prenosimo tekst o ovoj seriji sa Leksikona YU mitologije

Muzički album: Festival Opatija 1965.

Dani kad su drugovi bili gospoda