Tekstovi sa tagom: Retro

Mislim da rokeru muzika mora da bude sve, a novac ništa. Sve mora da bude podređeno muzici, publici, radu, napretku... Znam da to zvuči samoupravljački, ali tako je...

XZ je bio jedini magazin namenjen većinskoj publici koji se devedesetih godina prošlog veka bavio i temama koje su u kulturne tokove uključivale LGBTIQ populaciju, a u vreme kada je to bilo više od tabua, te prilično opasno: Priča o lezbijskim klubovima je veoma jednostavna - hoće žene da se opuste, da se druže, da se slobodno grle, ljube i drže za ruke, da piju uglavnom pivo, tu i tamo da duvaju i odvajaju druge ribe a da ih zbog toga niko ne guši i maltretira...

Približavala se ponoć. Temperatura je možda pala za još koji stupanj. Razmišljao sam o prijateljima koji daleko gore na sjeverozapadu tulumare u nekoj klijeti. Odjednom, svjestan blesave situacije u kojoj se nalazim, s tom automatskom puškom bez metaka prebačenom preko ramena, s plinskom maskom i rancem na leđima, sedamsto milja od kuće, osjetio sam kako me obuzima neka bezrazložna euforija.

Tajna uspeha? "Moja muzika nije poezija, kako mnogi misle. Ni sam nisam siguran šta je u pitanju - to je više kao neka priča, kao komunikacija. O.K, reči nisu baš bazične, ali muzika jeste. Uvek iskoristim prvu stvar koja mi padne na pamet i ostavim je sa svim njenim greškama."

Remiks pesme "Professional Widow" se u vreme pisanja ovog članka iznebuha ustoličio na prvom mestu britanske liste singlova. Valja napomenuti da ova house obrada nema nikakvih dodirnih tačaka sa originalnom verzijom pesme i da je Tori Amos morala da na najbizarniji način promeni žanrovsku orijentaciju ne bi li konačno dospela na "Top Of The Pops"

Kula Shaker ne prave muziku da bi podsećali vremešne hipike koliko im je mladost bila lepa, nego tvrde da je ovo što se sad dešava od mnogo većeg biblijskog značaja.

Službeni glasnik objavio je prošle godine knjigu “Deca srebrne emulzije” Zorana Vujovića. Novi talas nije činila samo muzika već način života ljudi koji su u to vreme šetali beogradskim ulicama, odlazili na koncerte, provodili večeri na Akademiji ili na čuvenim kućnim žurkama i na kraju postali legende asfalta. Mnogi od njih bili bi zauvek zaboravljeni da nije bilo fotografa, koji su imali samo jedan zadatak: da na filmu zaustave trenutak kada je život postao umetnost. A jedan od njih je upravo Zoran Vujović Vuja. U knjizi su sabrane fotografije na kojima su, uz kultne bendove kao što su Partibrejkersi, EKV, Električni orgazam, Haustor, Azra, Figure ili Kandinski, ovekovečeni između ostalih i čuveni Pera Ložač, Đole Trip, Dragan Lubarda, Sonja Savić, Džoni Racković, Biljana Trifunović Bezideja, Satan Panonski, Fleka, Tanja Haj, Aleksandra Ilić Aki, Slobodan Nedeljković Žonki. Sve njih prate priče koje je Zoran Vujović čuo i sa čitaocima ih podelio u ovoj knjizi. Prenosimo nekoliko priča iz knjige

Obuzela ju je neka milina. Da zameni Elizabetu Tejlor - odjekivalo je u njoj... A tek kada je čula da će joj partneri biti Ričard Barton i Hardi Kriger. Tek kad je to čula! To već nije mogla da veruje. Sve je ličilo na bajku. Zvučalo je nestvarno... Možda joj niko neće verovati da je bilo tako. A bilo je. Baš tako je bilo. Uzbudila se kao devojčica. Kao da za sobom nije imala toliko uloga. Jer ona je ostala naivna. Ostala je dete koje ume da se oduševljava, raduje. Istinski.

Ovih smo se dana, nehotice ali namerno, posvetili istraživanju naše prošlosti kroz tekstove o šezdesetim i sedamdesetim godinama; dogodilo se da su mnogim člancima pominju rađanje i bujanje televizijskog programa na prostorima nekadašnje SFRJ. Kako bismo i slikom pratili tekstove, odlučili smo se za prigodnu retro-galeriju sa foto-materijalima Programskog arhiva TV Beograd. Prilika je da se podsetimo ličnosti koje su šezdesetih i sedamdesetih obeležile televizijski program, a među njima su Radivoje Lola Đukić, Miodrag Petrović Čkalja, Mija Aleksić, Olivera Marković, Bora Todorović, Ružica Sokić, Svetlana Bojković, Petar Kralj...

Čitajući ono malo srpske muzičke štampe do koje možeš doći u Sloveniji, stekao sam dojam da se država u kojoj živim od PUNK-vremena naovamo tretira kao kolevka iz rokenrola nastalih žanrova. Pa, hvala. Istina bi dakako mogla da bude barem malo drugačija, a u krajnjem obliku bi se svela na svim ovdašnjim narodima poznato jadanje o sopstvenoj nemoći i zagledanju tuđih, uvek zelenijih pašnjaka. No, počnimo od početka…

Jello Biafra (pravo ime Eric Boujet) za neke je bivši punker koji se prodao, za druge - relikvija. Uglavnom uspeva a ostvari svoje dečačke snove. I noćne more, ponekad...

Kako se o drag sceni mislilo i pisalo sada već dalekih devedesetih godina prošlog veka ilustruje i tekst koji je Milica Vuković napisala specijalno za magazin XZ u januaru 1997. godine.

Mazzy Star su hrabro radikalno ponudili viziju introvertnog rocka koji vam mesto prašnjavih auto-puteva koji se gube u daljini nudi sliku hladnih, planinskih jezera na čijoj ledenoj površini trepere daleke zvezde.

Najgori rock'n'roll kliše: pevač postaje zvezda i ulazi u pakao droge. Što je najgore kliše je istinit: dobrodošli u svet Dave Gahana, pevača grupe Depeche Mode. Tekst koji je napisao Gareth Grundy objavljen je u aprilu 1997. godine u britanskom magazinu "Arena"...

Tekst pripremljen za emisiju o dvehiljaditoj godini govori o našoj budućnosti: I mi, Jugosloveni, kao da smo ukrcani u neku raketu koja nas nosi u budućnost. Kada treba da sustignemo one koji su ispred nas? Istraživač Sveta Stajić, na osnovu trendova 1962-1967. godine prognozira da bi 1985. bili na nivou današnje Francuske.