Tekstovi sa tagom: Slobodan Milosević

Lompar neprestano insistira na tome da je srpsko stanovište nenasilno. Možda je, u stvari, ono nasilno samo ponekad, kad na to stanovište stane neko kao što je, na primjer, Slobodan Milošević. Lompar, međutim, pobožno insistira da je zasad važno da se održi cjelina srpske kulture, kao svjedočanstvo cjelovitosti srpskog naroda, ma koliko on trenutno bio razdvojen. Srbi sjeverno od Save i Dunava, Srbi zapadno od Drine, Srbi u Crnoj Gori, Srbi u Makedoniji, Srbi na Kosovu i Metohiji, ne smiju se prepustiti denacionalizujućim procesima koje forsira sekularno sveštenstvo, i presudnu ulogu tu trebaju odigrati nacionalne institucije koje se moraju ujedinjavati. Lompar ljubazno nudi svima integralistički model srpske kulture, kao plodno područje kontakta tri vjere i dominantnih evropskih tradicija

Kad je došao Josip Broz, Srbi su se zaljubili u njega i pevali mu "ljubičice bela". Kada je on otišao, oni su pustili brade. Stanje u Srbiji je tragično. A najveća tragedija je u mozgovima ljudi. Bojim se da je srpska tragedija dugo pripremana, mnogo pre komunističkog perioda. Ona vuče svoje korene iz polovine devetnaestog veka, od Ilije Garašanina i njegovog "Načertanija". Jako je kriva naša inteligencija ili bolje rečeno poluinteligencija. Samo pogledajte drastični primer - Srpsku akademiju nauka i umjetnosti. Oni su sebe potpuno isključili i nema Akademije u svetu koja s njima komunicira

Septembra 1993. objavljena je knjiga „Ćorava kutija“, zbirka Lukovićevih kolumni iz nedeljnika „Vreme“, u izdanju „Vremena knjige“. Nakon 25 godina od pojavljivanja ove knjige, mnogo toga je danas ostalo isto: jezik mržnje, političko ponašanje, propaganda, obračuni i kampanje, mentalni narativ, opsednutost teritorijama a ne ljudima, rusofilstvo i busanje u nacionalna prsa. Budući da se knjiga pojavila usred rata, mnogi van Srbije nikad nisu ni čuli za nju; u našem XXZ magazinu ćemo je lagano feljtonizovati, uz podsećanje na glavne junake/ludake od kojih smo mnoge, nažalost, zaboravili...

Vi znate da sam ja rođeni Beograđanin, ali nisam velikosrbin. Ja sam kosmopolita. Kad se 1971. nije moglo pisati Jugoslaven, ja sam u rubrici nacionalnost napisao: Srbin po rođenju. Ovo što se sada dešava u Srbiji nije mi nimalo simpatično. To je jedan uzak, veoma opasan nacionalistički program. Milošević je običan bankarski pacov, zbog njega će biti krvi do kolena

Raspojasano pojmovlje, stigmatizirana i sušičava metaforika, ideologizirana sfera logotetstva... to je "forma" našeg javnog mnijenja, nametnuta i uvijek nametana političkom silom autoritarnih smjena mračne patrijarhalne pozicije i "opozicije". U toj formi odvijao se jedan diskurs koji nam je "izrodio" ("iskukoljio", rekli bi oni) neviđen broj tzv. književnika, mislilaca, istoričara, koji ne bi mogli opstati ni u jednom civilizovanom društvu etičke, profesionalne, estetičke kompetencije. U društvu bez stila i ukusa, međutim, mogućno je da pukovnici i majori "filozofiraju", to jest komanduju filozofijom, da generali povjesničare, to jest manevriraju poviješću, a nekvalifikovana agrarna radna snaga književnikuje, to jest "obrađuje" književnost, uzorava književnu "ledinu"

Prije trideset godina emitirana je prva epizoda socijalističke sapunice “Bolji život”. Autor ovog teksta je pogledao sve 82 epizode. Rezultat: ima nam više za reći o socijalističkoj prošlosti i kapitalističkoj sadašnjosti nego suvremeni kulturni proizvodi i politički trendovi

Tribunal je doneo 90 presuda za genocid i druge zločine, oslobođeno je 19 osoba, a 13 predmeta prosleđeno je nacionalnim sudovima. U 37 slučajeva postupak je obustavljen, zbog povlačenja optužnica ili smrti optuženog. Bilo je i kritika da je Haški tribunal predstavljao ’pravdu pobednika’ - oko dve trećine optuženih bili su Srbi, a oni koji podržavaju sud ističu da su najveće zločine u sukobu izvršile srpske snage nad muslimanskim civilima

Nikola Šainović jedan je od najpoznatijih ratnih zločinaca u Srbiji; te nezaboravne 2015. postao je ponovo jedan iz "plejade"espeesovih zlikovaca, dugo na vlasti, predugo na zapovedničkom položaju. Njegova bivša partijska koleginica Dijana Vukomanović mislila je dugačije, 2015, po povratku Šainovića u partijske redove kazaće da "tu nema nikakvog čuđenja"

Ni prva, ni poslednja, spremna na svaku nepodopštinu, pre svih na odlučivanje o ljudskim sudbinama, sklona otvorenom obračunu sa profesijom i razumom. Mila je Štula radila u zagrebačkom Danasu; potom su je - bez ikakvog obzira, ta, trebalo se za obaveštajca JNA kvalifikovati - optužili da radi za kontraobevaštajnu službu JNA. Dolazi u Beograd, na formacijsko nameštenje voditeljka Dnevnika, osvaja Vukovar i koješta okolo. Režim Slobodana Miloševića zahvaliće joj na uslugama kada već bude izvesno da brlja i nanosi više štete nego vojska u rasulu

Ništa se nije promenilo u srpskoj nespornoj nevinosti, Tribunal ocenjuje da će posle zatvaranja Tribunala glavnu odgovornost za sprovođenje pravde za ratne zločine devedesetih "snositi vlade i pravosudni sistemi u regionu, što u prvi plan stavlja značaj regionalne saradnje u tom domenu". Od toga neće biti nikakve koristi, ponovo ćemo se suočiti sa gomilom laži, falsifikata i žestokom, podmuklom, opstrukcijom, a obećano je uspostavljanje informacionih centara Haškog tribunala. Još malo besmisla nikad nije na odmet. Ko veruje Beogradu, pogotovu na temu Tribunala, ima ozbiljan problem sa sobom

Amfilohije Radović je primjer kakav teško da postoji u istoriji ljudskog roda sa tolikom posvećenošću, prilježnošću i spremnošću da zemlju u kojoj je rođen pretvori u tuđu teritoriju. On nastavlja spiralu velikosrpske agresije koja je postojala po drugim republikama bivše države, a koja je dijelom opisana u ovom tekstu. Država sve to nijemo posmatra i dozvoljava čak takav pravni nonsens da SPC knjiži imovinu, vrši platni promet, gradi objekte, zapošljava ljude za koje niko ne kontroliše njihov boravak u Crnoj Gori, od kojih mnogi imaju i kriminalne biografije, a da uopšte nije registrovana kao pravni subjekt u nezavisnoj državi Crnoj Gori

Da li će se ovoga puta dokazati "konkretna usmerenost" Jovice Stanišića i Franka Simatovića, odnosno države Srbije, na agresiju i da li će biti krivih za realizaciju sumanute ideje pomahnitalog političkog vođstva, da se, za početak, potpale krajiški Srbi, a potom nastavi sa ubistvima i progonom diljem Bosne i Hercegovine. Za kreiranje herojske istorije ubistava civila, progona, silovanja, pljačke... Personifikacije ovog repertoara zločina dosad su bile nevine

Nekadašnji premijer SR Jugoslavije, bivši predsednik Crne Gore, večiti obožavalac Slobodana Miloševića, zaljubljenik u Putina i njegovu Rusiju, nedavno je dao intervju omiljenom KGB-glasilu „Sputnik“, gde je onako bulatovićevski razuzdano nadmašio samog sebe tragikomičnim rečenicama

Redakcija XXZ magazina upustila se u još jednu avanturu; ambicije da pojedini tekstovi imaju svoje male spotove – realizovana je zahvaljujući autorki Mariji Đoković i našem video-editoru Milanu. Imaćete priliku da pogledate prilog sa izložbe „Lekcije iz '91“. Budući da je svaki video-početak težak, nadamo se da imamo vašu podršku za našu produkciju! Biće još, obećavamo.

Došao je trenutak da sebi priznamo da je malo tko zaveden, da "narod" nije žrtva perfidnih političkih elita nego su te elite banalni i autentični tumači "narodne volje". Imao je u ovih tridesetak godina "narod" dovoljno vremena da pojmi kako je doveden u položaj opljačkanog i poniženog ubojice, opljačkane i ponižene žrtve. Imao je dovoljno prilika da se otrijezni i od najvještije propagande, a ova nacionalistička, usput rečeno, i nije bila naročito vješta. Bila je glupa i odvratna, ali upravo zato i dopadljiva rulji. Kako bilo, podrška nacionalistima nikada nije opala ispod postojanih i zastrašujućih trideset posto, što je dovoljna kritična masa za udobno vladanje jer poput gravitacije privlači i kolebljive oportuniste i konformiste čime "demokratska" većina biva osigurana