Tekstovi sa tagom: Retro

Stto 01 S

The Seahorses, poslušna posada

Smrtnicima ostaje da se dive

Squire se od početka igra sa samim sobom radi šta hoće: Čas opovrgava sopstvenu legendarnost, čas nadmašuje samog sebe, jer je sve ostale odavno prevazišao. Najverovatnije bez nekog velikog mističnog razloga...
Divvi 01 S

The Divine Comedy: Oporost protiv nežnosti

Seks ničemu ne služi

Onaj ko za The Divine Comedy misli da su patetični to misli iz ljubomore jer nije pronašao ljubav. Zna se da su sve prave ljubavi patetične da patetičnije ne mogu biti...
Acbra 24 S

Bosonogo detinjstvo u seriji i romanu "Divlje godine"

Divljaci velikog srca

Kome je bila nedovoljna televizijska porcija klinaca iz Bavaništa, posezao bi za romanom Milana Brujića Divlje godine (Biblioteka Raspust, Nolit, Beograd, 1975) kao, samo usput se odmarajući od Stripoteke, Lunovog Magnus stripa, Politikinog Zabavnika, od Zagora, Čeličnog gusara, Teksa Vilera. Pasalo je i uz Ripa Kirbija, Fantoma, ali i uz Ćopićeve Magareće godine i još dve družbe, Sinjeg galeba (Tone Seliškar) i Pere Kvržice (Mato Lovrak). Tako su nas vaspitavali, uživajući u “prevari” tek malo manje nego mi
Lidija u Galeriji SC, objavljena fotografija u ''Pitanjima'' (1979.)

Uz feljton “Sretno dijete”: Photo sjećanje na osamdesete u Zagrebu

Curice izišle na ulice

Naš dragi Goran Pavelić Pipo, čuvar bolje photo prošlosti, pripremio nam je malo podsećanje na svoju izložbu “Zagreb, osamdesete” održanu gotovo prije dve decenije u Galeriji primijenjih umjetnosti SC. Priču o curicama sa Pipovih fotogradfija napisao je za “Polet” daleke 1979. Branko Manojlović – Mance. Mora se pročitati: Evo, stiglo je proljeće. U to se možemo uvjeriti gledajući procvale visibabe po poljima, ptice selice u povratku, razlistalo drveće ili kalendar. Ipak su najuočljiviji znak prisutnosti proljeća, na asfaltu našem svakidašnjem, lagano (raz)odjevene curice koje posljednjih dana primjećujemo u sve većem broju. Razmilile su se gradom, noseći sa sobom raspoloženje, lepršavost i dah svježine, toliko potreban ovom gradu, još mamurnom od zimskog sna. Šeću se Vesne, Željke, Danice, Lade, Sanje, vukući za sobom obavezne torbice, i u njima grožđanu mast, ukosnice, češljeve, pillse, sjenila, pisma, slike... Prolaze tako curice pored užurbanih prolaznika, šajsera, mladih nadobudnih dječaka i drugih predstavnika muškog spola, naoko nezainteresirane za glasne manifestacije divljenja dotičnih. Međutim, one vrlo brižljivo upotpunjuju svoju kolekciju uličnih priznanja, kružeći cijelim gradom Parkovima, plućima grada, ulicama, njegovim aortama, venama i kapilarama, prolaze ta raznobojna tjelašca. Naravno, najzanimljiviji i najzahvalniji dio grada za šetnju je popularni "Tobacco Road" sa svojim orijentalnim draguljem, "Zvečkom". Tamošnjim šajserima je sasvim nevažno vuku li curice svoj image iz Trsta ili iz Kabula. Stoga i nije čudno da je taj kafić uvijek zakrčen njihovim lijepim tjelašcima, a naročito oko jedan popodne ili pola osam navečer kada svi multikromociti stvore veliki ugrušak baš kod "Zvečke", tako da Masarykova samo što ne prsne od embolije. "Ah, kako volim curice!" uskliknuo je (spontano) jednom prilikom Čedomir Lakmus, doajen zagrebačkih šajsera. Taj poklič vrlog nam Čedomira najprirodnija je definicija našeg odnosa prema tim slatkim bićima zvanim puelle vulgaris, iliti curice obične. (Branko Manojlović - Mance, Polet, 28.03.1979.)
Leši2

Partizanski vestern koji je obeležio žanr

Kada je kapetan Leši vodio osvetnike

Ključna stvar - naši pobeđuju, uz minimalne žrtve. Ljudi, nisu za decu ono naricanje Ružice Sokić nad poginulim jedincem, herojska smrt Radničkog bataljona, Božidarke Frajt, hrabre afežejke, ona tuga na licu Žarka Jokanovića koji ne želi bolji život bez pekara Pere… Nije za osnovce Skender, Stojanka majka Knežopoljka, da li su bili normalni sa “gropcem” koji se otvara i sinak “poručuje rodu da se bori za slobodu”. Kapetana Lešija dajte, heroja, ostalo je za punoletne, i to da se potpišu u biblioteci
Brgr 02 S

LBGT tematika u YU pop rocku osamdesetih

Iskorak iz ormana

S razbuktavanjem Novog talasa početkom osamdesetih mnogi tabui započeli su izlazak iz ormara. Isprva stidljivo, a potom sve agresivnije nanovo su preoblikovane teme gurnute pod tepih.
Fogerr 01 S

Retro: John Fogerty, original originala

Stara flanelska košulja

John Fogerty nije bio ni "underground" ni "avangarda", nije zloupotrebljavao droge niti zlorabio jeftinu, šezdesetosmašku, revolucionarnu retoriku. On i njegov tadašnji bend Creedence Clearwater Revival bili su majstori kratkih, čvrstih pesama i pobornici hit-singl estetike.
Prody 01 S

Retro iz 1997: Prodigy, radikalna budućnost

Sedam godina buke

Takozvana srpska Nova godina dočekana je 1997. u Beogradu na način koji doček Nove 2000. neće moči da prevaziđe. U stanju pomešane euforije i ogorčenja, oko 500.000 ljudi držalo je sam centar grada pod svojim nogama, kao i danima pre i posle ovog slavlja. Poruke koje su čitane ili emitovane sa video-bima bile su poruke prijatelja iz velikog sveta. Najveće ime pop muzike koje je pozdravilo građane na Trgu republike bili su - The Prodigy. „Firestarter" spot, emitovan odmah posle poruke , verovatno nigde u svetu nije tako grejao nekog.
Rsju 01 S

Retro: Crnogorska komedija "Rođeni sjutra"

Umreti juče

Ovaj film gledaoca dovodi u poziciju iz bajke "Tamni vilajet": ko gleda kajaće se, ko ne gleda kajaće se. Ja bih se više kajao da ga nisam video. Ali plačem što jesam…
Valtt 04 S

Original soundtrack srećnih detinjstava

Valter, Sarajevo i vreme kad su filmove snimali pobednici

Priča se da je reditelj Hajrudin Krvavac hteo na kraju da ubije Valtera - o, kakva bi to rediteljska bruka bila - da upropasti ovu briljantnu modifikaciju žanra, te budžet Bosna filma; od svega je, na sreću, na špici ostalo da je reditelj i koscenarista. Ima logike, kao da Krvavac nije savladao baš sve karakteristike žanra, ili ih nije prepisao od Amera - film mora da ima srećan kraj da bismo ga voleli kao što volimo „Valtera“ i ovde apostrofiranog, deset godina starijeg „Sašu“

Elvis Presley: Dug otadžbini

Kad u vojsku pođeš

Kralj rokenrola otišao je u vojsku marta 1958. godine. Iako je mogao da služi u specijalnim snagama kao zabavljač, izabrao je da bude deo regularne vojske, zbog čega su ga poštovali kako drugovi koji su u Nemačkoj služili s njim tako i oni kod kuće, u Americi, gde je ostavio na stotine hiljada slomljenih tinejžerskih srca. Elvisova jednogodišnja vojnička služba bila je inspiracija i za nastanak mjuzikla i filma „Bye Bye Birdie“, sa Ann-Margaret u glavnoj ulozi. Zahvaljujući odsluženju vojnog roka, Elvis je stekao nove obožavatelje, naročito među starijom populacijom, koja ga je dotad videla isključivo kao tinejdžerskog idola koji kvari omladinu i navodi američke ćerke na greh.
Dvde 01 S

Retro: Domaća video-produkcija

Glupost i beznađe sredine u kojoj živimo

U svakom spotu obavezno je prisustvo bar jedne, nekad vesele, češće tajanstvene, ali obavezno razgolićene devojke. U slučaju razgolićenih pevačica problem se rešava dubokim pogledima mišićavih mladića. Tako su sve strane zadovoljne…
Ppl2

Retro: Village People, neodoljivi kič

Muškarci po meri... muškaraca

Neobična družina koju su činili Indijanac (Felipe Rose), Kauboj (Randy Jones), Vojnik (Alexandar Briley), Radnik (David Hodo), Policajac (Victor Willis) i Leatherman (Glen Hughes) krajem sedamdesetih usijavala je podijume širom Amerike: atraktivnim nastupom, snažnim mišicama i sugestivnim pogledom muškarca koji obećava dobar provod, potpirivali su fantazije i dobrog dela ženske publike na čije su uzdahe ostajali ravnodušni...
Sassa3

Drugačiji partizanski film

Mnogo osvete i malo erotike

Saša je pomeo blagajne, valjalo je zaraditi i za crni talas. Dobili smo ideološka usmerenja bez epopeja za nesanicu, poput Šotrinog Igmanskog marša, streljane dece u Krvavoj bajci Branimira Torija Jankovića, mučnih scena zlostavljanja i ubijanja civila. Neopterećujuću partizansku zabavu
Plkt 01 S

Retro 1968: Intimni dnevnik zagrebačke tinejdžerke

Pušili smo i šutjeli

Moji školski dani su prošli. Sad bih se morala brinuti sama o sebi, ali mislim da ne bih mogla. Ako se zaposlim, što će biti s mojiim očima zbog mikroskopiranja, prime me na fakultet, kako će izdržati mama i tata?