Tekstovi sa tagom: Rock

Očigledno nesposoban da odlučujem o vlastitom prevozu, uvek zavisim od drugih; svejedno da li je to gradski prevoz, taksi ili neka retka prijateljska duša koja bi mi pomogla da se prebacim od tačke A do točke B, uvek se osećam kao stranac. Ne mogu da kažem “ovo su moja kola” kad nisu; ne smem jako da lupim vratima; ne mogu da izvoljevam da me baš odvedu tačno tamo gde treba – ili je haos od gužve ili gužva od haosa, ili nema parkinga ili ga tamo nikad nije bilo. Uglavnom ćutim. Jebiga, čovek bez dozvole i automobile nema prava da se meša u tuđe benzinske živote!

Suočen sa hrpom neočekivanih zdravstvenih nevolja, uglavnom zatočen u kući gde po medicinskom hodogramu mesec dana primam dve injekcije dnevno, a triput u toku dana merim glukozu, uz sve ostale obavezne lekove i preparate – zastrašujuće je lako da duh poklekne pred lavinom opasnog življenja. Srećom, tu su knjige, tv serije i naročito ono što se kolokvijalno zove “rock muzika”, čije terapeutsko dejstvo daje posebnu snagu da izdržim sve što me je snašlo. U pomoć sam pozvao prijatelje iz sveta: slušaćete i gledaćete video radove iz Engleske, Irske, Amerike, Norveške, Holandije, Kanade i Australije. Da citiram sebe: zdrave pesme za bolesna vremena!

“Back In Black” ultimativni je album rock'n'rolla, hard rocka i heavy metala, atraktivan čak i za poklonike punka, a bez kojeg ne bi bilo AC/DC-a kakav poznajemo posljednjih 40 godina, ni njihovih monumentalnih i spektakularnih turneja na kojima je stotine milijuna ljudi proživljavalo kolektivno sladostrašće

Malo tko ima tako dobre životne priče i uzbuđenja poput svjetski poznatih glazbenika i bendova. Jedni su pisali sami o sebi, drugi u njima, a mi vam donosimo bogat izbor iz riječke Gradske knjižnice

Već nedeljama, priznajem, pokušavam da završim tekst o svemu onome što mi dešavalo ove nenadjebivo bizarne godine (stiže članak za koji dan). Opsednut iskustvima sa Onkološke klinike koja mi je postala alternativno ognjište zbog stalnih pregleda i stalne kontrole, zbog šest hemio terapija i deset zračenja, utočište sam našao u ekstremnoj izolaciji – život mi se, zbog virusa korone, uglavnom sveo na dobrovoljni kućni pritvor, uz povremene odlaske u lokalni Dom zdravlja (zbog uputa) ili česte posete Institutu za radiologiju i onkologiju (zbog svega ostalog). Srećom, ovaj mentalni lockdown razbijao sam internet dežurstvom na omiljenim sajtovima, ali pre svega čitanjem knjiga, gledanjem tv serija i – najvažnije: slušanjem muzike. Budući da sam imao vremena na pretek, čuo sam mnoge albume koje sam propustio, a istovremeno nastavio da pratim dešavanja iz ove, malo je reći uzbudljive 2020. godine. Otkrio sam hrpe sjajnih pesama i upoznao moje nove omiljene izvođače. Baš zato, činilo mi se zanimljivim da sa čitaocima, u narednih nekoliko nedelja, podelim moj sedmični izbor od 10 pesama. Ukratko, nećemo više o bolestima, terapijama, zarazi, maskama, distanci od dva metra. Vreme je da slušamo muziku: glasno, glasnije i najglasnije!

Već nedeljama, priznajem, pokušavam da završim tekst o svemu onome što mi dešavalo ove nenadjebivo bizarne godine (biće uskoro članak). Opsednut iskustvima sa Onkološke klinike koja mi je postala alternativno ognjište zbog stalnih pregleda i stalne kontrole, zbog šest hemioterapija i deset zračenja, utočište sam našao u ekstremnoj izolaciji – život mi se, zbog virusa korone, uglavnom sveo na dobrovoljni kućni pritvor, uz povremene odlaske u lokalni Dom zdravlja (zbog uputa) ili česte posete Institutu za radiologiju i onkologiju (zbog svega ostalog).  Srećom, ovaj mentalni lockdown razbijao sam internet dežurstvom na omiljenim sajtovima, ali pre svega čitanjem knjiga, gledanjem tv serija i – najvažnije: slušanjem muzike. Budući da sam imao vremena na pretek, čuo sam mnoge albume koje sam propustio, a istovremeno nastavio da pratim dešavanja iz ove, malo je reći uzbudljive 2020. godine. Otkrio sam hrpe sjajnih pesama i upoznao moje nove omiljene izvođače. Baš zato, činilo mi se zanimljivim da sa čitaocima, u narednih nekoliko nedelja, podelim moj sedmični izbor od 10 pesama. Ukratko, nećemo više o bolestima, terapijama, zarazi, maskama, distanci od dva metra. Vreme je da slušamo muziku: glasno, glasnije i najglasnije!

Peter Green, osnivač grupe Fleetwood Mac i jedan od najboljih blues rock gitarista svih vremena preminuo je u subotu 25. jula, u 74. godini. U čast ovog muzičkog majstora prenosimo tekst našeg saradnika Dragana Uzelca

Ako je ikada postojao čovek koji je bio spreman, sposoban i voljan da umre, bio je to Džim. Njegovo telo bilo je staro, a njegova iskrena i hipersenzibilna duša veoma umorna. Njegovo beskrajno opijanje, samouništavanje i lagana kapitulacija odveli su ga prerano pod okrilje „jedinog prijatelja“, odveli su ga pod okrilje smrti – zauvek slobodnog, buntovnog, hrabrog, samosvesnog i poetski nesputanog „na kraju noći“

Dosadašnji svjetski rekord za gitaru prodanu na dražbi postavljen je u lipnju prošle godine kad je crni Fender Stratocaster Davida Gilmoura iz Pink Floyda prodan za 3,9 miliona dolara

Rock, punk, grunge, metal, hardcore i sve njihove glazbene inačice i podžanrovi... Glazba je, vrlo često, osim samoj sebi inspiracija i književnicima da u tekst pretoče generacijske kodove. Čitanje ovih naslova moglo bi se pretvoriti u multimedijalni doživljaj, jer nećete si moći pomoći da ne uključite pripadajuću im glazbenu podlogu

U danima u kojima jedni smatraju da je koronavirus blaži oblik gripe, drugi da je posrijedi pogubna pandemija, a treći da smo nadomak armagedona, Aleksandar Dragaš priklonio se apokaliptičnom scenariju jer je taj prostim okom nevidljivi nametnik ukazao na to koliko je naša superiorna i umrežena civilizacija slaba i krhka te koliko brzo može skliznuti u kaos i destrukciju

Glazbu se može izvrsno doživjeti ne samo slušajući je, nego i čitajući o njoj. Danas, nažalost, nema periodične publikacije koja bi slušateljima omogućavala da dublje proniknu u nečije glazbeno stvaralaštvo. Srećom, sve češće biografske knjige ipak će upotpuniti onu značenjsku dimenziju glazbe. Barem kod nas iznad 46

Odjednom, našao sam se tamo, u toj polumilijunskoj gužvi, okupan blatom, žedan, gladan, ali u krajoliku s puno zelenila i ogromnom binom ispred mene. Nisam razaznao tko je upravo taj čas svirao, ali nešto zvuka je dolazilo kroz jeku pa sam se ljuljuškao amo-tamo. Malo dalje sam uočio i naherenu kućicu na farmi koju je ustupio hipicima Max Yasgur, dobričina nesvjestan količine ljudi koja će mu izgaziti privatno ogromno imanje. Ondje su neki stariji stanovnici, vjerojatno iz devetnaestog stoljeća, rukama zaklanjali sunce da bolje vide užas koji ih je snašao. Takve slike ne pamti niti jedna generacija, a uskoro će to postati mit koji će se prenositi s koljena na koljeno. Woodstock. Tri dana ljubavi i muzike

Ovaj dupli živi album sniman je kad treba i gde treba: 7, 8. i 9. jula 1976, u Fabulous Fox Theatru u Atlanti, gradu koji ih je najviše voleo. To se čuje iz sale, kao što se sa bine čuje da iza Lynyrd Skynyrd, kao i uvek, visi zastava konfederacije i da je svima na bini (Keith Richardsov najbolji drug) Jack Daniels vrlo blizak prijatelj. Svirka je do maksimuma prašnjava, natopljena znojem, istovremeno opuštena i sagorevajuća

Bilo je verovatno boljih punk bendova od Vibratorsa, bilo je sigurno i značajnijih ploča od albuma “Pure Mania”, ali nikad jedan album nije napravio efektnije kopču između dve epohe, jedne koja je definitivno završena, i jedne koja nezadrživo nastupa, pa ako hoćete traje i danas. Uz malo dobre volje i gledanja kroz prste zbog vremenske distance, mirne duše bi se debitantski album Vibratorsa mogao nazvati i „The Best Of Punk, Rhythm & Blues, Glam, Noise and Brit Pop“