Tekstovi sa tagom: Retro

Ovaj film gledaoca dovodi u poziciju iz bajke "Tamni vilajet": ko gleda kajaće se, ko ne gleda kajaće se. Ja bih se više kajao da ga nisam video. Ali plačem što jesam…

Priča se da je reditelj Hajrudin Krvavac hteo na kraju da ubije Valtera - o, kakva bi to rediteljska bruka bila - da upropasti ovu briljantnu modifikaciju žanra, te budžet Bosna filma; od svega je, na sreću, na špici ostalo da je reditelj i koscenarista. Ima logike, kao da Krvavac nije savladao baš sve karakteristike žanra, ili ih nije prepisao od Amera - film mora da ima srećan kraj da bismo ga voleli kao što volimo „Valtera“ i ovde apostrofiranog, deset godina starijeg „Sašu“

Kralj rokenrola otišao je u vojsku marta 1958. godine. Iako je mogao da služi u specijalnim snagama kao zabavljač, izabrao je da bude deo regularne vojske, zbog čega su ga poštovali kako drugovi koji su u Nemačkoj služili s njim tako i oni kod kuće, u Americi, gde je ostavio na stotine hiljada slomljenih tinejžerskih srca. Elvisova jednogodišnja vojnička služba bila je inspiracija i za nastanak mjuzikla i filma „Bye Bye Birdie“, sa Ann-Margaret u glavnoj ulozi. Zahvaljujući odsluženju vojnog roka, Elvis je stekao nove obožavatelje, naročito među starijom populacijom, koja ga je dotad videla isključivo kao tinejdžerskog idola koji kvari omladinu i navodi američke ćerke na greh.

U svakom spotu obavezno je prisustvo bar jedne, nekad vesele, češće tajanstvene, ali obavezno razgolićene devojke. U slučaju razgolićenih pevačica problem se rešava dubokim pogledima mišićavih mladića. Tako su sve strane zadovoljne…

Neobična družina koju su činili Indijanac (Felipe Rose), Kauboj (Randy Jones), Vojnik (Alexandar Briley), Radnik (David Hodo), Policajac (Victor Willis) i Leatherman (Glen Hughes) krajem sedamdesetih usijavala je podijume širom Amerike: atraktivnim nastupom, snažnim mišicama i sugestivnim pogledom muškarca koji obećava dobar provod, potpirivali su fantazije i dobrog dela ženske publike na čije su uzdahe ostajali ravnodušni...

Saša je pomeo blagajne, valjalo je zaraditi i za crni talas. Dobili smo ideološka usmerenja bez epopeja za nesanicu, poput Šotrinog Igmanskog marša, streljane dece u Krvavoj bajci Branimira Torija Jankovića, mučnih scena zlostavljanja i ubijanja civila. Neopterećujuću partizansku zabavu

Moji školski dani su prošli. Sad bih se morala brinuti sama o sebi, ali mislim da ne bih mogla. Ako se zaposlim, što će biti s mojiim očima zbog mikroskopiranja, prime me na fakultet, kako će izdržati mama i tata?

Do 1990. objavljuje sa bendom nekoliko odličnih ploča. Neke su pristupačnije široj populaciji, a neke su zatvorenije. Ali, na svakoj dominira bes, nezadovoljstvo, žestina, frustracije. Nekad se to oseća više u tekstu nego u muzici, nekad obrnuto, a nekad ne možeš da oceniš šta ima veću težinu.

Gram Parsons je mrtav već 25 godina, Gene Clark već šest. Kosmička američka muzika je, međutim, življa nego ikad. Album sastava Wilco Being There koji se pojavio krajem 1996. godine svojim izuzetnim kvalitetima nagovestio je ekspanziju No Depression muzike. Prvi meseci 1997. godine doneli su nekoliko izuzetnih dela ove orijentacije. Novi albumi sastava The Jayhawks, Son Volt, Scud Mountain Boys, debitantske ploče Lullaby For The Working Class i The Gourds, te ploče Chuck Propheta, Richard Bucknera pa, čak, i Haydena, uveravaju nas da priča o Kosmičkoj američkoj muzici ima svoj početak - to je onaj trenutak kad se Gram Parsons upoznao sa članovima grupe The Byrds - ali da kraja nema.

U filmu Lordana Zafranovića "Večernja zvona“ imam jednu erotsku scenu zbog koje će sigurno biti mnogo govorancije. To je urađeno tako da stojim iza svega što je snimljeno. Nadam se da će strast i erotika uzbuditi i gledaoce, a ne kao što ponekad biva, spomenula bih samo „Unu“, da ih ostavlja hladnim - kaže glumica za koju se može tvrditi da je jedna od prvih na našem filmu otkrila svoje tjelesne kvalitete.

Godine 1968. grupa Led Zeppelin počela je s radom u jednom londonskom podrumu. Nakon odlaska iz grupe The Yardbirds, gitarista Jimmy Page želeo je da formira novi bend – i na mali jam session pozvao pevača Roberta Planta, bubnjara John Bonhama i basistu John Paul Jonesa. Nije im trebalo mnogo vremena da shvate koliko se dobro slažu. Prva pesma koju su odsvirali zajedno bila je “Train Kept A-Rollin’, numera Tiny Tiny Bradshawa koju su The Yardbirds učinili poznatom. “Čim smo završili pesmu, verujem da je svako od nas bio uveren da je ovakva komunikacija nešto što dotad nismo iskusili. Bio je to osećaj da nam se život potpuno menja”. O karijeri grupe najbolje svedoči nova foto-knjiga , “Led Zeppelin by Led Zeppelin” u kojoj je mesta našlo preko 200 najboljih fotografija tokom njihove karijere, od kojih su mnoge nepoznate. Čitaocima našeg magazina predstavljamo tek mali deo ilustracija iz ovog rock almanaha.

Fotograf Daniel Kramer dobio je avgusta 1964. dozvolu da 60 minuta slika tad 23-godišnjeg Boba Dylana u njegovom domu u Woodstocku, u državi New York; jedan sat se produžio u nekoliko sati, potom je usledio zajednički ručak i – Dylan je pozvao Kramera da krene s njim na turneju. Rezultat tog susreta je knjiga fotografija “Bob Dylan: A Year and a Day” u kojoj se nalazi preko 200 radova iz možda najznačanije faze Dylanove karijere… Kao photo-teaser, čitaocima našeg magazina predstavljamo neke dosad neobjavljene fotografije Daniela Kramera.

Na sredini prazne pozornice sedi devojka na stolici, sa brdom cveća u krilu. Pomislim da je cveće za glumce te i da devojka zna put kojim treba da prođem. Film se odlično video i s ove strane, baš se prikazivala scena kad davim jednu devojku. Devojka sa cvećem u krilu, ova na pozornici, netremice je gledala u platno, maksimalno skoncentrisana na čin davljenja.

Vremenom se menja i izgled zabava, više nije bitno dati samo gajbu, prostor, bitno je i imati neki program; mini koncert, svoj šou, performance nekog umetnika, napraviti happening, foto studio, polaroid akciju, izbor najgirl sa šouom, snimanje i gledanje videotejpa, piće, koktele - ne pije se više pivo već frappe, fuzzes, martini. Mašine se gase, čuje se mjuz, ceo kvart je živnuo. Lepe devojke se slikaju na autima, blicevi i noge sevaju. Domaćin, novosvesni, se izdvaja, niko ga ne poznaje, svi idu za njim, prvi, drugi, treći sprat i - vrata raja. Sto ljudi, osmesi na licu, muzičke mašine se pale, zidovi se tresu, vreme staje. Beograd by night. Body art žur sa dobrim mjuzom: FILM, FILIM, FILM!!! Mi smo uvek zajedno - naše devojke su najlepše u gradu!

Zvučala je promuklo i nerazgovetno, ni nalik legendarnoj Marilyn Monroe. Kombinacija "Hot Shota", "Bedtime Coctaila" i LSD-ja napravili su od nje prazno živo biće. Kad ju je jedan mladi lekar pitao: "Zašto ste tako nesretni?", ona mu je besno odgovorila: "Dala sam čitavo bogatstvo najboljim lekarima da nađu zašto sam nesretna, a vi me to sad pitate!"