Tekstovi sa tagom: Retro

Do 1990. objavljuje sa bendom nekoliko odličnih ploča. Neke su pristupačnije široj populaciji, a neke su zatvorenije. Ali, na svakoj dominira bes, nezadovoljstvo, žestina, frustracije. Nekad se to oseća više u tekstu nego u muzici, nekad obrnuto, a nekad ne možeš da oceniš šta ima veću težinu.

Gram Parsons je mrtav već 25 godina, Gene Clark već šest. Kosmička američka muzika je, međutim, življa nego ikad. Album sastava Wilco Being There koji se pojavio krajem 1996. godine svojim izuzetnim kvalitetima nagovestio je ekspanziju No Depression muzike. Prvi meseci 1997. godine doneli su nekoliko izuzetnih dela ove orijentacije. Novi albumi sastava The Jayhawks, Son Volt, Scud Mountain Boys, debitantske ploče Lullaby For The Working Class i The Gourds, te ploče Chuck Propheta, Richard Bucknera pa, čak, i Haydena, uveravaju nas da priča o Kosmičkoj američkoj muzici ima svoj početak - to je onaj trenutak kad se Gram Parsons upoznao sa članovima grupe The Byrds - ali da kraja nema.

U filmu Lordana Zafranovića "Večernja zvona“ imam jednu erotsku scenu zbog koje će sigurno biti mnogo govorancije. To je urađeno tako da stojim iza svega što je snimljeno. Nadam se da će strast i erotika uzbuditi i gledaoce, a ne kao što ponekad biva, spomenula bih samo „Unu“, da ih ostavlja hladnim - kaže glumica za koju se može tvrditi da je jedna od prvih na našem filmu otkrila svoje tjelesne kvalitete.

Godine 1968. grupa Led Zeppelin počela je s radom u jednom londonskom podrumu. Nakon odlaska iz grupe The Yardbirds, gitarista Jimmy Page želeo je da formira novi bend – i na mali jam session pozvao pevača Roberta Planta, bubnjara John Bonhama i basistu John Paul Jonesa. Nije im trebalo mnogo vremena da shvate koliko se dobro slažu. Prva pesma koju su odsvirali zajedno bila je “Train Kept A-Rollin’, numera Tiny Tiny Bradshawa koju su The Yardbirds učinili poznatom. “Čim smo završili pesmu, verujem da je svako od nas bio uveren da je ovakva komunikacija nešto što dotad nismo iskusili. Bio je to osećaj da nam se život potpuno menja”. O karijeri grupe najbolje svedoči nova foto-knjiga , “Led Zeppelin by Led Zeppelin” u kojoj je mesta našlo preko 200 najboljih fotografija tokom njihove karijere, od kojih su mnoge nepoznate. Čitaocima našeg magazina predstavljamo tek mali deo ilustracija iz ovog rock almanaha.

Fotograf Daniel Kramer dobio je avgusta 1964. dozvolu da 60 minuta slika tad 23-godišnjeg Boba Dylana u njegovom domu u Woodstocku, u državi New York; jedan sat se produžio u nekoliko sati, potom je usledio zajednički ručak i – Dylan je pozvao Kramera da krene s njim na turneju. Rezultat tog susreta je knjiga fotografija “Bob Dylan: A Year and a Day” u kojoj se nalazi preko 200 radova iz možda najznačanije faze Dylanove karijere… Kao photo-teaser, čitaocima našeg magazina predstavljamo neke dosad neobjavljene fotografije Daniela Kramera.

Na sredini prazne pozornice sedi devojka na stolici, sa brdom cveća u krilu. Pomislim da je cveće za glumce te i da devojka zna put kojim treba da prođem. Film se odlično video i s ove strane, baš se prikazivala scena kad davim jednu devojku. Devojka sa cvećem u krilu, ova na pozornici, netremice je gledala u platno, maksimalno skoncentrisana na čin davljenja.

Vremenom se menja i izgled zabava, više nije bitno dati samo gajbu, prostor, bitno je i imati neki program; mini koncert, svoj šou, performance nekog umetnika, napraviti happening, foto studio, polaroid akciju, izbor najgirl sa šouom, snimanje i gledanje videotejpa, piće, koktele - ne pije se više pivo već frappe, fuzzes, martini. Mašine se gase, čuje se mjuz, ceo kvart je živnuo. Lepe devojke se slikaju na autima, blicevi i noge sevaju. Domaćin, novosvesni, se izdvaja, niko ga ne poznaje, svi idu za njim, prvi, drugi, treći sprat i - vrata raja. Sto ljudi, osmesi na licu, muzičke mašine se pale, zidovi se tresu, vreme staje. Beograd by night. Body art žur sa dobrim mjuzom: FILM, FILIM, FILM!!! Mi smo uvek zajedno - naše devojke su najlepše u gradu!

Zvučala je promuklo i nerazgovetno, ni nalik legendarnoj Marilyn Monroe. Kombinacija "Hot Shota", "Bedtime Coctaila" i LSD-ja napravili su od nje prazno živo biće. Kad ju je jedan mladi lekar pitao: "Zašto ste tako nesretni?", ona mu je besno odgovorila: "Dala sam čitavo bogatstvo najboljim lekarima da nađu zašto sam nesretna, a vi me to sad pitate!"

Sex, bondage, S&M, moderna fotografija, pin-up, advertising, stripovi, filmovi, attitude - sve se to sliva u Legendu kojoj je ime Bettie Page. Proverite lično!

Pismo Mire Furlan objavljeno je 5. novembra 1991. u zagrebačkom nedeljniku "Danas", a pet dana docnije prenela ga je i beogradska "Politika". Objavljujemo delove ovog pisma...

Američki magazin "Sci-Fi Universe" nedavno je objavio razgovor s Mirom Furlan, junakinjom naučno-fantastične TV serije "Babylon 5". Nekadašnja jugoslovenska glumica, danas američka TV zvezda, konačno je progovorila o bivšoj domovini, svojim prijateljima, karijeri, Holivudu...

Danas je sve to na YouTubeu i to besplatno, čime su i najluđe maštarije diskofila postale stvarnost, no nismo li zbog toga izgubili i mitove poput ovoga o našem veselom džuboksu iz 60-ih?

Sećanje na jednog od najvećih umetnika XX veka ne završava samo tekstom o godišnjici njegove smrti; ovo je prilika da vidimo kako su ga drugi umetnici videli – kroz nadahnute, originalne postere posvećene transformacijama kroz koje je David Bowie prolazio tokom karijere...

U džepu stišćem dozvolu za putovanje, moju kartu za sreću u jednom pravcu, moja se krv u dvorani za operacije prelijeva u nekog, pogledom dosižem veliku daljinu, vidim preko gradova i kroz srca ljudi, ovako lete anđeli po dobre duše, ovako se kote tajni mačići. Dobar je život, krv je dobra.

Danas znamo da se nikad ništa nikako ne može promeniti, da je sve, pod kapom nebeskom, a naročito u ovoj zemlji, otužno isto i ponovljivo...