Tekstovi sa tagom: Slobodan Milosević

Dubrovnik

Dnevnički zapisi: Umetnost i sloboda (2)

Srbima nikada nije bilo strano krvološtvo

Izabravši na minulim izborima Slobodana Miloševića ponovo za predsednika Srbije, čoveka bahatog i tvrdoglavog, u svakom trenutku spremnog na samoubilačke političke poteze čije su posledice po pravilu katastrofalne, srpski je narod, podudarno sa svojom "duhovnom elitom", učinio sve da se Jugoslavija, kao država, raspadne. Očigledno se radi o mentalitetu čija osnovna osobina nisu stvaralaštvo i ljubav prema životu, već destrukcija i težnja ka smrti
Slobodan Milošević

Retro istorija: Telefonski razgovori porodice Milošević (3)

Marko: Pucao sam iz uzija, iz pumpe, iz heklera...

Pre šesnaest godina, 2003, objavljeni su transkripti telefonskih razgovora predsednika Srbije pod kraj 1995. i tokom 1996. i 1997, što je efektan rezultat prisluškivanja hrvatske obaveštajne službe. Ovi urnebesno-apsurdni razgovori familije Milošević su dragocen dokument o jednoj suludoj epohi i zemlji Srbiji koja je za predsednika imala Slobodana Miloševića. Mnoge od ovih slika i danas su u Srbiji aktuelne, samo sa drugim akterima. Upravo zato, ali i zbog novih generacija koje su propustile ovo nenadjebivo štivo, u tri nastavka podsećamo na autentične dijaloge iz porodice Milošević
slobodan miloševic

Retro istorija: Telefonski razgovori porodice Milošević (2)

Marko, lep si k’o lutka na tatu

Pre šesnaest godina, 2003, objavljeni su transkripti telefonskih razgovora predsednika Srbije pod kraj 1995. i tokom 1996. i 1997, što je efektan rezultat prisluškivanja hrvatske obaveštajne službe. Ovi urnebesno-apsurdni razgovori familije Milošević su dragocen dokument o jednoj suludoj epohi i zemlji Srbiji koja je za predsednika imala Slobodana Miloševića. Mnoge od ovih slika i danas su u Srbiji aktuelne, samo sa drugim akterima. Upravo zato, ali i zbog novih generacija koje su propustile ovo nenadjebivo štivo, u tri nastavka podsećamo na autentične dijaloge iz porodice Milošević
Lcns 05 S

Retro istorija: Telefonski razgovori porodice Milošević (1)

Moraš da imaš papuče kad ideš da piškiš

Pre šesnaest godina, 2003, objavljeni su transkripti telefonskih razgovora predsednika Srbije pod kraj 1995. i tokom 1996. i 1997, što je efektan rezultat prisluškivanja hrvatske obaveštajne službe. Ovi urnebesno-apsurdni razgovori familije Milošević su dragocen dokument o jednoj suludoj epohi i zemlji Srbiji koja je za predsednika imala Slobodana Miloševića. Mnoge od ovih slika i danas su u Srbiji aktuelne, samo sa drugim akterima. Upravo zato, ali i zbog novih generacija koje su propustile ovo nenadjebivo štivo, u tri nastavka podsećamo na autentične dijaloge iz porodice Milošević
Gucej 02 S

Reportaža iz „Mladine“: Kako je Luković preživeo Guču davne 2000. godine

Zlatna truba uoči Apokalipse

Ponoć je, a tek je petak; u subotu se očekuje još stotinak hiljada ljudi - dok Guča, gradić od 2.000 stanovnika, s nekoliko kafana, prodavnica i poslastičarnica, mizerno-izgubljena tokom cele godine, za tri dana Hapeninga uspeva da nađe svoju dušu; sve što je moglo da se otvori - jeste otvoreno, kafići, kafane, šatori, ulične cisterne... Ne može da se prođe od ljudi; devojke u letnjim haljinama Darka Rundeka guraju se u kolonama sa dance-igračima koji ne propuštaju nijedan trubački trenutak; ovo je Srbija koja kao da je obaveštena da je vulkan s Pompeja opet u akciji - količina ekstaze, orgijanja, uživanja, fizičkog obrušavanja na ritam muzike, erotike koja se zvukom trube pretvara u pornografski doživljaj.... nemačke marke koje se nehotice dele i lepe na instrumente, na gole grudi mladih Cigančica, na trbuhe erotski izazovnih Beograđanki koje smatraju da imaju šta da pokažu, na lepljivu atmosferu Sexualnog Vašara gde su hrana i piće samo uvod u Konačno Rešenje Kolektivne Kopulacije...
Slomil 01 S

Lukovićeve vizije iz 2000. godine

Srbija 2051: Pogled u najsvetliju budućnost

Pomahnitali šumadijski secesionisti, uz podršku svojih NATO-gazda, započeli su 2016. godine seriju terorističkih mitinga predvođeni ilegalnom organizacijom "Otpor"; prekomerna upotreba sile (fraza Novog Svetskog Poretka) bila je izgovor za novu NATO-intervenciju i bombardovanje Beograda. Herojski otpor našeg naroda okončan je Poveljom 1248, potpisanom u Kumanovu; od tad pa do danas - Uža Srbija u koordinatama Beograd-Požarevac-Valjevo-Mionica (200 kvadratnih kilometara; dva i po miliona stanovnika) živi mirno i slobodno, saradujući sa slobodarskim Irakom koji je u Beogradu preuzeo sve nekadašnje inostrane ambasade
osma sednica

Jezičke zamke staljinizma: Pismo Centralnom komitetu SK Srbije (1)

Ukidanje slobodnog, nesputanog govora

Nakon Osme sednice na kojoj je Milošević preuzeo totalnu vlast, Bogdan Bogdanović je napisao pismo na 60-ak stranica i poslao ga Centralnom komitetu SK Srbije. Reakcija nije bilo, pa je Bogdanović pismo objavio u listu Mladost (16-19. novembar 1987), posle čega je usledila haranga neviđenih razmera koja je trajala godinama. Miloševićevi čauši su bili vredni: preteći anonimni noćni pozivi, svakodnevne optužbe po medijima, pokušaji upada u stan, grafit u Bogdanovićevom ulazu “Ovde je stan ustaše Bogdana Bogdanovića” sa strelicom, udruženi napad na čoveka koji je pružio otpor Miloševićevoj destrukciji na samom početku. Opadači i jurišnici su bogato nagrađeni od novog režima stanovima, direktorskim mestima, funkcijama, novcem, što je sam Bogdanović u jednom intervjuu ironično prokomentarisao: “Ja sam vrlo mnogo koštao moju domovinu, moju užu domovinu i moj grad. Kad se sabere sve što su isplatili ljudima koji su me likvidirali - to su ogromni iznosi. Na neki bih način mogao biti ponosan, ali mogle su se te pare i pametnije upotrebiti. Mislim da ti troškovi odgovaraju onima koji bi bili potrebni za štampanje mojih sabranih dela”. Porazna i precizna dijagnoza stanja srpskog duha koju je Bogdanović zabeležio kako u svom pismu, tako i u intervjuima i knjizi “Mrtvouzice” (u kojoj je pismo objavljeno kao uvodno poglavlje) aktuelna je, nažalost, i dan-danas. A sve je počelo od jezika, a od čega bi drugo, što je Bogdanović detektovao na samom početku velike orgije zla. Objavljujemo pismo Bogdana Bogdanovića u nekoliko nastavaka, ne samo kao istorijski dokument, već i kao obaveznu lektiru.
Ossma 13 S

Dosije: Tri decenije od “Politikine” rubrike “Odjeci i reagovanja” (8)

Narod je progovorio - mržnjom

Rubrika je bila brevijar amoralnosti, stupidarijum, rečnik opštih mesta, hrestomatija nepismenosti, pa možda i podsetnik za nekoga ko bi tragao ne samo za moralnom i intelektualnom nego i krivičnom odgovornošću pojedinih autora
Vammp 03 S

Zelena kutija (5)

Populistički vampiri

Naši srpski vampiri, za razliku od aristokratskih vampira Romana Polanskog, izrazito su demokratski, tačnije populistički, još tačnije radikalski nastrojeni, pa su se ponekad oglašavali i svesrdno uzimali učešća u partijskim nadmetanjima, tučama, pa i paljevinama. Naročito pred izbore.
Vlak bratstva i jedinstva 1989

Dosije: Tri decenije od “Politikine” rubrike “Odjeci i reagovanja” (7)

Histerija povodom zabranjenog “Mitinga istine” u Ljubljani, decembra 1989.

U (pred)istoriji raspada Jugoslavije i potonjih ratova novinskoj rubrici „Odjeci reagovanja“ svakako pripada sasvim poseban značaj. Ona je odavno postala povlašćeno mesto sećanja ne samo u ličnim uspomenama savremenika nego i u kolektivnoj memoriji. To je, neosporno, jedna od onih nezaobilaznih repernih tačaka u odnosu na koje pokušavamo da rekonstruišemo duh vremena koji je vladao krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka. Tada se, zahvaljujući naporu „naroda koji je progovorio“, na stranicama „Politike“ gradila jedna nova stvarnost, koja će uskoro postati stvarnija od stvarnosti same. O fenomenu „Odjeka i reagovanja“ 2001. je objavljena knjiga „Vreme kada je narod govorio“ autora Aljoše Mimice i Radine Vučetić. Iz tog obimnog i dragocenog dokumenta, čitaocima XXZ magazina prenosimo odabrane delove
ante marković

Dosije: Tri decenije od “Politikine” rubrike “Odjeci i reagovanja” (6)

Nećemo kapitalizam Ante Markovića

U (pred)istoriji raspada Jugoslavije i potonjih ratova novinskoj rubrici „Odjeci reagovanja“ svakako pripada sasvim poseban značaj. Ona je odavno postala povlašćeno mesto sećanja ne samo u ličnim uspomenama savremenika nego i u kolektivnoj memoriji. To je, neosporno, jedna od onih nezaobilaznih repernih tačaka u odnosu na koje pokušavamo da rekonstruišemo duh vremena koji je vladao krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka. Tada se, zahvaljujući naporu „naroda koji je progovorio“, na stranicama „Politike“ gradila jedna nova stvarnost, koja će uskoro postati stvarnija od stvarnosti same. O fenomenu „Odjeka i reagovanja“ 2001. je objavljena knjiga „Vreme kada je narod govorio“ autora Aljoše Mimice i Radine Vučetić. Iz tog obimnog i dragocenog dokumenta, čitaocima XXZ magazina prenosimo odabrane delove
cocta

Dosije: Tri decenije od “Politikine” rubrike “Odjeci i reagovanja” (5)

Bojkot slovenačke robe

U (pred)istoriji raspada Jugoslavije i potonjih ratova novinskoj rubrici „Odjeci reagovanja“ svakako pripada sasvim poseban značaj. Ona je odavno postala povlašćeno mesto sećanja ne samo u ličnim uspomenama savremenika nego i u kolektivnoj memoriji. To je, neosporno, jedna od onih nezaobilaznih repernih tačaka u odnosu na koje pokušavamo da rekonstruišemo duh vremena koji je vladao krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka. Tada se, zahvaljujući naporu „naroda koji je progovorio“, na stranicama „Politike“ gradila jedna nova stvarnost, koja će uskoro postati stvarnija od stvarnosti same. O fenomenu „Odjeka i reagovanja“ 2001. je objavljena knjiga „Vreme kada je narod govorio“ autora Aljoše Mimice i Radine Vučetić. Iz tog obimnog i dragocenog dokumenta, čitaocima XXZ magazina prenosimo odabrane delove
Amils 06 S

Dosije: Tri decenije od “Politikine” rubrike “Odjeci i reagovanja” (4)

Dogodio se narod, dogodio se Ustav, dogodio se zajam

U (pred)istoriji raspada Jugoslavije i potonjih ratova novinskoj rubrici „Odjeci reagovanja“ svakako pripada sasvim poseban značaj. Ona je odavno postala povlašćeno mesto sećanja ne samo u ličnim uspomenama savremenika nego i u kolektivnoj memoriji. To je, neosporno, jedna od onih nezaobilaznih repernih tačaka u odnosu na koje pokušavamo da rekonstruišemo duh vremena koji je vladao krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka. Tada se, zahvaljujući naporu „naroda koji je progovorio“, na stranicama „Politike“ gradila jedna nova stvarnost, koja će uskoro postati stvarnija od stvarnosti same. O fenomenu „Odjeka i reagovanja“ 2001. je objavljena knjiga „Vreme kada je narod govorio“ autora Aljoše Mimice i Radine Vučetić. Iz tog obimnog i dragocenog dokumenta, čitaocima XXZ magazina prenosimo odabrane delove
Bow 02 S

Homofobično političko nasilje: Povodom događaja na Prajdu 2001. godine

Jedino čega smo se plašili bilo je ružno vreme

Sa dve drugarice sam krenula ka Studentskom centru: grupa mladića nas je pratila, vređajući nas i pljujući na nas, u gomili ljudi. Moja prijateljica se osvrnula i samo im rekla: smirite se duše. Meni je došlo da urlam. Prolaznici su komentarisali na razne načine, uglavnom šta se petljamo sa uvrnutima, treba ih sve poubijati, prljaju našu novu Srbiju. Neki su jednostavno bili uplašeni ili zbunjeni. Ali nikoga nisam čula da kaže: pustite ih, i oni su ljudi kao i mi, imaju osnovna ljudska prava.
Amils 04 S

Dosije: Tri decenije od “Politikine” rubrike “Odjeci i reagovanja” (3)

Slobodan Milošević je oličenje naše narodne duše

U (pred)istoriji raspada Jugoslavije i potonjih ratova novinskoj rubrici „Odjeci reagovanja“ svakako pripada sasvim poseban značaj. Ona je odavno postala povlašćeno mesto sećanja ne samo u ličnim uspomenama savremenika nego i u kolektivnoj memoriji. To je, neosporno, jedna od onih nezaobilaznih repernih tačaka u odnosu na koje pokušavamo da rekonstruišemo duh vremena koji je vladao krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka. Tada se, zahvaljujući naporu „naroda koji je progovorio“, na stranicama „Politike“ gradila jedna nova stvarnost, koja će uskoro postati stvarnija od stvarnosti same. O fenomenu „Odjeka i reagovanja“ 2001. je objavljena knjiga „Vreme kada je narod govorio“ autora Aljoše Mimice i Radine Vučetić. Iz tog obimnog i dragocenog dokumenta, čitaocima XXZ magazina prenosimo odabrane delove