Tekstovi sa tagom: Srbija

Mladic 01 S

Srbija i predizborni deseterci u slavu realizatora genocida

Besramno guslanje Zdravka Ponoša

Srbija je počinila ono što piše u Deklaraciji Skupštine Srbije, to priznaje bivši načelnik Generalštaba. A jest Ratko Mladić bio oficirčina, preduzimao je briljantne akcije, nije trebalo da bude blizu vojne moći kad mu se dogodila porodična drama - to ne priznaje, tako misli, to ga boli. Srbiji se zalomilo da poslovno sposobna osoba koja to misli bude i predsednički kandidat, doduše ne najgori. I da se javno ruga bolu bošnjačkih žrtava. Ne jedini
Redak 09 S

Nova epizoda

XXZ podcast: Hajka na Lukovića

Današnji razgovor smo počeli Lukovićevom tvrdnjom da mu je u životu svaka godina bila gora od prethodne, a završili konstatacijom da Srbija boljeg urednika od njega nije imala. Neka gorka sećanja začinili smo citatom Ruške Jakić, smejući se užasu u lice, baš kao što smo to nekad radili u e-novinama. Hvala što nas slušate i čitate!
Lukovic 01 B

Nova epizoda

XXZ podcast: Mržnjom protiv e-novina

U današnjoj epizodi govorimo o periodu nakon smrti Zorana Đinđića, kada su nacionalisti zahvaljujući Vojislavu Koštunici ponovo bili u modi. Luković priča o svojoj novinarskoj i političkoj karijeri, objašnjavajući događaje vezane za LDP, Peščanik i e-novine
Lukovic 04 S

Nova epizoda

XXZ podcast: Ko (ne) sme da vas pogleda u oči?

Vraćamo se posle duže pauze spremni da sa Lukovićem nastavimo priču o ranim dvehiljaditim godinama. Bilo je to vreme velikih turbulencija, haosa, surovih polemika i sukoba u kojima je Luković učestvovao, a neke od njih i inicirao. Bile su to godine bez happy enda. Ali, najgore tek dolazi!
Lana Vasiljević rad

Saradnja Austrije i Srbije

Na drugi pogled: Lana Vasiljević i Eva Maria Šartmiler u januarskom fokusu

Online platforma „Na drugi pogled // Auf den zweiten Blick // At Second Glance” na kojoj je izloženo po deset radova vizuelnih umetnika i umetnica iz Srbije i Austrije, u januaru predstavlja radove „Tamo-ovamo / Ecstasy” Lane Vasiljević iz Srbije i “Lost Authenticity” austrijske autorke Eve Marije Šartmiler (Schartmüller)
Marijj 104 S

Šta je bilo kasnije

Posle ponosa

Problemi, težnje, želje i nadanja ostali su gotovo sasvim isti, uz ne baš mnogo optimizma da će se u skorije vreme ispuniti. Mnogi kažu da se, iako je Srbija danas bolje mesto za život za pripadnike LGBTI+ zajednice nego što je to bila 2001, ključni zahtevi nisu promenili od te godine.
Done 05 S

Razotkrivanje diverziono-sabotažne delatnosti

Hrskavi diskurs jednog morala

“Mića” odlazi i upozorava, manirom vizionara, stilom doslednog markiranta edukacijskog smaranja, presudom koju izriče već napadnutoj ministarki Zorani Mihajlović, u ritmu milozvučnog pucketanja hrskave kožice jagnjadi prepečene u obrenovačkoj kafić-pečenjari “Fantazija”:“Ukoliko gospođa Zorana Mihajlović ostane na čelu Ministarstva rudarstva i energetike duže od tri meseca, ako bude vodila to ministarstvo i jedan jedini dan posle izbora, naš elektroenergetski sistem je osuđen na smrtnu kaznu, na potpunu propast...”
Ulrich Reiterer work

Umetnici Mirjana Đorđević-Taler i Ulrih Rajterer u fokusu

Na drugi pogled: Realnost transformisana digitalizacijom

Online platforma „Na drugi pogled // Auf den zweiten Blick // At Second Glance”, na kojoj je izloženo po 10 radova vizuelnih umetnika i umetnica iz Srbije i iz Austrije, u decembru predstavlja video radove „Emigrirane/Imigrirane reči” Mirjane Đorđević-Taler iz Srbije i “BGTX” austrijskog autora Ulriha Rajterera
Acce 04 S

Murali, genocid, saobraćajni kolaps

Komunalna Srbija

Tek se stišala bura oko zidnih rukotvorina (čuvari su se, iz nepoznatog razloga udaljili, a niko to nije iskoristio da ponovo kreči) kad se Srbija ukočila od snega i hladnoće, u noći između 12. i 13 decembra putevi su bili neprohodni, jedan je voz satima stajao kod Požege, sa aerodroma Nikola Tesla avioni nisu uzletali. Najpre je bilo 90, potom 55, a poslednja je vest da u Srbiji 28 000 domaćinstava nema struju. Znakovito je bilo u Obrenovcu; reč je, da podsetimo, o beogradskoj opštini iz udžbenika, budući da se u njoj nalazi jedna od najvećih evropskih termoelektrana Nikola Tesla. Nije bilo struje! Ni grejanja, ali ni vode
Ookri 02 B

Put u Beograd

Dok god grle, ove ruke ne mogu ratovati

A Beograd k’o Beograd, velik je, snažan i moćan, i ove jeseni. S prijateljem filozofom krećem na peripatetičku hodnju put Dedinja. Šetamo ulicama i uličicama pjesničkih imena, i imena  bivših jugoslavenskih krajeva i pokrajina, penjemo se uz Konavljansku (koja bi, govorim, ustvari trebala biti Konavoska), prolazimo između vila, žutilo i rumenilo lišća oduzima nam dah, i sve je tu puno duhova, sjajne modernističke arhitekture, povijesti i pustoši. Na Dedinju kada se nađete, gdje nema ljudi na ulicama i uličicama, nego samo mine pokoji crni automobil, i netko šeće psa, učini vam se da ste iz Srbije upravo stigli na onaj komadić teritorija koji je nekim čudom ostao u Jugoslaviji
Leonhard Pill

Saradnja Austrije i Srbije

„Na drugi pogled”: Andrea Palašti i Leonhard Pill

Online platforma „Na drugi pogled // Auf den zweiten Blick // At Second Glance”, na kojoj je izloženo deset radova vizuelnih umetnika i umetnica iz Srbije i deset iz Austrije, u novembru predstavlja video rad „Studija skulpture: Za Breteldorf” Andree Palašti iz Srbije i dokumentarni film „Inđija” austrijskog autora Leonharda Pilla
Kutija3

Mirnodpski angažman Dragana Vasiljkovića

Zlikovac u novom odelu

Država Srbija nije zaboravila zasluge Kapetana Dragana, niti se odrekla ciljeva za koje ga je angažovala; na hiljade mobilisanih učesnika ratova nije bilo te sreće, ranjeni su, osakaćeni, ili posramljeni nose svoje posttraumatske stresne poremećaje
Belete 02 S

Tri decenije Žena u crnom

Zaštitnice preživele savesti

Preskačemo zidove mržnje i zla, odbijamo sve vidove nacionalističko-militarističkih politika, kršimo konsenzuse nacionalnih država, armija, crkava…Aktivno gradimo mreže solidarnosti izvan državnih, nacionalnih granica i podela, kako na prostoru cele bivše Jugoslavije, tako i na svim kontinentima. Organizujemo nenasilne akcije protiv militarizma – regionalnog i globalnog; obelodanjujemo veze između rata i siromaštva, između rata i neograničenog bogaćenja grupa bliskih režimu; proizvodimo znanje, stvaramo alternativnu istoriju, kroz jednako vrednovanje akademskog znanja i aktivističkog iskustava; negujemo zajedničko učenje, refleksiju i razmenu, u svom okruženju i u celom svetu
Cetinj 02 S

Novi srbijanski hegemonizam

Agresija i stid

Srbija je na Cetinju “branila svetinje”, kao što je na početku agresije na Hrvatsku poslala i veseljem ispratila tenkove put Zapadne Slavonije, kličući Jugoslaviji koju je u krvi razbijala. Teorijski, reč je o destabilizaciji susedne države, aktu agresije koji je, sav važan i nadobudan, priznao i predsednik države-agresora. Branio je, kaže, Mitropoliju. Kakvo zločinačko licemerje. I ko sada osporava to, valjda iskonsko, vekovno pravo Srbije da teroriše Crnu Goru
Aamil 04 S

Brutalizam u Beogradu

I danas se gradi: Ljubav prema betonu

Tihi, betonski džinovi dremaju na obodima grada. Sirovi beton se dobro uklapa i u sadašnjost, budući da je sve više onih koji se među grubim zidovima osećaju kao kod kuće. Turisti im prilaze kao hodočasnici, stidljivo ka njima usmeravaju kamere svojih telefona, kako bi sa sobom poneli dokaze da je čovek jednom gradio