Tekstovi sa tagom: Slobodan Milosević

Rokolo 06 B

Privatna istorija: Fama o osamdesetim godinama

Jedna mladost u socijalizmu

Za nas koji smo bili mladi u vreme carske vladavine Branimira Štulića Džonija jugoslovenskim rokenrolom, „budućnost je groblje“, kako u šali reče glumac Zijah Sokolović. Tih davnih osamdesetih oduševljavao nas je u predstavi „Nije čovjek ko ne umre“, o šećerašima u bolnici koji grabe od života i filozofiraju, promišljajući svoje poslednje dane. Mi, bivša omladina iz osamdesetih godina davno prošlog veka, upravo smo takvi bolesnici: naš zabranjeni šećer je sećanje na „zlatno doba“, a jugonostalgija je naš antidepresiv
Puttoo 04 B

Mirno spavaj, Evropo

Srbija pod suknjom Marije Zaharove

Predstavnici aktuelnog režima u Beogradu najveći problem imaju sa istorijskom hronologijom. Za Ivicu Dačića promenu granica na Balkanu je ničim izazvan uradio Zapad, priznavanjem nezavisnosti Republike Kosovo 2008. godine. “Zaboravlja” nosač torbe Marije Zaharove da je, prema odredbama svih jugoslovenskih ustava i tumačeći dosledno suštinske karakteristike jugoslovenskog federalizma, Badinterova komisija 1991. odredila da su republičke granice državne (tako su definisane i u jugoslovenskim ustavima) i da se Jugoslavija može “razdružiti” ne dirajući u međurepubličke granice. Republike su bile federalne države u okviru federativne Jugoslavije. Dačićev šef i uzor, međunarodno optuženi ratni zločinac, Slobodan Milošević, odbio je tada da potpiše završni dokument Haške konferencije (1991), čime je de iure srušio jugoslovenske granice
Okkro 02 S

Još jedna godišnjica vojno-redarstvene akcije „Oluja“

Redosled zločina, tuga i odlikovanja

Počelo je, da se podsetimo ili saznamo, 1991, kada je Milošević, preko Državne bezbednosti, i najeksponiranijih sledbenika stvorio na teritoriji Hrvatske takozvane srpske autonomne oblasti Krajina, SAO Zapadna Slavonija i SAO Slavonija, Baranja i Zapadni Srem, koje su se 1992. ujedinile u Republiku Srpsku Krajinu (RSK)
Aasara 07 S

Podsećanje na rat u Bosni: Knjiga “Ljubi bližnjeg svog” (9)

Večna opomena

Peter Maass je radio kao strani dopisnik iz Azije i Evrope, u periodu od 1983. do 1995. godine. Članci su mu objavljivani u listovima Washington Post, New York Times, Wall Street Journal i New Republic. Za knjigu „Ljubi bližnjega svoga” dobio je 1997. nagradu za Knjigu godine Los Angeles Timesa (1997 A Times Book Of The Year Award) i nagradu 1997 Overseas Press Club Prize. Peter Maass živi u Njujorku i redovito piše za magazine New Yorker, Wired i Slate. O knjizi “Ljubi bližnjeg svog” Peter Maas kaže: “Ova knjiga opisuje ljude i događaje usidrene u ratu u Bosni, ali nije ni historija tog sukoba niti predviđanje njegovog krajnjeg ishoda. U stvarima rata i mira, bolje je odoljeti navadi predviđanja. Posljednji događaji i iznenadni obrti za ovu knjigu su od drugorazrenog značaja, i u svakom slučaju oni samo slijede putanju uspostavljenu 1992. i 1993. godine, kad sam izvještavao o ratu u Bosni. Jer, tragedija i patnje ljudi koji su opisani na stranicama što slijede nisu se od tada promijenile: mrtvi nisu ustali iz svojih grobova; sumnja nije prerasla u vjeru. Štaviše, ono što se dogodilo tim ljudima, dešavalo se i ljudima u drugim zemljama i desiće se ponovno. Rat i njegovi pratioci - kukavičluk i junaštvo - univerzalne su osobine rata. Ja sam u svojoj knjizi pokušao to istražiti, nastojao sam naći odgovor na ono strašno, izluđujuće pitanje ‘Zašto?’. To, više no sama Bosna, istinska je tema ove moje priče o ratu”. Delove iz knjige Petera Maasa donosimo u devet nastavaka
Smilos 04 S

Podsećanje na rat u Bosni: Knjiga “Ljubi bližnjeg svog” (8)

Intervju s Miloševićem: Neupokojena divlja zvijer

Peter Maass je radio kao strani dopisnik iz Azije i Evrope, u periodu od 1983. do 1995. godine. Članci su mu objavljivani u listovima Washington Post, New York Times, Wall Street Journal i New Republic. Za knjigu „Ljubi bližnjega svoga” dobio je 1997. nagradu za Knjigu godine Los Angeles Timesa (1997 A Times Book Of The Year Award) i nagradu 1997 Overseas Press Club Prize. Peter Maass živi u Njujorku i redovito piše za magazine New Yorker, Wired i Slate. O knjizi “Ljubi bližnjeg svog” Peter Maas kaže: “Ova knjiga opisuje ljude i događaje usidrene u ratu u Bosni, ali nije ni historija tog sukoba niti predviđanje njegovog krajnjeg ishoda. U stvarima rata i mira, bolje je odoljeti navadi predviđanja. Posljednji događaji i iznenadni obrti za ovu knjigu su od drugorazrenog značaja, i u svakom slučaju oni samo slijede putanju uspostavljenu 1992. i 1993. godine, kad sam izvještavao o ratu u Bosni. Jer, tragedija i patnje ljudi koji su opisani na stranicama što slijede nisu se od tada promijenile: mrtvi nisu ustali iz svojih grobova; sumnja nije prerasla u vjeru. Štaviše, ono što se dogodilo tim ljudima, dešavalo se i ljudima u drugim zemljama i desiće se ponovno. Rat i njegovi pratioci - kukavičluk i junaštvo - univerzalne su osobine rata. Ja sam u svojoj knjizi pokušao to istražiti, nastojao sam naći odgovor na ono strašno, izluđujuće pitanje ‘Zašto?’. To, više no sama Bosna, istinska je tema ove moje priče o ratu”. Delove iz knjige Petera Maasa donosimo u devet nastavaka
Aavukovar1

Dosije Fonda za humanitarno pravo o nekadašnjoj zajedničkoj vojsci

JNA i tenkovsko stvaranje većine

U Hrvatskoj su naoružavani balvan-pobunjenici za kasnije zajedničke akcije, a u Bosni i Hercegovini ostavljen je moćni arsenal oružja, tenkova, transportera, dok su kasnije formirani kadrovski centri Vojske Jugoslavije, iz kojih su finansirani oficiri Vojske Republike Srpske, među njima i oni osuđeni za genocid
Milomm 01 S

Promocija knjige Milomira Marića kao freak reality show  

Da je Draža živ, bio bi u „Parovima“

Glavni urednik TV „Happy“ objavio je nastavak svoje knjige „Deca komunizma“ i pred nevelikom grupom penzionera u Novom Sadu izgledao – just happy. Prisutnima je otkrio da je kod Tita „sve bilo lažno, čak i datum rođenja i smrti“, da bi nastavio napuklom misaonom stazom Ratka Mladića tvrdeći da su Markale i granatiranje u ulici Vase Miskina – izmišljotine. Ukratko, publicista Marić pao je niže od „Fejsbuk Reportera“ ili sajta „Vidovdan“. Važno je ipak da je on u Novom Sadu bio „happy“
Skupština Srbije

Iz Lukovićeve arhive: Knjiga „Ćorava kutija“ u nastavcima (5)

Divotna će se čuda dešavati srpskom narodu

Septembra 1993. objavljena je knjiga „Ćorava kutija“, zbirka Lukovićevih kolumni iz nedeljnika „Vreme“, u izdanju „Vremena knjige“. Nakon 25 godina od pojavljivanja ove knjige, mnogo toga je danas ostalo isto: jezik mržnje, političko ponašanje, propaganda, obračuni i kampanje, mentalni narativ, opsednutost teritorijama a ne ljudima, rusofilstvo i busanje u nacionalna prsa. Budući da se knjiga pojavila usred rata, mnogi van Srbije nikad nisu ni čuli za nju; u našem XXZ magazinu ćemo je lagano feljtonizovati, uz podsećanje na glavne junake/ludake od kojih smo mnoge, nažalost, zaboravili...
Sshow 03 S

Pre 18 godina: CZKD predstava „Očešljana pevačica“ zatvorila „Lukovićeve dane“

Kad je Luković igrao Miloševića

Tri dana uoči predstave shvatimo da - nema predstave. Niko neće da igra Nikolu Šainovića, a kamoli Miru Marković! U očajanju, rediteljka Ana Miljanić setila se Ramba Amadeusa, ali je on bio u Crnoj Gori. Više ne znam kako, ali nekako se desilo da je neko pomenuo moje ime, moguće da sam i sam poželeo da dohvatim vrhove srpskog glumišta i komandujem scenom dubokim dramskim umećem. Da li si ikad glumio? Odmahujem glavom. Ni u školi? Ni u školi, ni na fakultetu, ni u Domu zdravlja, nigde. Je l' možeš da upamtiš tekst? Ne. A, da li bi mogao da glumiš Miloševića? Naravno, kažem, toliko sam o Miloševiću pisao da ga osećam kao dvojnika.
Plukovic 01 S

Zataškani jubilej: 18 godina od promocije knjige „Godine raspada“  u CZKD

Izgleda šašavo: U vreme Miloševića postojali „Lukovićevi dani“

Sve ovo, priznajem, izgleda kao fantastika; niko me te 2000. nije tužio, Slobodan Milošević i njegovi sudovi nisu ni znali za mene (a danas, kad uđem u Viši sud, pozdravljaju me portiri i obezbeđenje usklikom „Opet vi, Lukoviću!“); Borka Pavićević, šefica CZKD, bila je jedna od mojih najboljih prijateljica, uostalom – bilo je to prvi i poslednji put da imam „Lukovićeve dane“ u nekoj kulturnoj instituciji, ne računajući decenijske „Sudske Lukovićeve dane koji se pretvaraju u godine“ sa šezdesetak tužbi od strane onih koji duševnu bol leče tužbama i zahtevom za upad na celokupnu imovinu
Slobodan show

Predstava o Miloševiću: Ponavljanje autističnih stereotipa

Slobodan Show: Tužna priča srećnih ljudi

U Gračanici, srpskoj enklavi na Kosovu, održana je premijera predstave-mjuzikla “Lift: Slobodan Show”, redatelja Nenada Todorovića i dramaturga Jelene Bogavac. Iako glasno najavljivana, nije ispunila očekivanja, osim onog ostajanja u strogo zadanim granicama, a političko je u predstavi tek prepreka ugodnom životu
Slobodan Milošević

Spomenik Slobodanu Miloševiću i milionima saučesnika

Podignimo vešala za zločinca

Srbi su imali onoga koga su većinski hteli, koga zaslužuju, umirali su kretenoidno romantično, poletno, zaljubljeno, ispunjeno, uništavajući sve oko sebe, krčeći sebi homogeni etnički prostor sa kojeg su proterivani svi nezaraženi, imuni na hiperprodukciju zla i primitivizma. Utoliko je sveta obaveza podići spomenik svojoj mladosti, čuvati tekovine nasilja, sva dostignuća verujućih generacija, poput uništene budućnosti onih koje tek stasavaju za izlazak na izbore
Asku 01 S

Iz Lukovićeve arhive: Knjiga „Ćorava kutija“ u nastavcima (4)

Srbi umiru junački, na načine nezabeležene

Septembra 1993. objavljena je knjiga „Ćorava kutija“, zbirka Lukovićevih kolumni iz nedeljnika „Vreme“, u izdanju „Vremena knjige“. Nakon 25 godina od pojavljivanja ove knjige, mnogo toga je danas ostalo isto: jezik mržnje, političko ponašanje, propaganda, obračuni i kampanje, mentalni narativ, opsednutost teritorijama a ne ljudima, rusofilstvo i busanje u nacionalna prsa. Budući da se knjiga pojavila usred rata, mnogi van Srbije nikad nisu ni čuli za nju; u našem XXZ magazinu ćemo je lagano feljtonizovati, uz podsećanje na glavne junake/ludake od kojih smo mnoge, nažalost, zaboravili...
Cesma 01 S

Retro: Terazijska česma 1991. godine

Uzalud okupljeni protiv Miloševića

Na Trgu Republike u Beogradu održan je 9. marta 1991. godine veliki miting protiv Slobodana Miloševića, a glavni zahtev je bila ostavka direktora RTS Dušana Mitevića i četiri urednika državne televizije: Slavka Budihne, Predraga Vitasa, Ivana Kriveca i Sergeja Šestakova. Neposredan povod koji je Drašković navodio kao razlog za traženje ostavki bio je Budihnin komentar u Dnevniku 2, u kom je Draškovićeva politika opisana kao produžetak politike Franje Tuđmana. Uplašen brojnošću i istrajnošću demonstranata, Slobodan Milošević je zatražio od Predsedništva Jugoslavije da razmesti jedinice JNA po gradu kako bi se ugušile demonstracije. Predsednik Predsedništva Borisav Jović je telefonom kontaktirao ostale članove predsedništva i tenkovi su poslati na ulice. Beograd je oskrnavljen gusenicama tenkova koje će sa Terazija krenuti u krvavi pir. Kao odgovor na tenkove u centru Beograda, 10. marta su iz Studentskog grada krenuli studenti. Na Brankovom mostu ih je sačekala policija, bacila suzavac i pretukla sve koji su joj pali pod ruku i pendrek. Zoran Đinđić je pregovarao sa policijom koja je grupu od 5.000 studenata pustila da se pridruži demonstrantima-studentima kod Terazijske česme. Demonstracije kod Terazijske česme vodili su student Žarko Jokanović i glumac Branislav Lečić. Na improvizovanoj pozornici su se smenjivali razni govornici, javne ličnosti, a ostao je upamćen i govor patrijarha Pavla. Uz ostale učesnike, najpoznatiji su bili Mirko Kovač, Matija Bećković, Dušan Kovačević, Bata Stojković, Rade Šerbedžija i Borislav Pekić. Iz današnje perspektive, zanimljivo je videti ko se sve tada okupio na demonstracijama protiv Miloševića: od ekstremnih desničara, preko pravoslavnih dogmatika, do liberalne političke struje. Po običaju, ništa se posle demonstracija nije desilo; Milošević je ostao na vlasti i krenuo u rat protiv Hrvatske. Bio je to početak SFRJ tragedije. Fotografije Zorana Trbovića od pre 27 godina svedoče o tim dramatičnim trenucima.
Corava 04 S

Godišnjica: Deveti mart 1991. godine

Prve žrtve stare kartografije

Pred vratima propagandnog štaba već su iz rezerve vrebali gori od smenjenih, gomila ratnohuškačkih bednika, neki od njih i danas ugledni članovi društva, čak i medijski tajkuni, poput istrebitelja dezertera Milorada Vučelića. Podeljeni su otkazi nesrbima i sumnjivim Srbima, punih deset godina Srbija je, različito motivisana, “nakazno drvo neslobode” (Borislav Mihajlović Mihiz) lomila, lomila i na kraju ga polomila. Vratila se na početni položaj, u prvobitno stanje, smrti i patnje, nakon četiri izgubljena rata i nesputanog zla koje je širila sa komandnog položaja u svom glavnom gradu