Tekstovi sa tagom: SFRJ

Topli obrok

Ex Yu hedonizam i varenje: Menza ili restoran društvene ishrane

Topli obrok kao ljudsko pravo

Za vlasnike običnih bonova postojala je linija, na njoj i tri vrste jela dnevno, pasulj gotovo uvek, kao i pecivo, za one što su izbegavali rani jutarnji obračun sa teškom zaprškom, uglavnom administrativce. U skromnijim je firmama, jedan jelovnik variran godinama, delila se sa šaltera jedna vrsta jela, sevnula bi u menzi po koja glasnija dosetka, bilo je primetno - o, tog nezaboravnog vokabulara - sektaštvo, a težaci su, blago toksirani “vinjakom” pred doručak, saupljali iz tanjira kalorije za postizanje norme. Hrana beše ukusna, ali masna do bola. Gulaš, pasulj, promicahu i škembići (tripice). Ako baš i niste njima skloni, prigodna zamena bili su burek ili “Zdenka” sir. Sve uz krčanje zvučnika koji je Vesnom Zmijanac pozivao u nove radne pobede
Borosane

Obuća koja je obeležila stotine hiljada radnih vekova

Borosane, raj za ženska stopala

Borosane za rad ostaju legenda, podsećaju na vreme u kojem se mogla dočekati/zaraditi penzija, na humani pristup radu i podrazumevajuće poštovanje radnica. Od njih je bilo itekakve koristi, za razliku od karanfila na Osmi mart, datum za maštovito, naško, timbildingsko veselje do besvesti
Stimac 02 S

Slavko Štimac, autentični simbol Jugoslavije

Dečak koji nam je poklonio detinjstvo

Ne pamti školske ekskurzije, ni obične dečje igre, uvek se igrao pred kamerom i to je činio besprekorno. Dospeo je do Holivuda i radio sa legendarnim Semom Pekinpoom koji će mu dopisati i produžiti ulogu u Gvozdenom krstu (1977). A već dve godine ranije biće istinska jugoslovenska zvezda, tokom i nakon prikazivanja Zimovanja u Jakobsfeldu. Svuda su ga gledali i slavili, zato je, možda teže nego drugi, doživeo krvavi raspad Jugoslavije, početak rata, nacionalističko ludilo u kojem se normalan čovek zapita da li je sa njim sve u redu
Keita 02 S

Posle konflikta, rata i genocida: Kako opet živjeti kao sav normalan svijet

Srbi i Hrvati da se ugledaju na mlade afričke lidere

Nemaju dakle današnji Srbi i Hrvati koji već četvrt stoljeća održavaju neprijateljstvo i rehabilitiraju poražene iz Drugog svjetskog rata, puno veze s iskustvima Nijemaca i Francuza. Neka se ostave neprimjerenih usporedbi. Bolje bi bilo da se ugledaju na Afriku. Mladi Afrikanci dolazili su nekad u Beograd i Zagreb na studij, a danas bi Srbiji i Hrvatskoj mladi afrički lideri Abiy Ahmed i Paul Kagame mogli biti instruktori pomirenja i poratne obnove
Milkz 02 S

Home sweet home

Bez jogurta iza željezne zavjese

Izašla je na rujansko sunce, bilo je topao ranojesenski dan. Oblio ju je znoj, a na vrhu brda, vrba je mrdala, a njoj pogled sezao daleko, do kuda joj sezala željezna zavjesa. Nitko pojma imao da ona vidi željeznu zavjesu, preko cijele Jugoslavije. Vrtjela se u kožuhu oko svoje osi. Smrdio je. Provjetravala ga je
Pioniri

Prije nego što pljunete na pionire, pogledajte današnju djecu

O časti i poštenju

A mi smo uživali. Bili smo djeca, sada pioniri, koji su imali svoje vrtiće i svoje škole, igrali smo se na otvorenom i bili aktivni sportaši, u velikim stambenim zgradama socijalizma imali smo svoja skrovišta, logore i svoja igrališta, imali smo dječje časopise i stripove, imali smo Modru Lastu i nenadmašnog Lastana kojem smo se povjeravali, a koji nas je zajebavao, imali smo Smib, Radost i imali smo Pionira
Vučko Olimpijada Sarajevo

O jednoj maskoti i opsadi civilizacije

Vučko, smotani, nasmešeni bosanski vuk

Organizovan je svojevrsni plebiscit u šest tiskanih dnevnika širom Jugoslavije, isplivale su sve neke dobroćudne živuljke, divokoza, jagnje, veverica, čak se neko dosetio i grudve snega. I tu se pojavi Vučko, kontra varijanta, krvoločna zver u obličju malog nasmejanog smotanka. I Čola koji iz off-a, sa nekim sevadah amplitudama zaurlava “Sarajevoooooo!”. Pobednik novinskog izbora i konačni pobednik bio je akademski slikar, dizajner i karikaturista iz Slovenije Jože Trobec, dotad poznat i kao koautor istorijskog dizajna Iskre, telefona popularno nazvanog “Fitipaldi”
Detj 04 S

Odrastanje u Jugoslaviji

Djetinjstvo između sna i jave

U razdoblju u kojem se najmlađi igraju i komuniciraju na društvenim mrežama, a dnevnu dozu fizičke aktivnosti nerijetko čine samo pokreti joystickom, vrijedno je osvrnuti se na vrijeme lišeno obilja tehnoloških blagodati i s puno nižom razinom materijalnog bogatstva, ali s klincima koji su gotovo iz ničega gradili vlastiti svijet mašte, kreativnosti i znatiželje. „Djeca su naše najveće blago“ – nije samo otrcani klišej, nego i papagajski citirane riječi sveprisutnog druga Tita ranih pedesetih godina. Zavirimo stoga na tajnu retromapu pronađenu na tavanu i otkrijmo skriveno blago nestalih djetinjstva
Abrozz 07 S

Sećanje na 1969: Veličanstven doček predsednika SFRJ

Dan kad je Tito posetio Sombor

Pre 50 godina, 19. aprila 1969. godine, predsednik nekadašnje SFR Jugoslavije, maršal Josip Broz Tito, zvanično je posetio Sombor. Mada je, odlazeći u svoja omiljena lovišta kraj Bačkog Monoštora i Bezdana, često prolazio kroz Sombor, bila je to njegova prva i jedina poseta gradu, koji ga je još 21. maja 1962. proglasio za svog počasnog građanina
Pioo 02 S

Plameni pozdravi: Reprezentativni portret detinjstva u socijalističkoj Jugoslaviji (8)

Crvena zvezda opkoljena zlatom

Kakav je to bio sistem u kome se od dece očekivalo da šalju plamene pozdrave predsedniku? Kakva je mogla da bude budućnost takve zemlje, takvog sistema? I, da li je to zaista jedina slika te zemlje? Ili su postojale različite paradigme koje su u “zemlji socijalizma sa ljudskim likom” nesmetano funkcionisale jedna kraj druge? Kako se sećamo svog detinjstva, zemlje u kojoj smo odrastali? Kakva je ta zemlja (zaista) bila? I, šta ona znači danas, ako uopšte možemo da mislimo o zemlji van ideja o teritoriji i naciji? Od ovih pitanja započinje rad na projektu Plameni pozdravi, sa jasnom svešću da on ni na jedno od njih ne može da da potpun, još manje za sve zadovoljavajući odgovor. Ekskluzivno za naš portal, sa dozvolom autorke Ane Adamović, prenosimo najzanimljivije delove projekta “Plameni pozdravi”
Muij 13 B

Plameni pozdravi: Reprezentativni portret detinjstva u socijalističkoj Jugoslaviji (7)

Šta je ostalo od posleratnog sna?

Kakav je to bio sistem u kome se od dece očekivalo da šalju plamene pozdrave predsedniku? Kakva je mogla da bude budućnost takve zemlje, takvog sistema? I, da li je to zaista jedina slika te zemlje? Ili su postojale različite paradigme koje su u “zemlji socijalizma sa ljudskim likom” nesmetano funkcionisale jedna kraj druge? Kako se sećamo svog detinjstva, zemlje u kojoj smo odrastali? Kakva je ta zemlja (zaista) bila? I, šta ona znači danas, ako uopšte možemo da mislimo o zemlji van ideja o teritoriji i naciji? Od ovih pitanja započinje rad na projektu Plameni pozdravi, sa jasnom svešću da on ni na jedno od njih ne može da da potpun, još manje za sve zadovoljavajući odgovor. Ekskluzivno za naš portal, sa dozvolom autorke Ane Adamović, prenosimo najzanimljivije delove projekta “Plameni pozdravi”
Ativi 02 S

Vesela nostalgija

Jugoslovenski TV humor

Jednom davno, u vrijeme kada smo redovito kupovali tiskane dnevne novine, posebno drag i važan dan bio je petak. Zanemarili bismo tada sve političke krize, gluposti i nepravde, ne bi li se dočekali Njega – sedmodnevnog TV vodiča
Pionn 11 S

Plameni pozdravi: Reprezentativni portret detinjstva u socijalističkoj Jugoslaviji (6)

Pesma nas je održala

Kakav je to bio sistem u kome se od dece očekivalo da šalju plamene pozdrave predsedniku? Kakva je mogla da bude budućnost takve zemlje, takvog sistema? I, da li je to zaista jedina slika te zemlje? Ili su postojale različite paradigme koje su u “zemlji socijalizma sa ljudskim likom” nesmetano funkcionisale jedna kraj druge? Kako se sećamo svog detinjstva, zemlje u kojoj smo odrastali? Kakva je ta zemlja (zaista) bila? I, šta ona znači danas, ako uopšte možemo da mislimo o zemlji van ideja o teritoriji i naciji? Od ovih pitanja započinje rad na projektu Plameni pozdravi, sa jasnom svešću da on ni na jedno od njih ne može da da potpun, još manje za sve zadovoljavajući odgovor. Ekskluzivno za naš portal, sa dozvolom autorke Ane Adamović, prenosimo najzanimljivije delove projekta “Plameni pozdravi”
Meditg 02 S

40 godina od Mediteranskih igara u Splitu

Nezaboravna maskota: Sećanje na medvedicu Adrijanu

Jugoslavija je po učinku bila bolja od Francuske, Italije, Španije... Ma, najbolja, sa 55 zlatnih medalja. Učestvovalo je 14 država koje su se takmičile u 26 sportova, najvećem broju do tad. Splitski kolega Pero Jurišin priseća se kako je funkcionisala informatika: “Računalni sustav akreditacije, registriranja i praćenja rezultata, sve je bilo toliko ispred svog vremena, da je tim koji je rukovodio njime bio na narednim Olimpijadama radeći to isto”.
Smgvc 01 S

Plameni pozdravi: Reprezentativni portret detinjstva u socijalističkoj Jugoslaviji (5)

Dosta veliki da ne budu mali

Kakav je to bio sistem u kome se od dece očekivalo da šalju plamene pozdrave predsedniku? Kakva je mogla da bude budućnost takve zemlje, takvog sistema? I, da li je to zaista jedina slika te zemlje? Ili su postojale različite paradigme koje su u “zemlji socijalizma sa ljudskim likom” nesmetano funkcionisale jedna kraj druge? Kako se sećamo svog detinjstva, zemlje u kojoj smo odrastali? Kakva je ta zemlja (zaista) bila? I, šta ona znači danas, ako uopšte možemo da mislimo o zemlji van ideja o teritoriji i naciji? Od ovih pitanja započinje rad na projektu Plameni pozdravi, sa jasnom svešću da on ni na jedno od njih ne može da da potpun, još manje za sve zadovoljavajući odgovor. Ekskluzivno za naš portal, sa dozvolom autorke Ane Adamović, prenosimo najzanimljivije delove projekta “Plameni pozdravi”