Tekstovi sa tagom: Retro

tito

Retro: Rekli su o Titu (2)

Ako je ovaj čovjek metalostrugar, onda ja nisam kraljica Velike Britanije

Lik i delo Josipa Broza Tita ostaju da žive među narodima raspale Jugoslavije kao primer da je na ovim prostorima moglo i drugačije da se živi i radi, te da nacionalističko ludilo u koje smo dobrovoljno potonuli pre tri decenije nije jedina moguća stvarnost. Uprkos svim osporavanjima, Tito svakim danom postaje sve življi, a bogato nasleđe njegove epohe tek treba da bude proučeno. Mnogi su govorili o Titu, a mi donosimo mali izbor najzanimljivijih izjava
Jura 01 S

Retro interview: Jura Stublić za list "Rock", 1987.

Sunce i dalje, povremeno, sija

Stvar koja me je lansirala, „Zamisli život u ritmu muzike za ples“, naš najveći hit, ’81. godine sam napisao na jednom madracu. Sve sam iz sobe morao prodati, da bih se bavio muzikom. Ostao mi je samo taj madrac i ja sam znao: Čovječe, ako sada ne uradiš jaku stvar, propao si! Nećeš imati šta jesti! I naravno da je došla dobra stvar. Tako da sad i predobro živim. Za mene bi bila mila majka da ponovo završim na svom madracu. Bio bih sretan. Napravio bih strašne stvari
Pokri22

Feljton: Lukovićeve ex-yu muzičke recenzije, najbolje od najgoreg (3)

Pušenje ili Galija – odlučite sami!

Postojala je ideja da se pojavi knjiga sa sabranim muzičkim recenzijama Petra Lukovića, objavljenih u „Džuboksu“, „Poletu“, „Dugi“, „Vremenu zabave“, mesečniku „XZ“, „Feralu“ i drugim listovima nekadašnje SFRJ-države, odabranih po odstrel-principu "najbolje od najgoreg". Ali, kako to obično biva, nije se imalo vremena, nije bilo para, stigla su e-suđenja i sve se završilo sa rukopisom koji ćemo, u inat svima, objavljivati u XXZ-formatu, kao feljton/dokument o istoriji jugoslovenske muzike

Retro: Crna bara, Bogatić, 1978.

Hajdučke večeri

Crna Bara se nalazi u opstini Bogatić na krajnjem severozapadu Mačve na ušću reke Drine u Savu. Svake druge subote u avgustu, već 49 godina, ovde se održava kulturna manifestacija Hajdučke večeri. Krajem sedamdesetih, na ovom lokalnom festivalu okupljalo se preko 100.000 ljudi. Kako je to izgledalo davne 1978, pogledajte u galeriji Zorana Trbovića

Belgrade: Swinging Years

Stare slike iz belog grada

Povratak u foto-prošlost uvek je dobrodošla tema; stariji se sećaju, mlađi otkrivaju. Prestonica na dve reke, Beograd, tokom proteklih decenija bila je glavni grad jedne velike i ozbiljne države – Jugoslavije. Kako je to bilo šezdesetih i sedamdesetih godina, bez saobraćajnih gužvi, haosa, nebodera – izvolite pogledati na ovim fotografijama, zaturenim u arhivama daleke, čini se uvek bolje prošlosti...
Aarundek 01 S

Pariski interview: Darko Rundek za „Vreme zabave“, decembra 1994.

Bolero u tajnom gradu

Ove sam 1994. godine tri puta u Parizu video Darka Rundeka; dva puta smo se dogovorali za intervju, jednom ga umalo nismo uradili (falio nam je kasetofon), par puta smo bazgali po lokalima i sedeli po ćumezima oko Gare de Lyon; slučajnost je htela da budemo u istoj ulici Rue de Charenton, koju ću uvek pamtiti po pijaci i onim blesavim i bizarnim malim radnjama oko kojih su nakićeni bistroi i ostali mamci za potencijalne alkoholičare. Ovog puta, novembra 1994, imao sam – konačno – pravi povod da sretnem Darka Rundeka; u Srbiji su se pojavila dva kompakt-diska na kojima je celokupno stvaralaštvo grupe Haustor. Izvesni Šumi, diler ovog piratskog materijala, poslao mi je pismo i diskove za Rundeka. Ukratko, savršen scenario za lice s naše naslovne strane.
Doms 02 S

Sivi dom, serija za sva vremena

Sve što želim u ovom trenutku

Radio televizija Srbije reprizira kultnu seriju “Sivi dom” svake subote u 21 čas, na prvom program. Serija kroz 12 epizoda prati život pitomaca Kazneno-popravnog doma za maloletnike u Kruševcu, a snimana je pod pokroviteljskom Unicefa. Reditelj je imao na raspolaganju oko sto mladih glumaca i preko 5.000 naturščika. Mnoge buduće zvezde ostvarile su u “Sivom domu” prve ozbiljnije uloge. U moru negledljivih serija kakve se snimaju u Srbiji već decenijama, pravo je osveženje podsetiti se kako se to radilo u oklevetanom socijalizmu. Povodom reprise “Sivog doma” prenosimo tekst o ovoj seriji sa Leksikona YU mitologije

Muzički album: Festival Opatija 1965.

Dani kad su drugovi bili gospoda

Arokko 10 B

Vlada Divljan (1958-2015): Intervju za „XZ“ 1996. godine

Niko na Balkanu nije ostao pošteđen ludila

Dolaskom u Australiju otvaramo jedno poglavlje koje bi moglo da preraste u roman (o Sidneju) ili bi bar moglo da izlazi u nastavcima. Normalan život? Čist mozak? Sigurno sam izbegao gomilu veoma teških stvari kroz koje ste vi prošli. S druge strane, isto me je toliko nekih drugih stvari dočekalo ovde, nepoznatih i neizvesnih...
Cerovic 01 B

Retro: Sound & Vision Stojana Cerovića (2)

Slučajno iskustvo

Mnogo puta sam odslušao i Bartokov „Alegro barbaro“. Dilemu između Verdija i Vagnera bez oklevanja bih rešio u korist mediteranske lakoće, pošto o Vagneru ionako ne znam skoro ništa. S druge strane, nisam u stanju da zadržim bilo kakvu racionalnu distancu prema zvuku orgulja. Uvek mi se činilo da su u njemu sadržani najbolji, u stvari zastrašujuće dobri religiozni argumenti
Pokro51

Feljton: Lukovićeve ex-yu muzičke recenzije, najbolje od najgoreg (2)

Čitaj kako je naopako napisano

Postojala je ideja da se pojavi knjiga sa sabranim muzičkim recenzijama Petra Lukovića, objavljenih u „Džuboksu“, „Poletu“, „Dugi“, „Vremenu zabave“, mesečniku „XZ“, „Feralu“ i drugim listovima nekadašnje SFRJ-države, odabranih po odstrel-principu "najbolje od najgoreg". Ali, kako to obično biva, nije se imalo vremena, nije bilo para, stigla su e-suđenja i sve se završilo sa rukopisom koji ćemo, u inat svima, objavljivati u XXZ-formatu, kao feljton/dokument o istoriji jugoslovenske muzike
Idolli 01 S

Saga o Idolima: Srđan Šaper intervjuiše Nebojšu Krstića (1994) za "Vreme zabave"

Krstić: Voleo bih da sam muzikalan

Naročito bih voleo da imam smisla za ritam. Kada bih bio takav, komponovao bih jednostavne i veoma ritmične pesme koje bi s jedne strane glorifikovale moju ličnost, a s druge bi ulepšavale ljudima pojedine životne trenutke i bile obeležje nečeg čega bi se svi rado sećali
Rokolo 03 S

Retro-interview: Margita Stefanović Magi, »Vreme zabave« 1995.

Od dečačkih grafita do večnosti

Uvek sam se bojala da će se, kad budemo prestali da radimo, dakle čim završimo sve onako kako smo hteli, samo zatvoriti vrata iza nas i da će biti kao da ničega nije ni bilo...
Krstii 01 B

Saga o Idolima: Nebojša Krstić intervjuiše Srđana Šapera (1994) za „Vreme zabave“

Šaper: Voleo bih da mogu da budem operski pevač

Lažem sistematski, sebe isto koliko i druge i često (ili ponekad) se zaprepastim nad činjenicom koliko je život jednostavniji kada se govori istina. Samo, za to je potrebno biti čovek koji ima čvrsto mišljenje o stvarima i ljudima, a ja nisam taj
Lazar Stojanović

Republished: Intervju - Lazar Stojanović, reditelj (1944 - 2017)

Stradanje Plastičnog Isusa

Reditelj Lazar Stojanović preminuo je 4. marta 2017. godine. Bio je neumorni borac za građanska prava i slobode, i čovek koji je učinio neizmerno mnogo na suočavanju Srbije sa zločinačkom prošlošću iz devedesetih godina prošlog veka. Objavljujemo intervju sa Lazarom Stojanovićem iz marta 2010. godine