Tekstovi sa tagom: Retro

Arokko 10 B

Vlada Divljan (1958-2015): Intervju za „XZ“ 1996. godine

Niko na Balkanu nije ostao pošteđen ludila

Dolaskom u Australiju otvaramo jedno poglavlje koje bi moglo da preraste u roman (o Sidneju) ili bi bar moglo da izlazi u nastavcima. Normalan život? Čist mozak? Sigurno sam izbegao gomilu veoma teških stvari kroz koje ste vi prošli. S druge strane, isto me je toliko nekih drugih stvari dočekalo ovde, nepoznatih i neizvesnih...
Cerovic 01 B

Retro: Sound & Vision Stojana Cerovića (2)

Slučajno iskustvo

Mnogo puta sam odslušao i Bartokov „Alegro barbaro“. Dilemu između Verdija i Vagnera bez oklevanja bih rešio u korist mediteranske lakoće, pošto o Vagneru ionako ne znam skoro ništa. S druge strane, nisam u stanju da zadržim bilo kakvu racionalnu distancu prema zvuku orgulja. Uvek mi se činilo da su u njemu sadržani najbolji, u stvari zastrašujuće dobri religiozni argumenti
Pokro51

Feljton: Lukovićeve ex-yu muzičke recenzije, najbolje od najgoreg (2)

Čitaj kako je naopako napisano

Postojala je ideja da se pojavi knjiga sa sabranim muzičkim recenzijama Petra Lukovića, objavljenih u „Džuboksu“, „Poletu“, „Dugi“, „Vremenu zabave“, mesečniku „XZ“, „Feralu“ i drugim listovima nekadašnje SFRJ-države, odabranih po odstrel-principu "najbolje od najgoreg". Ali, kako to obično biva, nije se imalo vremena, nije bilo para, stigla su e-suđenja i sve se završilo sa rukopisom koji ćemo, u inat svima, objavljivati u XXZ-formatu, kao feljton/dokument o istoriji jugoslovenske muzike
Idolli 01 S

Saga o Idolima: Srđan Šaper intervjuiše Nebojšu Krstića (1994) za "Vreme zabave"

Krstić: Voleo bih da sam muzikalan

Naročito bih voleo da imam smisla za ritam. Kada bih bio takav, komponovao bih jednostavne i veoma ritmične pesme koje bi s jedne strane glorifikovale moju ličnost, a s druge bi ulepšavale ljudima pojedine životne trenutke i bile obeležje nečeg čega bi se svi rado sećali
Rokolo 03 S

Retro-interview: Margita Stefanović Magi, »Vreme zabave« 1995.

Od dečačkih grafita do večnosti

Uvek sam se bojala da će se, kad budemo prestali da radimo, dakle čim završimo sve onako kako smo hteli, samo zatvoriti vrata iza nas i da će biti kao da ničega nije ni bilo...
Krstii 01 B

Saga o Idolima: Nebojša Krstić intervjuiše Srđana Šapera (1994) za „Vreme zabave“

Šaper: Voleo bih da mogu da budem operski pevač

Lažem sistematski, sebe isto koliko i druge i često (ili ponekad) se zaprepastim nad činjenicom koliko je život jednostavniji kada se govori istina. Samo, za to je potrebno biti čovek koji ima čvrsto mišljenje o stvarima i ljudima, a ja nisam taj
Lazar Stojanović

Republished: Intervju - Lazar Stojanović, reditelj (1944 - 2017)

Stradanje Plastičnog Isusa

Reditelj Lazar Stojanović preminuo je 4. marta 2017. godine. Bio je neumorni borac za građanska prava i slobode, i čovek koji je učinio neizmerno mnogo na suočavanju Srbije sa zločinačkom prošlošću iz devedesetih godina prošlog veka. Objavljujemo intervju sa Lazarom Stojanovićem iz marta 2010. godine
Arokko 35 B

Sećanje: Goran Čavajda – Čavke, interview za »Vreme zabave« 1995.

Čovek koji se nije predstavljao

Društveni usamljenik sa zabludelim pronicljivim pogledom i širokim osmehom koji bi mogao da bude i bolna grimasa, introvertni i samom sebi dovoljni egzibicionista, sjajni bubnjar koji svira tako da su njegovog kvaliteta svesni svi koji stoje na bini ispred njega i okolo, a malo ko od onih koji slušaju, nekako je uspeo da nas sve navede da prihvatimo njegova pravila igre i ostavimo ga da živi isključivo onako kako on želi i misli da treba
Rokolo 11 B

Poruka domaćim rokerima

Dabogda crko rokenrol!

Malo je toga na ovome svetu što bes i gađenje može da izazove jednakom brzinom kao što je to fenomen ovdašnjih rokera. Pri tome mislim baš na onu fabričku, mejnstrim varijantu, mada su i podvrste, srpski metalac ili srpski panker (ili srpski reper, kad smo već kod toga) prilično užasavajuće. Trebalo bi i njima da se čovek jednom pozabavi, ali one još uvek nemaju istorijski i kulturološki domašaj srpskog rokera, a pre svega im nedostaje njegova monumentalna prepotencija i ubeđenost da je Alah, kada je stvarao muziku, to činio baš imajući njega na umu. Sve što je kasnije krenulo naopako su, mora biti, šejtanska posla
Eorga 03 S

Retro interview iz 1995: Srđan Gojković Gile za »Vreme zabave«

Simpatizer svih vrsta pobune

Verovatno sam početkom osamdesetih gušio neka kreativna nastojanja u Orgazmu, jer mi je bilo stalo da uradim što više svojih pesama. Sad radim i neke druge stvari, i želim da u ovaj deo priče uključim što više ljudi
Titt1

Retro: Rekli su o Titu (1)

Što je Broz stvorio, ovi ne mogu ni da okreče

Lik i delo Josipa Broza Tita ostaju da žive među narodima raspale Jugoslavije kao primer da je na ovim prostorima moglo i drugačije da se živi i radi, te da nacionalističko ludilo u koje smo dobrovoljno potonuli pre tri decenije nije jedina moguća stvarnost. Uprkos svim osporavanjima, Tito svakim danom postaje sve življi, a bogato nasleđe njegove epohe tek treba da bude proučeno. Mnogi su govorili o Titu, a mi donosimo mali izbor najzanimljivijih izjava

Retro: Dom sindikata 1981.

Josipa, zvezda koja se ne gasi

„Od frizure, do odijela, sve je samo hir, preko glazbe, pa do jela, sve je samo hir. Preko stvari koje volim, pa do društva mog, sve što čitam i što slušam, sve ih smeta to“, pevala je Josipa Lisac u čuvenoj pesmi „Hir, hir, hir“, objavljenoj na istoimenom albumu 1980. Tekst je napisao Ivica Krajač, ironično se osvrćući na zlurade komentare Josipinih kritičara. Uprkos svemu, Lisica je ostala na svom putu, dosledna sebi i muzici Karla Metikoša, te je tako prošlog meseca koncertom u Sava centru proslavila 50 godina karijere, pevajući kako stare hitove u svežim aranžmanima tako i nove pesme. Pred vama su fotografije upravo iz Hir, hir, hir ere, sa nastupa u beogradskom Domu sindikata 1981. Koliko toga se promenilo da bi žar, snaga i ljubav ostali isti.
Canepa2

Monoview: Zoran Kostić Cane, Partibrejkers

Glave koje svetle u mraku

Ljudi u Srbiji ne znaju šta će s nama. Rano su nas proglasili za legende, samo da bi nas otpisali. A ako se budu birali prvi moderni sveci odavde, to ćemo biti mi
Tjasa3

Retro-dosije: Yu-disco, dekadentno razdoblje potrošačke groznice

Ostati živ: Socijalistička disko kultura

Izložba u zagrebačkoj Galeriji SC i Domu omladine Beograda, postavljena tokom 2015. i 2016. godine, pokušala je osvijetliti transfer disko kulture u novo socijalističko okružje i njeno stapanje s neposrednim impulsima, koje je rezultiralo stvaranjem jugoslavenskog disco idioma, sukladnog postojećem kontekstu i mogućnostima. "Ostati živ: Socijalistička disko kultura", autorska je kustoska postavka historičara Marka Zubaka, koji radi kao naučni istraživač na Hrvatskom institutu za istoriju u Zagrebu gde se bavi studentskim pokretima i subkulturama, medijima i popularnom kulturom u socijalističkoj Jugoslaviji. Izložba prikazuje jugoslovenski disko kao kompleksni društveno-kulturni fenomen, čiji su se efekti prelili izvan uske muzičke sfere. Dizajneri postavke su Igor Presečan i Damir Gamulin. Ekskluzivno za XXZ magazin, prenosimo autorski tekst našeg, već sad stalnog suradnika
Aaapoem1

Retro: Sound & Vision Vesne Pešić (1)

Prvi zvuci s one strane sveta

Pod uslovima – šta može da se čuje to se i sluša – moja generacija nije stvarala identitet preko muzike, to se desilo mnogo mlađima od mene. Ja i moji prijatelji bili ničiji „obožavaoci“, pre bi se moglo reći da smo bili „obožavaoci“ svega i svačega. Sve što nisu bili „narodnjaci“, „kozaračko kolo“ i opereta, a stizalo je u Beograd, sve smo to voleli i slušali