Tekstovi sa tagom: Srbija

Predsednik države koja je - ovo se ne može naći u “spisima predmeta” - počinila zločin je, eto, “konačno” pozvan; što će reći da se i dalje bahato izruguje građanima Srbije i porodicama ubijenih. Glumi “neuku stranku” koju je neko “konačno” pozvao – nije osećao obavezu da o svemu što zna obavesti Tužilaštvo. Uprkos obećanju, ali je takvu reč neprimereno koristiti uz njegovo ime

Čak nas je vinotočivi Irinej pohvalio kad nas uporedi sa NDH! Đukan nas pretpostavio i progonu Jevreja u Hitlerovom Trećem rajhu, i Jasenovcu, i progonu Kurda, i Franjovoj Hrvatskoj, i UČK i Kosovu, i avarskim invazijama, i progonu hrišćana u starom Rimu, i Crvenim Kmerima, i Ruandi… Po devizi – kad lažeš, laži krupno. Što reći o onima po Crnoj Gori koji povlađuju ovakvim budalaštinama? Jedino što čovjek može da konstatuje je da se sva kvazi-istorijska i politička priča o Crnoj Gori svjesno karikira i iskrivljuje, masno lažući, po principu koji napisa rahmetli „otac nacije“ o glavnom srpskom oružju?!

Ako se Srbija i dalje bude ovako neravnomerno razvijala, onda ona neće biti uređeno društvo moderne države, već najobičnija majmunara. Onda će naši životi biti donkihotski melanholični i smešni, a pobuna uzaludna poput Samijeve. Ipak, jedno se mora priznati: Sami je bio naturalizovani Beograđanin, ali palančanin ni jednog trenutka. Ako bih mogao da se ičemu nadam, voleo bih da budem otvorenog duha, svetski čovek, na način na koji je on bio svetska šimpanza

O mentalnom stanju nacije ponekad nije potrebno čitati opsežne medicinske studije; dovoljno je da uđete u Tviter-lavirint i tamo otkrijete najnovije istine o zločincu Titu, velikom Draži, odvratnim Šiptarima, podloj vakcinaciji, pokvarenim komunistima i uvek humanim četnicima koji ni malog mrava ne bi zgazili. Ukratko: stanje redovno!

Ako država Crna Gora misli da odlaganjem neminovnog pacifikuje probleme, grdno se vara. Odlaganjem rješavanja krucijalnih društvenih pitanja, pitanja odnosa sa SPC i, u krajnjem slučaju, sa državom Srbijom, samo se multiplikuju i komplikuju rješenja, jer je očito da i SPC i zvanična i nezvanična Srbija samo pojačavaju aktivnosti prema Crnoj Gori i, bojimo se, neće birati sredstva u svojoj nakani da od Crne Gore napravi drugu Dodikovu satrapiju

Izučavaće se genijalnost ratnih zločinaca, etnički čistači su štitili srpski narod koji je bio ugrožen, Kumanovski sporazum značio je samo prekid neprijateljstva o kojem su odlučili političari, izgleda da je Srbija pobedila NATO

U tekstu “Rubni mozaik složene simbolike” u kojem je napravio pregled savremene književnosti vojvođanskih Mađara, Marko Čudić je zabeležio i ovo: “Zoltan Danji (Danyi Zoltán, 1972), autor koji na neki način i sam pripada „senćanskom kružoku” (mada iza njega već stoji zapažen urednički i akademski rad u Mađarskoj, na polju izrade kritičkog izdanja dela kultnog filozofa Bele Hamvaša) je, pak, levitirajući u prvoj deceniji novog milenijuma između poezije i proze (Paralele s flamingom; Glatko ogledalo jezera, kad talasi utihnu, 2010), stvorio jednu osobenu, teško prevodivu teksturu, u čijem centru se ipak nalazi osetljiva, krhka i nigde-ne-pripadajuća jedinka sa strahovitim bezdanima svojih unutrašnjih trvenja. Fina autoironija i blagi humor jesu, međutim, onaj element koji drži njegove tekstove daleko od bilo kakve primisli na patetičnost ili, daleko bilo, svakidašnju manjinsku (viktimološku) jadikovku”. Roman “Strvoder” Zoltan Danji je objavio je 2015. godine, a srpski prevod još uvek nije izašao u obliku knjige. Ljubaznošću prevodioca Marka Čudića donosimo nekoliko poglavlja iz Danjijevog romana

Dok u Makedoniji sledi borba za implementaciju Sporazuma iz Prespe, sledeći najveći regionalni izazov su opšti izbori u Bosni i Hercegovini. Zvanični Beograd, njegovi mediji i propagandisti, čak i lično predsednik Srbije – stali su u odbranu Milorada Dodika. Do sada najozbiljnije ugroženi šef nečega što bi najviše ličilo na odmetnutu tzv. “Donjecku republiku” na istoku Ukrajine, pozvao je u pomoć svoje najjače adute – Putina i Vučića. Dileme više nema kada je reč o proizvođačima haosa i nestabilnosti na Balkanu, kao i zagovornicima novog sukoba u Bosni

Kako procedura predviđa da se svi pripadnici nacionalnih manjina prijave na birački spisak u svojim opštinama, pojavili su se masovno „Crnogorci“ čak i tamo đe ih po popisu 2011. nije uopšte ni bilo. Tako ćemo imati Nacionalni savez Crnogoraca u Srbiji, a Crnogoraca niđe biti neće. Nema sumnje da će ti novopečeni „Crnogorci“ imati većinu elektora i da će Nacionalni savjet (NS) biti apsolutno po volji onih koji stoje iza čitave ujdurme. A ko stoji nije teško pogoditi, obzirom ko kontroliše sve u Srbiji

Problem sa srpskohrvatskim je u tome što je od svih mogućih naziva za ovaj jedinstven jezik izabran najgori. Prvo, iz naziva su izbrisani Bošnjaci i Crnogorci. Drugo, iz njega su izbrisani i Jugosloveni, kojima je ovaj jezik takođe maternji. Treće, i najvažnije - ni jedan od ovih naroda ni za živu glavu neće da govori istim jezikom kao i ostali

Kad TV Pink počne da se bavi crnogorskom istorijom jasno je da se radi o nastavku kampanje, koja je u Srbiji pokrenuta o položaju Srba u Crnoj Gori, po dubini, do onog svijeta koji otvara usta dok čita svoje ime i prezime. Kako je drukčije moguće dokazati tu navodnu diskriminaciju ako ne ubijediš puk da je Crna Gora srpska država, a svaki pokušaj negiranja ili, nedajbože, promovisanja crnogorske nacije, jezika, istorije, baštine - napad na srpsku Crnu Goru i diskriminacija Srba, adekvatnu položaju Srba u NDH

Stanje neobjavljenog rata sa svim postjugoslovenskim susedima (i Albanijom) je postalo konstanta. Besprimerni izlivi mržnje i gebelsovske propagande prema susedima u režimskim medijima prevazilazili su po vulgarnosti čak i Miloševićevu propagandu iz 90-ih godina. Ciklično se u izlivima mržnje menja samo objekat. Jedan po jedan sused dolazi na red, izazivaju se konstantne krize, da bi se one “mudrom politikom” vođe rešavale, uz tragikomični narativ o brizi za nacionalne interese i zaštitu srpskog naroda u regionu

Nesrećni srpski živalj ponovo je prinuđen da bira između dva zla – Kosova 1 i Zadruge 2. Tako bar smatra predsednik „Srbskog narodnog pokreta - Izbor je naš“ Dane Čanković. Neupućeni čitalac rekao bi da postoji izvesna kontradikcija između naziva pokreta i pomenutog nametnutog izbora, ali to je do neupućenog čitaoca. Oni koji misle svojom glavom i ne veruju u sve što im se servira znaju da je sve orkestrirano iz jednog centra moći i da se čitava vaseljena zaverila zajedno sa Mitrovićem i Vučićem – jedan da pravi Imaginarijum, dok drugi za to vreme daje Kosovo. Rečima maestra Čankovića: „Zapustili smo naš vinograd, Kosovo, i zamjenjujemo ga bajkovitim imaginarijumom, Zadrugom 2“

Kako je tretirana najveća bosanska tabu(t) tema, u svojevrsnoj esejistici bola i sećanja, ispisanoj u slavu žrtava, sa ciljem autora da probudi javnost uspavane savesti nisu borba sa umišljenim protivnikom, nego sa opasnim zlikovcima, izvršiteljima i saučesnicima u ratnim zločinima, nekadašnjim i sadašnjim

Dubrovčani, za razliku od nas, izgradili velike betonske kante za smeće s finim ravnim rubom. Kante poluprazne, a smeće okolo. Poznato. ALI: po rubu kante ispisano crnom debelom pisaljkom (oštro pjesničko oko ne gleda samo higijenu nego i pučku književnost): SRBI SU ZLI. Nešto me štrecne: Eto, opet kao kod kuće! Na rubu druge kante ono ZLI prekriženo pa napisano UBICE. Sad već moram da pratim dramatični dijalog anonimnih korespondenata: na trećoj prekriženo SRBI i napisano USTAŠE. Pitam se kad će – zbog političke korektnosti! – neko prozvat Bošnjake, ali zasad ništa. Nekoliko kanti nose samo ‘originalni’ natpis, a onda, na jednoj od posljednjih, gusto prekrižen prvi tekst i bijesno ispisano: SVI STE ZLI