Tekstovi sa tagom: Retro

Canepa2

Monoview: Zoran Kostić Cane, Partibrejkers

Glave koje svetle u mraku

Ljudi u Srbiji ne znaju šta će s nama. Rano su nas proglasili za legende, samo da bi nas otpisali. A ako se budu birali prvi moderni sveci odavde, to ćemo biti mi
Tjasa3

Retro-dosije: Yu-disco, dekadentno razdoblje potrošačke groznice

Ostati živ: Socijalistička disko kultura

Izložba u zagrebačkoj Galeriji SC i Domu omladine Beograda, postavljena tokom 2015. i 2016. godine, pokušala je osvijetliti transfer disko kulture u novo socijalističko okružje i njeno stapanje s neposrednim impulsima, koje je rezultiralo stvaranjem jugoslavenskog disco idioma, sukladnog postojećem kontekstu i mogućnostima. "Ostati živ: Socijalistička disko kultura", autorska je kustoska postavka historičara Marka Zubaka, koji radi kao naučni istraživač na Hrvatskom institutu za istoriju u Zagrebu gde se bavi studentskim pokretima i subkulturama, medijima i popularnom kulturom u socijalističkoj Jugoslaviji. Izložba prikazuje jugoslovenski disko kao kompleksni društveno-kulturni fenomen, čiji su se efekti prelili izvan uske muzičke sfere. Dizajneri postavke su Igor Presečan i Damir Gamulin. Ekskluzivno za XXZ magazin, prenosimo autorski tekst našeg, već sad stalnog suradnika
Aaapoem1

Retro: Sound & Vision Vesne Pešić (1)

Prvi zvuci s one strane sveta

Pod uslovima – šta može da se čuje to se i sluša – moja generacija nije stvarala identitet preko muzike, to se desilo mnogo mlađima od mene. Ja i moji prijatelji bili ničiji „obožavaoci“, pre bi se moglo reći da smo bili „obožavaoci“ svega i svačega. Sve što nisu bili „narodnjaci“, „kozaračko kolo“ i opereta, a stizalo je u Beograd, sve smo to voleli i slušali
Stulic1

Retro-interview: Branimir Štulić Džoni za “Stav”, 1990.

Sada ćemo 40 godina da slušamo blejanje ovaca

Sada, kad su stvari ogoljele u ovoj zemlji i kad se preko noći poslije četrdeset godina društvenog vlasništva i nacionalizacije formiraju klase patrona­gazda i radničke klase i odjednom priča o potpisivanju godišnjih ugovora između njih, jesam marksist, vrlo veliki. Ali samo u tom smislu i ne dalje od toga. Tko su patroni u ovoj zemlji? Oni koji bi inače trebali platiti za sve svoje kriminalne postupke u prošlih četrdeset godina. Sad su postali patroni dajući ljudima kost da se oko nje glođu, skidajući joj četiri nule. Što su založili za te četiri nule? Založili su zemlju i njenu slobodu! To su založili. To su kriminalci. A ja sam jedini čovjek u Jugoslaviji koji to govori, a svi ostali su sretni.