Tekstovi sa tagom: Srbija

Svim državama prema kojima je srpski nacionalizam u prošlosti pokazivao (i do danas pokazuje) pretenziju, smatrajući ih delovima imaginarne velikosrpske tvorevine, ne može biti ostavljeno da samostalno donose odluke koje se tiču važnih pitanja. Indikativno je da se navedeni opseg srpske pretenzije poklapa i sa ruskim poimanjem interesnih sfera na Balkanu

Milan Antonijević: Država mora da pokaže zrelost, mnogo je lakše zadobiti političke poene pohvalama ratnih zločinaca. Treba mnogo više hrabrosti da se stvari nazovu pravim imenom. A od onih koji su izdržali kaznu očekuje se i da su nešto naučili iz postupaka koji su vođeni protiv njih. Nije ovo medijska kampanja, stvari treba da se nazovu pravim imenom, sudbinu onih koji su činili zločine treba staviti u senku sudbine žrtava

Svaka se presuda počela doživljavati ili kao najveća pobjeda božje pravde, ili poput najpokvarenijeg sotonskog udarca ispod pojasa. U prvom slučaju, heroji bi se dočekivali na najvećim trgovima, s najvećim zastavama i najdomoljubnijim pjesmama, u drugom, proklinjala bi se svjetska konspirativna masonska elita koja se između jednog sastanka o sudbini svijeta i drugog, onako u pauzi za cigaretu, strašno okomljivala nad jednim cijelim nevinim narodom. Tekle su godine i s njima i presude, a situacija se nije mijenjala, ponekad je postajala čak i gora

Nikola Šainović jedan je od najpoznatijih ratnih zločinaca u Srbiji; te nezaboravne 2015. postao je ponovo jedan iz "plejade"espeesovih zlikovaca, dugo na vlasti, predugo na zapovedničkom položaju. Njegova bivša partijska koleginica Dijana Vukomanović mislila je dugačije, 2015, po povratku Šainovića u partijske redove kazaće da "tu nema nikakvog čuđenja"

Od usvajanja Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina za period od 2016. do 2020. podignuto je svega osam optužnica, suđenja za ratne zločine po pravilu traju nerazumno dugo, nije zabeležen napredak u oblasti procesnih prava žrtava, potraga za nestalim licima ostaje neefikasna, saradnja sa Haškim tribunalom je prekinuta

U zanemoćalim ultradesničarskim medijima dugo se nije pojavio odvratniji, gnusniji i gluplji tekst od uratka nekog raba Božjeg Gorana Živkovića pod naslovom „Gej premijerka i danak u krvi“ na FBReporteru. Zato vam tekst donosimo u staroj dobroj ozabavljenoj formi. Zašto je, prema Kneževiću, homoseksualnost predvorje pedofilije i kako se prave deca u slučaju da ste premijerka, čitajte u ovoj poremećenoj pismenoj vežbi

Kao i godinama unazad, najsnažnije izložena neprijateljskoj vatri iz Moskve bila je Crna Gora. Uzrok je jasan. Institucije Crne Gore pokazale su se stabilnijim od makedonskih, a odlučnost vladajućih struktura da ne dopuste režimu iz Kremlja da utiče na političke odluke, veća od bilo koje druge zemlje na Balkanu. Osujećivanje pokušaja državnog udara i izazivanja nemira u izbornoj noći i suđenje organizatorima i izvršiocima toga čina, nije samo poraz ruskih vlasti, već je hapšenje i razotkrivanje optuženih ruskih agenata, kao i hitni dolazak šefa ruske tajne službe u Srbiju da odvede pohapšene vinovike, dokaz teške blamaže kojom je Crna Gora izložila zvaničnu Rusiju

Sveštenik silovao devojčicu. Devojčicu? Da li to znači da je u Srpskoj pravoslavnoj crkvi preovladala reformatorska struja?

Pokazati zube Americi, ostaviti nekažnjene ubice trojice Amerikanaca, kao i napadače na teritoriju SAD, diplomatsko predstavništvo u glavnom gradu Srbije, pod plaštom funkcionisanja pravosudnog sistema - nova je epizoda u odosima dve države. Preciznije, reč je o odmazdi iskompleksirane gomile političara smeštene u državni vrh, odluci u kojoj je policijski vrh nakazni ornament besmislene i besomučne primene sile, ili, kao u slučaju paljenja Ambasade, odsustva bilo kakvog pokušaja da se nasilje spreči

Država šalje poruku da su njeni organi umešani u Mladićevo skrivanje, jer, šta bi drugo moglo da nanese štetu državi, ako ne informacije o krivičnim delima koja su počinili pojedinci unutar državnih struktura i u objektima

Nakon početne faze u kojoj je, uprkos prvobitnom skepticizmu većeg dela javnosti, ipak postao jedna od centralnih političkih tema u Srbiji, unutrašnji društveni dijalog o Kosovu iniciran od strane predsednika Srbije Aleksandra Vučića, poslednjeg dana oktobra prerastao je u drugu, višu fazu svog razvoja. Prvi okrugli sto koji je održan u okviru druge faze dijaloga, a na kome su učešće uzeli pravni stručnjaci, nedvosmisleno je pokazao da se srpsko društvo, uprkos nekim preovlađujućim spoljašnjim utiscima, ipak neumitno kreće ka prihvatanju realnosti i racionalnosti kao vodećih kriterijuma prilikom formulisanja političkih ciljeva i nacionalnih interesa

Ništa se nije promenilo u srpskoj nespornoj nevinosti, Tribunal ocenjuje da će posle zatvaranja Tribunala glavnu odgovornost za sprovođenje pravde za ratne zločine devedesetih "snositi vlade i pravosudni sistemi u regionu, što u prvi plan stavlja značaj regionalne saradnje u tom domenu". Od toga neće biti nikakve koristi, ponovo ćemo se suočiti sa gomilom laži, falsifikata i žestokom, podmuklom, opstrukcijom, a obećano je uspostavljanje informacionih centara Haškog tribunala. Još malo besmisla nikad nije na odmet. Ko veruje Beogradu, pogotovu na temu Tribunala, ima ozbiljan problem sa sobom

Bilo je zanimljivo do bola, pomalo konfuzno, Ađius je na momente verovao da su ga doveli u "Lazu", Ana Brnabić izjavila je da Haški tribunal nije bio objektivan i da je Srbija 'najgore prošla' po zbiru kazni i po broju preminulih u Hagu. Dodajući, naravno, pomalo svesna vlastitog trabunjanja, da "možda takvo viđenje nije politički korektno", ali je njeno lično mišljenje. Odsustvo samilosti. U šta niko nije sumnjao. Mada, mogla je i da prepisuje sa opskurnih sajtova srbijanske verzije nove katarze - kako što više povrediti preživele neprijatelje. U kadar uđe Klerk Gebl, farbaju se dvomotorci, niko ne kapira strategiju. Neka se čuju doboši...

Ne može bolje, ni jedinstvenije, sprega je to ozbiljne vojske i domicilnih zavijajućih parastoskih basova. Mozaik predstavlja anđelčiće i šatro vaskrsenje, trebalo je poraditi, teži to 40 tona, širi se na 1230 kvadrata. Može se kazati da je prvi deo vojne pomoći Rusije, doleteo mnogo pre "migova". Jedinstvo je postignuto, još da nam je topovskog mesa za ratove: "Mnoge majke koje nisu želele da imaju više od jednog deteta, danas čupaju kose i ridaju nad izgubljenim sinovima u ovim ratnim sukobima, proklinjujući često boga i ljude, ali pri tom zaboravljajući da optuže sebe što nisu rodile još dece da im ostanu kao uteha" (patrijarh Pavle, Božićna poslanica 1995)

Radosavljević je član Srpske napredne stranke, vlasnik firme za obezbeđenje ličnosti i imovine "Sektrakon" koja posluje u nekoliko evropskih država, a nosilac je NATO odlikovanja, dobijenog za učešće srpskih vojnika u avganistanskoj operaciji. Predstavnički dom Kongresa je i oktobra 2013. doneo rezoluciju kojom se potvrđuje da rešavanje ovoga slučaja treba da ostane značajan faktor u utvrđivanju daljih odnosa između SAD i Srbije. Prema tom dokumentu, rešavanje ovog slučaja treba da bude prioritet, bez obzira na to da li je reč o bivšim ili sadašnjim zvaničnicima