Situacija u svetu je neizvesna, prete glad i nestašica, rat nam je na kontinentu, ali nama je najteže. U današnjoj epizodi raspravljamo o svemu i svačemu, najviše o geopolitici i budućnosti, a Evrovizija je i u takvom kontekstu potpuno neizbežna
Na kraju krajeva, kakvo moralno pravo ima svako od nas, barem nas preko 50, da govori o rušenju daleke aboridžinske pećine ako smo ćutali o paljenju sela u sopstvenoj državi? Da li nam je pećina, za koje do juče nismo ni znali da postoji, važnija od života naših sugrađana? Gde smo bili da izrazimo svoj protest kada su naši sugrađani pljačkani, silovani, ubijani, bacani u zajedničke rake, potapani u Dunav i tu istu Drinu o čijem se zdravlju toliko brine? Gde je bilo tih dvadeset beogradskih glumaca da iskoriste svoju popularnost i podrže svoje očajne sugrađane koji već više od tri decenije traže pravdu za sebe i svoje najbliže, kao što su to učinili u Gornjim Nedeljicama?
U četvrtak, 31. marta na Martovskom festivalu – 69. Beogradskom festivalu dokumentarnog i kratkometražnog filma, koji se održava u Domu omladine, u selekciji Regionalna panorama biće predstavljen izbor filmova sa bečkog festivala kratkog filma Vienna Shorts koji je sačinio filmski kritičar Nil Jang (Neil Young). U ovom programu biće prikazano sedam kratkometražnih ostvarenja filmskih autora iz Austrije
Najmasovniji zločin počinile su srpske snage 27. aprila 1999. godine u selu Meja/Mejë, kada su iz kolona albanskog stanovništava, proteranog iz sela u opštini Đakovica/Gjakovë, izdvojili najmanje 300 muškaraca, zadržali ih, potom streljali i njihove posmrtne ostatke prebacili u Srbiju, i ukopali ih u sedam masovnih grobnica na policijskom terenu SAJ-a u Batajnici kod Beograda
Eto, i mi imamo svoju mrtvu decu, sećamo se ih se dok, uz predsednikovu “tešku sekiraciju”, ginu deca u Ukrajini i dok predsednikove falange, vlasnici poslovne sposobnosti i biračkog prava, usred Beograda i širom Srbije slave smrt
Srbija je počinila ono što piše u Deklaraciji Skupštine Srbije, to priznaje bivši načelnik Generalštaba. A jest Ratko Mladić bio oficirčina, preduzimao je briljantne akcije, nije trebalo da bude blizu vojne moći kad mu se dogodila porodična drama - to ne priznaje, tako misli, to ga boli. Srbiji se zalomilo da poslovno sposobna osoba koja to misli bude i predsednički kandidat, doduše ne najgori. I da se javno ruga bolu bošnjačkih žrtava. Ne jedini
Današnji razgovor smo počeli Lukovićevom tvrdnjom da mu je u životu svaka godina bila gora od prethodne, a završili konstatacijom da Srbija boljeg urednika od njega nije imala. Neka gorka sećanja začinili smo citatom Ruške Jakić, smejući se užasu u lice, baš kao što smo to nekad radili u e-novinama. Hvala što nas slušate i čitate!
U današnjoj epizodi govorimo o periodu nakon smrti Zorana Đinđića, kada su nacionalisti zahvaljujući Vojislavu Koštunici ponovo bili u modi. Luković priča o svojoj novinarskoj i političkoj karijeri, objašnjavajući događaje vezane za LDP, Peščanik i e-novine
Vraćamo se posle duže pauze spremni da sa Lukovićem nastavimo priču o ranim dvehiljaditim godinama. Bilo je to vreme velikih turbulencija, haosa, surovih polemika i sukoba u kojima je Luković učestvovao, a neke od njih i inicirao. Bile su to godine bez happy enda. Ali, najgore tek dolazi!
Online platforma „Na drugi pogled // Auf den zweiten Blick // At Second Glance” na kojoj je izloženo po deset radova vizuelnih umetnika i umetnica iz Srbije i Austrije, u januaru predstavlja radove „Tamo-ovamo / Ecstasy” Lane Vasiljević iz Srbije i “Lost Authenticity” austrijske autorke Eve Marije Šartmiler (Schartmüller)
Problemi, težnje, želje i nadanja ostali su gotovo sasvim isti, uz ne baš mnogo optimizma da će se u skorije vreme ispuniti. Mnogi kažu da se, iako je Srbija danas bolje mesto za život za pripadnike LGBTI+ zajednice nego što je to bila 2001, ključni zahtevi nisu promenili od te godine.
“Mića” odlazi i upozorava, manirom vizionara, stilom doslednog markiranta edukacijskog smaranja, presudom koju izriče već napadnutoj ministarki Zorani Mihajlović, u ritmu milozvučnog pucketanja hrskave kožice jagnjadi prepečene u obrenovačkoj kafić-pečenjari “Fantazija”:“Ukoliko gospođa Zorana Mihajlović ostane na čelu Ministarstva rudarstva i energetike duže od tri meseca, ako bude vodila to ministarstvo i jedan jedini dan posle izbora, naš elektroenergetski sistem je osuđen na smrtnu kaznu, na potpunu propast...”
Online platforma „Na drugi pogled // Auf den zweiten Blick // At Second Glance”, na kojoj je izloženo po 10 radova vizuelnih umetnika i umetnica iz Srbije i iz Austrije, u decembru predstavlja video radove „Emigrirane/Imigrirane reči” Mirjane Đorđević-Taler iz Srbije i “BGTX” austrijskog autora Ulriha Rajterera
Tek se stišala bura oko zidnih rukotvorina (čuvari su se, iz nepoznatog razloga udaljili, a niko to nije iskoristio da ponovo kreči) kad se Srbija ukočila od snega i hladnoće, u noći između 12. i 13 decembra putevi su bili neprohodni, jedan je voz satima stajao kod Požege, sa aerodroma Nikola Tesla avioni nisu uzletali. Najpre je bilo 90, potom 55, a poslednja je vest da u Srbiji 28 000 domaćinstava nema struju. Znakovito je bilo u Obrenovcu; reč je, da podsetimo, o beogradskoj opštini iz udžbenika, budući da se u njoj nalazi jedna od najvećih evropskih termoelektrana Nikola Tesla. Nije bilo struje! Ni grejanja, ali ni vode
A Beograd k’o Beograd, velik je, snažan i moćan, i ove jeseni. S prijateljem filozofom krećem na peripatetičku hodnju put Dedinja. Šetamo ulicama i uličicama pjesničkih imena, i imena bivših jugoslavenskih krajeva i pokrajina, penjemo se uz Konavljansku (koja bi, govorim, ustvari trebala biti Konavoska), prolazimo između vila, žutilo i rumenilo lišća oduzima nam dah, i sve je tu puno duhova, sjajne modernističke arhitekture, povijesti i pustoši. Na Dedinju kada se nađete, gdje nema ljudi na ulicama i uličicama, nego samo mine pokoji crni automobil, i netko šeće psa, učini vam se da ste iz Srbije upravo stigli na onaj komadić teritorija koji je nekim čudom ostao u Jugoslaviji
