Tekstovi sa tagom: Srbija

Pre šesnaest godina, 2003, objavljeni su transkripti telefonskih razgovora predsednika Srbije pod kraj 1995. i tokom 1996. i 1997, što je efektan rezultat prisluškivanja hrvatske obaveštajne službe. Ovi urnebesno-apsurdni razgovori familije Milošević su dragocen dokument o jednoj suludoj epohi i zemlji Srbiji koja je za predsednika imala Slobodana Miloševića. Mnoge od ovih slika i danas su u Srbiji aktuelne, samo sa drugim akterima. Upravo zato, ali i zbog novih generacija koje su propustile ovo nenadjebivo štivo, u tri nastavka podsećamo na autentične dijaloge iz porodice Milošević

Pre šesnaest godina, 2003, objavljeni su transkripti telefonskih razgovora predsednika Srbije pod kraj 1995. i tokom 1996. i 1997, što je efektan rezultat prisluškivanja hrvatske obaveštajne službe. Ovi urnebesno-apsurdni razgovori familije Milošević su dragocen dokument o jednoj suludoj epohi i zemlji Srbiji koja je za predsednika imala Slobodana Miloševića. Mnoge od ovih slika i danas su u Srbiji aktuelne, samo sa drugim akterima. Upravo zato, ali i zbog novih generacija koje su propustile ovo nenadjebivo štivo, u tri nastavka podsećamo na autentične dijaloge iz porodice Milošević

Pomahnitali šumadijski secesionisti, uz podršku svojih NATO-gazda, započeli su 2016. godine seriju terorističkih mitinga predvođeni ilegalnom organizacijom "Otpor"; prekomerna upotreba sile (fraza Novog Svetskog Poretka) bila je izgovor za novu NATO-intervenciju i bombardovanje Beograda. Herojski otpor našeg naroda okončan je Poveljom 1248, potpisanom u Kumanovu; od tad pa do danas - Uža Srbija u koordinatama Beograd-Požarevac-Valjevo-Mionica (200 kvadratnih kilometara; dva i po miliona stanovnika) živi mirno i slobodno, saradujući sa slobodarskim Irakom koji je u Beogradu preuzeo sve nekadašnje inostrane ambasade

Šovinisti iz Beograda nameću Crnoj Gori model države koja bi doprinosila sukobima na Balkanu, države koja ne bi imala unutrašnjeg spokojstva i bila strašilo za svoje građane i komšije. Kao što je mrziteljska politika Beograda i Srpske pravoslavne crkve uspjela da načini od Srbije: državu bez jasnih granica, bez definisane politike, punu bijesa i mržnje, sa ideologijom koja nakon svih poraza i dalje sanja svoje hegemonističke košmare o teritorijalnom proširanju i dominaciji

Ali na ivici je farse i paradoksa što Peščanik ne vidi da postoji jedan čovek koji tvrdi da Srbiji preti opasnost. Opasnost fašizma. Opasnost Boška Noćnog kralja. Je li moguće da Peščanik, umesto da odbaci pojednostavljeni crno-beli narativ, u kojem su jedni apsolutno dobri a drugi apsolutno zli, u stvari prihvata taj narativ i na kraju balade neko drugi nametne definiciju "loših ljudi među nama"?

U državi u kojoj postoji vladavina prava, nadležno tužilaštvo bi moralo po službenoj dužnosti da sprovede istragu, jer postoji i više od osnova sumnje da se radi o izvršenju krivičnog dela. Za početak bi morali biti saslušani autori teksta iz Informera, koji je i neka vrsta „poziva na linč“ fudbalera i trenera, a svakako i oštećeni, odnosno žrtve, u ovom slučaju Tumbaković, Ivanić i Stojković, koji bi ukazali na izvore pritisaka i pretnji kojima su bili izloženi

Znam da biste rado prodali dušu Đavolu, ali Lucifer za takvu bofl robu nije zainteresovan. Probajte kod nekog drugog kupca, možda vam pomogne neki popust, sezonsko sniženje, akcija – pet duša po ceni jedne, ko zna. Jer, da budem potpuno iskren, za sve vas me, gospodo 'rišćanska, zabole moje levo kopito. I za vas, i za vaše crkve, i za vašu pastvu, i za vaše sićušne, beznačajne nacijice. Ne samo da se ja uopšte ne bavim vama, nego ni oficirima moje bezbrojne vojske ne pada na pamet da svrate u vaše krajeve i da nekog podstaknu na zlo, čak ni iz zabave

Taj način ispiranja mozga da se van Srbije ne može niko od Srba uhapsiti, ili procesuirati zbog kršenja zakona zemlje u kojoj žive ili su gosti, a da se ne predstavi kao napad na srpski narod, počinje da poprima razmjere opšte histerije. I političke i medijske. Tako svakodnevno se po medijima pojavljuju likovi koji bez pardona znaju, „na neviđeno“, da je proces za tzv. Državni udar u Crnoj Gori „namještaljka“, „suđenje Srbima“, „Milova namještaljka“, „sramota pravosuđa“ itd. Nije im nikada palo na pamet da bace pogled na proces, vladala je opšta neizanteresovanost za sam tok suđenja, jer, naravno, ta vrsta neobjašnjive nadobudnosti nema potrebe da provjerava što je istina. Oni unaprijed sve znaju

Srbija bi trebalo da se preispita kakve su to okolnosti unutar nje dovele do tog nivoa asimilacije jednog naroda, jer nemam sumnje da bi zvečalo do neba da se to dešava srpskom narodu u nekoj drugoj zemlji. Vjerovatno su u pravu oni koji govore da se mnoge stvari u Crnoj Gori dešavaju na nivou provizorijuma, da se mnoge stvari formalno „trse“ i da se veoma malo pozivaju na odgovrnost ljudi koji se bave nekim stvarima, a nijedan problem ne rješavaju

Oni građani kojima je Čeda 2007. bio „ekstreman“ (jer je između ostalog podržavao nezavisnost Kosova) i nekako su više naginjali DS-u, sada su građanski, fino i pristojno prihvatili Boška Obradovića pod parolom „pa, nema veze, ne možemo svi biti isti“. U stvari, sve se tu uklapa i vrlo je logično – otvorenim ili tihim pristalicama politike DS-a iz 2007. više odgovara ovakav Boško nego ovakav Vučić ili onakav Čeda

Dobar Srbin je pametan Srbin. Srbin kosmopolita, Srbin koji se ne plaši da živi u "velikom svetu" i da taj svet priziva k sebi, dobar Srbin je laička pojava sa laičkim shvatanjem kulture, dobar Srbin je odelio nivo religije i nivo opštenja sa Bogom, sa apsolutom i on voli svoj samostalni religiozni život. Dobar Srbin je onaj koji shvata da Srbi, rasejani po Balkanu, mogu da žive samo u simbiozi sa drugim narodima. To je srpska politika i intelektualci bi odavno trebalo da utuve u glavu svakom Srbinu, od Garašanina naovamo. Dobar Srbin treba da ima nagon ka integrisanju, nasuprot danas dominantnom nagonu ka izdvajanju i zatvaranju. Onog trenutka kad se ovo ludilo okonča, kad postane jasno da je srpski velikodržavni projekat bio težak promašaj moraćemo početi iz početka svi na ovim prostorima

Budući da je Obradović preuzeo komandu nad takozvanom Drugom Srbijom, situacija je sada ovakva: Prva Srbija četnici, Druga Srbija ljotićevci. Druga Srbija će sada, prije nego što otjera Vučića, morati otjerati Obradovića. Do tada, kako je juče primijetio moj prijatelj, obračun Vučića i Obradovića budi znatiželju i emocije koliko i derbi indijske kriket lige

U Crnoj Gori, u ovoj fazi u kojoj se nalazi, mogu postojati samo dvije politike – prozapadna i proistočna, sa svim atavizmima koje ova druga sadrži. Od panslovenskog, religijskog, imperijalnog, narodnjačkog, do odsustva civilizacijskog i demokratskog. Boreći se protiv bilo koga sa jedne strane, vi pomažete drugoj strani

Jasno je da su pokušaji da se opstruiraju i zaustave pregovori sa Kosovom u središtu političkog delovanja antievropskog i antizapadnog SzS-a. Ogromna pokrenuta energija građanskih protesta se sada pokušava preuzeti i silom usmeravati ka desnici. Od protesta zbog kršenja ljudskih prava, ugrožavanja medijskih sloboda, korupcije i destrukcije institucija – nezadovoljstvo se pokušava usmeriti na „izdaju“ i „predaju“ Kosova kao ključni Vučićev crimen. Zaokret udesno, odnosno, pokazivanje pravog lica Đilasove koalicije ograničiće masovnost i snagu protesta u Srbiji

Zar nije somnabulno da se za vlast u Crnoj Gori bore oni koji ne žele pod njenu zastavu i koji sjede dok se svira crnogorska himna!? Zašto redari na protestu sklanjaju srpska znamenja kod nekih ljudi ako ne da bi sakrili suštinu ko uglavnom stoji iza protesta? Kako je moguće da plasman košarkaša Crne Gore na svjetsko prvenstvo čestitaju samo Milo Đukanović (DPS), Ivan Brajović (DS), Ranko Krivokapić (SDP) Andrija Popović (LP)? Zar nikoga nije sramota u opštini Budva da se za Dan nezavisnosti vijori samo jedna državna zastava i to na pola koplja? Da se u Kotoru i Herceg Novom za najveći državni praznik ne vijori nijedna?