Tekstovi sa tagom: Srbija

"Kao forenzički psihijatar i psihijatrijski forenzičar nisam mogao ostati imun na pisanje svog kolege iz Beograda Zorana Milivojevića. Premda on nije forenzički psihijatar, a prema nekim istraživanjima ni psihijatar uopšte, ogroman talenat koji ispoljava kada je reč o psihijatriji i psihologiji nije zanemarljiv. Zoran Milivojević je u svom jezgrovitom tekstu 'Medejina osveta' objavljenom u uglednom listu Politika, koji čitam radije od bilo kog britanskog, sažeto i psihijatrijski potentno izneo tvrdnje iza kojih bi čitava struka stala i koje su verifikovane zahvaljujući brojnim istraživanjima koje u Centru za femicid, ovde u Redingu, sprovodimo", piše nam Dževad Aličić

Stounvolska vizija bila je da prajd treba da bude produkt autentične pobune ugnjetenih kvir grupa, i da se toj pobuni pridruže i druge diskriminisane grupe, koje bi se zajedno borile za pripadanje i prihvaćenost u javnom tj. svakodnevnom životu. Tako da nam jedino preostaje da idemo napred, sećajući se slogana Queer nacije koji je ušao u antologiju: „We're here. We're queer. Get used to it. „ Ili onoga što je Conchita Wurst izgovorila pošto je pobedila na Evroviziji: „We are unstoppable!“, a što će tek ući u antologiju.

Nakon dva meseca pažljivog odmeravanja odluke o svom nasledniku na mestu prvog ministra Vlade Srbije, predsednik Aleksandar Vučić je saopštio da će mandat za sastav buduće vlade poveriti dosadašnjoj ministarki državne uprave i lokalne samouprave Ani Brnabić. Buduća premijerka Srbije u široj javnosti je prepoznatljiva kao nestranačka ličnost, tehnokrata školovana na Zapadu, uspešna menadžerka i ministarka sa veoma dobrim rezultatima u radu dosadašnje vlade, ali i kao prva javno deklarisana gej osoba na tako visokoj poziciji u državnim institucijama. Kao što se i moglo predvideti, Vučićeva odluka o imenovanju Brnabićeve za mandatara za sastav nove vlade izazvala je oprečne rekacije u zemlji. I dok je bilo za očekivati da njen izbor bude osporavan od strane proruskih i ultranacionalističkih snaga u zemlji, posebno je začuđujuć stav prograđanskog i proevropskog dela opozicije i javnosti koji je, zajedno sa Palmom i Dverima, gotovo horski ustao protiv ove odluke predsednika Srbije, valjda razočaran što se na mestu budućeg premijera neće naći Ivica Dačić ili neko od stranačkih kadrova SNS-a.

Nacionalna država sa muškom figurom u centru postala je norma tokom celog XX veka, nacionalna Jagodina sa muškim Palmom u centru detaljno sledi taj primer. Iako ne odiše militantnom maskulinošću, pa samim tim izgleda manje opasno, jasno je da cenjeni političar bitno doprinosi kolektivnom homofobičnom umu bar u poslednjih deset godina

Pobednik predsedničkih izbora Aleksandar Vučić položio je zakletvu na svečanoj sednici u Skupštini, čime je Srbija i zvanično dobila novog šefa države. U svom inauguracionom govoru Vučić je posebno naglasio da će tokom mandata biti posvećen realizaciji politike mira, stabilnosti i saradnje sa ciljem da od Srbije napravi društvo okrenuto budućnosti, a ne zagledano u prošlost. Citirajući reči Borislava Pekića, Vučić je poručio da „treba ljubiti zemlju dece svoje, a ne dedova svojih“

Zahvaljujući fotografu Mikici Andrejiću, stigli smo na istok Srbije, tamo gde spavaju Bor, Majdanpek i čuveni Knjaževac. Mikica nije član nijednog foto kluba, ali je prijatelj mnogih; iza sebe ima jednu samostalnu i nekoliko grupnih izložbi. Nekoliko njegovih fotografija našlo je mesto u časopisu ReFoto, kao i na omotima nekolicine knjiga i muzičkih izdanja. Sam priznaje da mu je Zaječar kao tema “uvek bio tu negde”, ali od prošle godine počinje da kroz fotografiju gradi svoje viđenje svog rodnog grada. Neki u našoj redakciji osetili su u zaječarskim slikama atmosferu koja vuče na skandinavski noir ugođaj, što možda, ko zna, nije daleko od istine…

Izvesni Miroljub Petrović u poslednje vreme dobio je pozamašnu pažnju javnosti, drži vrlo posećena predavanja naokolo, na njegovom nastupu u sali opštine Voždovac nije imala igla gde da padne, daje intervjue po televizijama, dobija sve veći broj sledbenika po društvenim mrežama i širi svoje osebujne ideje gde god mu se za to ukaže prilika. Miroljubove ideje su dosta jednostavne i nekako već poznate, ali valjda zato i stiču popularnost. Protivi se vakcinaciji, predlaže klanje i kamenovanje dilera droge, propoveda da žene treba samo da rađaju, a nije loše ni vaspitno mlatnuti ženu ponekad, obožava masovne ubice Mladića i Karadžića zbog kojih je pretio da će potopiti Holandiju, propoveda kreacionizam, proglašava homoseksualnost bolešću i sve u tom stilu. Ukratko, zalaže se za društvo kakvo se može videti u seriji "The Handmaid's Tale" snimljenoj po romanu Margaret Atvud. Pored svojih propovedničkih aktivnosti, Petrović se navodno bavi i lečenjem na nekakvom Institutu za prirodnu medicinu čiji je direktor. To što nije lekar uopšte mu ne smeta da leči nesrećne ljude od raka, depresije i drugih bolesti. Sve bi to bio samo još jedan prilog sveopštoj domaćoj raspamećenosti ili bar osnov za sumnju u Petrovićevu uračunljivost da njegova sumanuta delatnost ne nailazi na oduševljenje i podršku među takozvanim građanima. Petrović je živi dokaz koliko je ova zemlja pomahnitala i otišla dođavola. Zato je bolje pribeći zakonskim sredstvima u borbi protiv ovakvih pojava. Udruženje građana "Egal" podnelo je krivičnu prijavu protiv Miroljuba Petrovića, o čemu je obavestilo javnost. Njihovo saopštenje prenosimo u celini

Obožavalac Radovana Karadžića i Ratka Mladića, ideološka pudlica Milorada Dodika, dežurni branitelj srpstva & Srpske & ostalih tekovina genocida, ruskokolonaš iz dubine duše slovenske, u svojoj najnovijoj kolumni za ruskokolonaški Fond strateške kulture potpuno se taktički razulario, prosipajući tradicionalne naci-mudrosti na sve strane

Jedinu šansu veliko-Srbi sada vide u ujedinjenju Srbije i Republike Srpske i to u nekakvim vanrednim okolnostima, ako bi se Bosna ili Makedonija raspale, ili ako bi Albanija i Kosovo pokušali da se ujedine u jednu državu. Sve su to visokorizični scenariji koji prizivaju novi veliki rat, prenebregavajući postojeću alternativu koju Balkan ima zahvaljujući činjenici da su Evropska unija i NATO pakt proširili svoje granice do Crnog mora i priznale pravo zemljama Zapadnog Balkana da se u skorije vreme punopravno učlane u EU. Prema toj projekciji, Srbi, Hrvati i Albanci će biti ujedinjeni u Evropskoj uniji. Ne postoji perspektivniji i beskonfliktniji put za rešavanje albanskog, srpskog i hrvatskog pitanja

Dragan Petrović, foto i video umetnik, rođen je 1958. godine u Beogradu. Samostalno istražuje fotografiju 30 godina. Tokom devedesetih godina imao je četiri samostalne izložbe fotografija u Studentskom kulturnom centru Beograd, kod kustosa Slavka Timotijevića. Od 1998. do 2003. radio kao asistent na umetničkoj akademiji BK, Beograd, na katedri za fotografiju. Tokom svoje duge i plodne karijere fotografiše na temu “Ljudi iz naroda”. Tokom dvehiljaditih učestvovao je u grupnim izložbama u Salzburgu (Austrija), Novom Mestu (Slovenija), Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, Gradskom muzeju u Minhenu (Nemačka), Muzeju arhitekture Zagreb (Hrvatska), Umjetničkoj galeriji Bosne i Hercegovine (Sarajevo), Muzeju savremene umetnosti Beograd (Srbija), te u Omahi (Nebraska, SAD). Ovu fotogaleriju objavljujemo sa dozvolom autora. Toplo preporučujemo njegov sajt sa obiljem podataka. +++ Dragan Petrović, photography and video artist, was born in Belgrade Serbia in 1958. He has been an independent student of photography for thirty years. Former Assistant Professor at the BK Academy of Arts, Belgrade. Formal education: cybernetic-programmer. In the 1990s, he had four solo exhibitions of photographs organized at the Students’ Cultural Center in Belgrade. He is the author of the textbook, Fotografija (Photography), published in 2000 Belgrade, Serbia. During his career as a photographer, he has been taking photos hose subject matter depicted “ordinary people”. Check out his website

Nemačka započinje svoje iskreno suočavanje sa prošlošću ali tek dolaskom socijal-demokrata na vlast, početkom 70-ih godina, dakle punih 25 godina nakon završetka rata. Japanu, čiji zločini nad korejskim i kineskim civilima po svojoj brutalnosti ne zaostaju gotovo ni malo za nacističkim je trebalo čitavih 50 godina da izda zvanično izvinjenje. Kada će se i da li će se to dogoditi u Srbiji još uvek je neizvesno. Mislim da se tome ne treba ni nadati, a ako nekada do toga i dođe biće ionako isuviše kasno i besmisleno

Na portalu KoSSev u okviru rubrike “Razgovor bez povoda” već neko vreme vodi se polemika između Batona Hadžiua (Baton Haxiu) i Ljiljane Smajlović. Hadžiu je direktor TV Kljan Kosova (Klan Kosova) iz Prištine, a Ljiljana Smajlović je do skoro bila glavna urednica lista “Politika”. Njihovu polemiku prenećemo u celini, u nekoliko nastavaka

Rusko Ministarstvo inostranih poslova objavilo je listu preporuka za svoje građane koji putuju u inozemstvo. Pod edukativnim naslovom “Opšta pravila ponašanja”, službenici Ministarstva upozoravaju Ruse i Ruskinje na čudne običaje van granica Rusije, savetujući im šta da rade, a posebno – šta da ne rade u tuđini, kako ne bi zaglavili u zatvoru, bili osramoćeni, pokradeni ili pretučeni   

I kako da se jedanaestogodišnja devojčica uhvati u koštac sa tim i objasni učiteljici da to što „njen tata nosi kravatu“ ne znači da je „fin čovek“ i da je ne zlostavlja. Kako da reaguje otac čiji dvanaestogodišnji sin gleda Severinine porniće nego onako kako ga je baš ta tradicija naučila: „Ma svašta oni danas gledaju.“ I šta da radi učenik jedne beogradske škole koji tek posle trećeg sastava iz srpskog jezika i književnosti, u kojima piše o svojoj homoseksualnosti, neprihvatanju i nameri da izvrši samoubistvo, dobije poziv od školskog psihologa koji mu kaže „kako je to verovatno samo faza i kako nije toliko poseban.“

Nije samo tzv. nacionalistička Srbija ta koja pretvara sve crnogorsko u srpsko. Nema tu nikakve razlike između srpskih nacionalista i tzv. druge Srbije, ili građanske Srbije. Najsvježiji primjer je emisija televizije N1, „Savremeni srpski slikari XX veka“, u kojoj je svjetski poznati crnogorski slikar Miodrag Dado Đurić, naprasno postao „srpski slikar“