Tekstovi sa tagom: Retro

Arokko 35 B

Sećanje: Goran Čavajda – Čavke, interview za »Vreme zabave« 1995.

Čovek koji se nije predstavljao

Društveni usamljenik sa zabludelim pronicljivim pogledom i širokim osmehom koji bi mogao da bude i bolna grimasa, introvertni i samom sebi dovoljni egzibicionista, sjajni bubnjar koji svira tako da su njegovog kvaliteta svesni svi koji stoje na bini ispred njega i okolo, a malo ko od onih koji slušaju, nekako je uspeo da nas sve navede da prihvatimo njegova pravila igre i ostavimo ga da živi isključivo onako kako on želi i misli da treba
Rokolo 11 B

Poruka domaćim rokerima

Dabogda crko rokenrol!

Malo je toga na ovome svetu što bes i gađenje može da izazove jednakom brzinom kao što je to fenomen ovdašnjih rokera. Pri tome mislim baš na onu fabričku, mejnstrim varijantu, mada su i podvrste, srpski metalac ili srpski panker (ili srpski reper, kad smo već kod toga) prilično užasavajuće. Trebalo bi i njima da se čovek jednom pozabavi, ali one još uvek nemaju istorijski i kulturološki domašaj srpskog rokera, a pre svega im nedostaje njegova monumentalna prepotencija i ubeđenost da je Alah, kada je stvarao muziku, to činio baš imajući njega na umu. Sve što je kasnije krenulo naopako su, mora biti, šejtanska posla
Eorga 03 S

Retro interview iz 1995: Srđan Gojković Gile za »Vreme zabave«

Simpatizer svih vrsta pobune

Verovatno sam početkom osamdesetih gušio neka kreativna nastojanja u Orgazmu, jer mi je bilo stalo da uradim što više svojih pesama. Sad radim i neke druge stvari, i želim da u ovaj deo priče uključim što više ljudi
Titt1

Retro: Rekli su o Titu (1)

Što je Broz stvorio, ovi ne mogu ni da okreče

Lik i delo Josipa Broza Tita ostaju da žive među narodima raspale Jugoslavije kao primer da je na ovim prostorima moglo i drugačije da se živi i radi, te da nacionalističko ludilo u koje smo dobrovoljno potonuli pre tri decenije nije jedina moguća stvarnost. Uprkos svim osporavanjima, Tito svakim danom postaje sve življi, a bogato nasleđe njegove epohe tek treba da bude proučeno. Mnogi su govorili o Titu, a mi donosimo mali izbor najzanimljivijih izjava

Retro: Dom sindikata 1981.

Josipa, zvezda koja se ne gasi

„Od frizure, do odijela, sve je samo hir, preko glazbe, pa do jela, sve je samo hir. Preko stvari koje volim, pa do društva mog, sve što čitam i što slušam, sve ih smeta to“, pevala je Josipa Lisac u čuvenoj pesmi „Hir, hir, hir“, objavljenoj na istoimenom albumu 1980. Tekst je napisao Ivica Krajač, ironično se osvrćući na zlurade komentare Josipinih kritičara. Uprkos svemu, Lisica je ostala na svom putu, dosledna sebi i muzici Karla Metikoša, te je tako prošlog meseca koncertom u Sava centru proslavila 50 godina karijere, pevajući kako stare hitove u svežim aranžmanima tako i nove pesme. Pred vama su fotografije upravo iz Hir, hir, hir ere, sa nastupa u beogradskom Domu sindikata 1981. Koliko toga se promenilo da bi žar, snaga i ljubav ostali isti.
Canepa2

Monoview: Zoran Kostić Cane, Partibrejkers

Glave koje svetle u mraku

Ljudi u Srbiji ne znaju šta će s nama. Rano su nas proglasili za legende, samo da bi nas otpisali. A ako se budu birali prvi moderni sveci odavde, to ćemo biti mi
Tjasa3

Retro-dosije: Yu-disco, dekadentno razdoblje potrošačke groznice

Ostati živ: Socijalistička disko kultura

Izložba u zagrebačkoj Galeriji SC i Domu omladine Beograda, postavljena tokom 2015. i 2016. godine, pokušala je osvijetliti transfer disko kulture u novo socijalističko okružje i njeno stapanje s neposrednim impulsima, koje je rezultiralo stvaranjem jugoslavenskog disco idioma, sukladnog postojećem kontekstu i mogućnostima. "Ostati živ: Socijalistička disko kultura", autorska je kustoska postavka historičara Marka Zubaka, koji radi kao naučni istraživač na Hrvatskom institutu za istoriju u Zagrebu gde se bavi studentskim pokretima i subkulturama, medijima i popularnom kulturom u socijalističkoj Jugoslaviji. Izložba prikazuje jugoslovenski disko kao kompleksni društveno-kulturni fenomen, čiji su se efekti prelili izvan uske muzičke sfere. Dizajneri postavke su Igor Presečan i Damir Gamulin. Ekskluzivno za XXZ magazin, prenosimo autorski tekst našeg, već sad stalnog suradnika
Aaapoem1

Retro: Sound & Vision Vesne Pešić (1)

Prvi zvuci s one strane sveta

Pod uslovima – šta može da se čuje to se i sluša – moja generacija nije stvarala identitet preko muzike, to se desilo mnogo mlađima od mene. Ja i moji prijatelji bili ničiji „obožavaoci“, pre bi se moglo reći da smo bili „obožavaoci“ svega i svačega. Sve što nisu bili „narodnjaci“, „kozaračko kolo“ i opereta, a stizalo je u Beograd, sve smo to voleli i slušali
Stulic1

Retro-interview: Branimir Štulić Džoni za “Stav”, 1990.

Sada ćemo 40 godina da slušamo blejanje ovaca

Sada, kad su stvari ogoljele u ovoj zemlji i kad se preko noći poslije četrdeset godina društvenog vlasništva i nacionalizacije formiraju klase patrona­gazda i radničke klase i odjednom priča o potpisivanju godišnjih ugovora između njih, jesam marksist, vrlo veliki. Ali samo u tom smislu i ne dalje od toga. Tko su patroni u ovoj zemlji? Oni koji bi inače trebali platiti za sve svoje kriminalne postupke u prošlih četrdeset godina. Sad su postali patroni dajući ljudima kost da se oko nje glođu, skidajući joj četiri nule. Što su založili za te četiri nule? Založili su zemlju i njenu slobodu! To su založili. To su kriminalci. A ja sam jedini čovjek u Jugoslaviji koji to govori, a svi ostali su sretni.