Sve će to narod prećutati, ali neće taoci sumanutih srbijanskih ratnih avantura; ljudi sa PTSP su u velikoj ili manjoj meri onesposobljeni da rade, nemaju pomoć društva, žive na marginama, u opasnim flešbekovima, samoći, depresiji, nerazumevanju porodice, u ugroženim brakovima, alkoholu kao sedativu i stimulansu
Od nemanje ko’e da radi i zbog toga što su ga u’vatile lutke, jedno veče dok je čekao da se skine film na torent, pravi stranicu na Fejsbuk „Koe ima po grad“. Na njoj počinje da objavljuje tekstovi o gradu u kome je rođen i po koj se maje ko zaulav cel život. Prvi radovi prolaze vrlo zapaženo i ohrabren sa petnajes ljudi na stranicu ozbiljnije se baca na pisanje
Ideja nije nova, namah je vaskrsla, kako to obično biva u šupljim glavama: o promeni naziva grada Zrenjanina, gotovo je izvesno, odlučivaće građani na referendumu; godine 1992. naziv grada je sačuvan, za Zrenjanin se izjasnila većina, antikomunistička alternativa Veliki Bečkerek nije prošla
Pred vratima propagandnog štaba već su iz rezerve vrebali gori od smenjenih, gomila ratnohuškačkih bednika, neki od njih i danas ugledni članovi društva, čak i medijski tajkuni, poput istrebitelja dezertera Milorada Vučelića. Podeljeni su otkazi nesrbima i sumnjivim Srbima, punih deset godina Srbija je, različito motivisana, “nakazno drvo neslobode” (Borislav Mihajlović Mihiz) lomila, lomila i na kraju ga polomila. Vratila se na početni položaj, u prvobitno stanje, smrti i patnje, nakon četiri izgubljena rata i nesputanog zla koje je širila sa komandnog položaja u svom glavnom gradu
Da bi izjava bila upućena mojim sunarodnicima u BiH, Srbima u BiH, bila bi jednostavna: Braćo Srbi, birajte drugoga vođu i tražite nove učitelje, tražite nekoga ko će vas učiti da živite u miru i skladu sa ljudima i sa vremenom u kojem živite. Ratosiljajte se tih histerika i ludaka koji su nas doveli dovde i, sva je prilika, ako ih ne zaustavimo da će nas dovesti do samog dna
A đikaju deca u lažigaćama, pod kosom,/ u blatu, među svinjama, među patkama,/ hraniš ih, Srbijo, druže, više prosom, više postom,/ više bajkama, uspavankama, više gatkama,// i pokrivaš ih mrakom što tako teško pada/ da gnev po cele noći do oblaka pali/ bunom iz koliba, polja, vinograda,/ pevajući srcem što sebe ne žali/ niz sedmu rupu na krajnjoj svirali
Priraštaj stanovništva – tako otprilike kažu Maltus i Smit – uslovljen je količinom raspoloživih sredstava za život u jednoj zajednici. Maltus i Smit govore – u stvari džaba kreče – da priraštaj ne zavisi od volje za priraštajem i straha neke zajednice od nestajanja, nego od sila mnogo viših od srpskih „ministarstava sile“, a u Srbiji su sva takva, uključujući Ministarstvo kulture
Samostalna trgovinska radnja iz Palojce već radi na omogućavanju tajnosti glasanja u ovom mestu. Najsavremenije kartonske kutije od oblande, napolitanke i bombonjere se ne bacaju do mart kada će biti racepene i nameštene ko paravani
Ako takav svjetski registar postoji, u njemu je upisan Filip Karađorđević, rođen 1982. godine, sin jugoslavenskog princa Aleksandra II Karađorđevića i unuk jugoslavenskog kralja Petra II Karađorđevića, a od lanjskog oktobra u njega je upisana i jedna beogradska djevojka, slikarica, školovana u Parizu, imena Danica, koja se tada udala za princa i postala princeza (voli li grašak ili ne to samo ona zna). Iako je mlada bila u visokom stupnju trudnoće pri razmjeni bračnih zavjeta i prstenja, to nije smetalo patrijarhu Irineju da ih lično on vjenča. I u Srbiji to proglasiše prvim srpskim kraljevskim vjenčanjem poslije skoro stoljeća
"Iz objekata koji pripadaju Beograđanima isteraćemo antiustavne organizacije Nataše Kandić, Sonje Biserko, Sonje Liht i drugih kojima je malo što primaju ogroman novac iz stranih fondacija i ambasada, već bi da ih stipendira Grad Beograd", konstatuje Milica Đurđević Stamenkovski, najpoznatija Zavetnica
Udruženje “Pedijatrija zasnovana na dokazima” podnelo je krivične prijave protiv glavnih eksponenata antivakcinaške kampanje, javnih ličnosti od ugleda - Jelene Karleuše, Mirjane Bobić Mojsilović i Maje Volk, a tužen je i izvesni Miroljub Petrović, novi Lav Geršman (za mlađe: ne želite da znate ko je taj, ako niste vakcinisani, pitajte roditelje) savremene Srbije 21. veka. Oni će odgovarati zbog izazivanja panike pričama o štetnosti MMR vaccine
Mali šumski Gebels, poznatiji kao kućni ljubimac Mileta Dodika, pun je praktičnih savjeta srbijanskom rukovodstvu kako treba postupati prema lukavim Hrvatima. Neke od Vasićevih recepata prenosimo s njegovog kulinarskog bloga…
Prava je šteta što su naši domaći krvnici bliži Himlerovoj nego indonežanskoj poetici. Ostali smo uskraćeni za brojne istinite herojske priče poput ovih koje se mogu videti i čuti u jezivo briljantnim filmovima Džošue Openhajmera, koji je očigledno dobro naučio zanat od svog mentora Dušana Makavejeva. Zaista ne priliči srpskim (a ni hrvatskim ili nekim drugim) herojima da se toliko snebivaju. Dok su klali, spaljivali, pljačkali, silovali, proterivali i mučili ljude po logorima nisu se snebivali ni za trenutak, a sad ni reč da prozbore o svojim ratnim iskustvima
Sigurno se i vama dogodilo da želite da se iščlanite iz stranke u koju ste se učlanili u trenutku duševnog rastrojstva ili jednim sumanutim online klikom i sada vam ne dozvoljavaju da izađete jer ako odete ostaće bez značajnog procenta članstva, budući da su kombi stranka. Javljaju vam da će vas pustiti iz stranke samo ukoliko im navedete dobar razlog za iščlanjenje. Imamo rešenje za vas. Izaberite jedan od navedenih razloga, u skladu sa svojim senzibilitetom, i članska karta će vam biti poništena dok ste rekli keks (na primer, domaćica)
Nesumnjivo je da se u mnogima od njih događalo ne samo da su zaraženi novim idejama racionalizma, borbe protiv predrasuda, želje za preuređenjem našeg društva, nego da se odigravala u njima i drama, teška drama sa lajtmotivom večnim: treba li, sme li se to uvesti kod nas? neće li to prouzrokovati nenaknadivu štetu?
Pisci svih rodova, intelektualci i intelektualni poslenici, kulturni radenici, svi imajju da rešavaju to pitanje. Njega rešavaju na svoj način i svojim reakcijama i najšire mase. A književnost daje nam jedan od putokaza da se snađemo u tome toku, u tome vrenju. Književnost u isto vreme služi još i kao jedna od naročito vidljivih arena na kojoj se borba starih tradicija i novih potreba plastično prikazuje
