Tekstovi sa tagom: Srbija

Sačinjen je gotovo savršeni zakonski mutant koji u isto vreme čuva državni budžet i nevinost državnih zlikovaca, danas uglednih ljudi na položajima, u partijskim forumima

Ukloniti granice između Srbije i BiH i Crne Gore faktički znači proširiti Srbiju pripajanjem dveju suverenih i susednih država. Kome već nije jasno, reč je o kontinuitetu politike zbog koje su dizani balvani u Kninu, Sarajevu ili Jarinju. Jedina je razlika što je najnoviji „balvan“ ritualno podignut u Beogradu, ali je poruka jasna. Od projekta se nije odustalo. Balvan politika velikosrpstva živa je i zdrava i nema nameru da ustukne, a političke snage na koje računa bile su toga jutra okupljene u zgradi Predsedništva Srbije. I nisu jedini. Ništa bolje ne misle ni ostaci ostataka Vučićeve ili Dodikove opozicije u Beogradu i Banjaluci

I u ovdašnjim se kaznionicama može pristojno izdržavati kazna (ako je reč o robijašima) a dobro se vladanje i tretman zlikovaca može kontinuirano nadgledati. Država je dala garancije za robijaše. Njeni građani – stanovništvo, preciznije – nisu pokazali želju da za njih neko garantuje. A ima zbog čega

Većina srpskih medija tretira Crnu Goru u skladu sa postulatom velikosrpskog nacionalizma po kojem je Crna Gora zapravo srpska država, privremeno odmetnuta od matice. Aspiracije prema susednoj teritoriji se čak i ne kriju, već čine osnovu brojnih medijskih sadržaja. Nezavisnost Crne Gore se doživljava kao privremeni hir tamošnjeg stanovništva koje će se ubrzo otrezniti, Crnogorci će pre ili kasnije shvatiti da su Srbi i da im je ponovno ujedinjenje sa Srbijom jedina sudbina. Ako neće milom, tu su naši političari, intelektualci i mediji da im pomognu

Godinu dana nakon incidenta tokom kojeg je grupa nepoznatih lica najpre verbalno, a potom i fizički nasrnula na Hakiju Eminovića, poznatog aktivistu i borca za ljudska prava, i njegovog osamdesetogodišnjeg strica i nakon što je Eminović, tim povodom, uputio otvoreno pismo Predsedniku Srbije i ministru policije, epilog navedenog slučaja nije na vidiku. Umesto da policija postupi po nalogu nadležnog ministra i sprovede istragu, na terenu je došlo do opstrukcije od strane lokalne policije u Medveđi koja je Eminoviću, umesto na kućnu adresu, poziv za davanje iskaza u svojstvu svedoka uputila na adminsitrativni (granični) prelaz između Srbije i Kosova – Mutivode. Kako je taj poziv na graničnom prelazu stajalo duže od 10 meseci da bi mu, najzad, pukom slučajnošću bio uručen, Eminović je uputio novo pismo ministru srpske policije Nebojši Stefanoviću sa zahtevom za pokretanjem unutrašnje istrage o opstrukciji ovog slučaja unutar same policije, kao i za sprovođenje pune istrage o incidentu koji se dogodio pre više od godinu dana. Pismo poznatog borca za ljudska prava iz Medveđe prenosimo u celini.

San je bio za mene krajnje čudesan. Rat je bio u tijeku, o Mirku su pisani feljtoni koji su plutali u mržnji i pokazivali svu rugobu i iskrivljenost, cerebralnu, režima koji nas je porazio, sve skupa na Balkan peninsuli, te je Mirko počeo zadobijati odlike junaka kod mene i sve sam više tražio sve što je napisao, jer je to bio izražaj onoga što sam i sam mislio, no nijesam tada bio dostatan izraziti, te sam sve to doživljavao kao slamku spasa, jer sam negdje imao sebi bliske ljude, koji razmišljaju razumno i protive se gomili, rulji koja je pohrlila iz kanalizacije

Srbiji želim samo dobro. Želim joj, zapravo, isto što i Bosni i Hercegovini, u kojoj sam rođen, i Crnoj Gori, u kojoj živim. Želim joj, dakle, isto što i sebi: da uđe u NATO, Evropsku uniju i čim prije postane dosadna, cinična, trula demokratija. Posve je druga stvar što većinska Srbija pobrojano doživljava kao najgoru kletvu

Uljuljkan u laž da sam i ja takva nekakva vrsta čudotvorca, posle nekoliko životnih nokdauna uspeo sam da se otreznim: „Ljudi, pa ja sam zapravo glup! Sve što sam postigao daleko prevazilazi i moju pamet i sve moje preostale sposobnosti!“ Trebalo bi da me je to obradovalo, ali nije. Osetio sam se poraženo, kao drugoligaški klub koji je jednom igrao u prvoj i na tome gradio svoje nerealne ambicije i lude snove o Ligi šampiona

Srpski nacionalizam ima bitnu karakteristiku da je skoro ravnomjerno zastupljen u gotovo svim političkim ideologijama. Bilo da je riječ o liberalnoj, bilo konzervativnoj ili socijalističkoj političkoj opciji, one u Srbiji imaju u sebi integrisan velikosrpski nacionalizam i imperijalne ambicije. Baratanje istorijskim poluistinama, koje su zaodenute u formalnu disciplinu neke od društvenih nauka (istorija, politikologija, sociologija i sl.), preko akademske, političke, medijske zajednice stvara opšte raspoloženje o uskraćenosti nacionalnog prava i „istorijske pravde“, bilo da je riječ teritorijama, bilo prava na političku i kulturnu dominaciju nad pojedinim djelovima svog okruženja

Posmatrao je jugoslovensku državu kao neponovljiv emancipatorski podvig svih njenih naroda, jer je istorija južnoslovenskih naroda, pre Jugoslavije, hiljadugodišnja „istorija ropstva“. Svi ti narodi, govorio je, jednom u istoriji, sakupili su „svoju zapretenu snagu i zahvaljujući antifašističkom pokretu Titovih partizana stvorili čudo od države“. Jugoslavija za Krivokapića nije samo država, ona je „kulturni podvig njenih naroda“. Osim emancipatorskih dometa, smatrao je Jugoslaviju i prosvetitetljskim projektom zapadne političke ideje, najupornje rušene i osporavane sa Istoka, tvrdio je, nasuprot nametnutim teorijama zavere ovdašnjih nacionalističkih propagatora

Relativizacija ratnih zločina, negiranje genocida i sistematska heroizacija i popularizacija masovnih ubica, ostaviće teške i duboke posledice po srbijansko društvo narednih decenija. Posledice pogubnog delovanja trajaće, kao i svako zagađenje, još dugo. Verovatno decenijama

Srbija nikako da shvati da Crna Gora nije više kulturna kolonija nijedne države i da jednako pravo da budu zastupljeni imaju i hrvatski, i slovenački, i BH pisci, i bilo koje druge države, kao srpski u nastavnim planovima Crne Gore. Odnosno, onoliko koliko zaslužuju da nose epitet svjetski priznate kulturne vrijednosti. Prije svega, Crna Gora je obavezna da vodi računa o svojoj kulturnoj baštini, a ne druge države. Odakle ideja da svi pisci koji se izučavaju u školama u Srbiji moraju biti u nastavnim programima Crne Gore? I po kojoj to logici srpski mediji to nazivaju izdajom i antisrpskim projektom?

Amerikance posebno interesuju izveštaji koje su donijeli ti neutralni posmatrači prema kojima je cio kontigent američke hrane koju je Huverova administracija uputila u Crnu Goru dospio u ruke Srbijanaca. Crnogorci se moraju prvo odreći sopstvene zemlje i zakleti na vjernost srpskom kralju Petru, da bi dobili bilo što od tih zaliha. Ukoliko to ne učine, bacaju ih u zatvor. Zatvori u Cetinju i Kotoru su, prema izveštavanju, puni Crnogoraca a svakodnevno se dovode crnogorski komiti uhvaćeni u brdima i nad njima se vrši egzekucija

Za dominantni deo srpske intelektualne, političke i medijske elite – Kosovo je lažna država, Bosna i Hercegovina je nemoguća, Crna Gora je nepostojeća, Makedonija na duži rok neodrživa, Hrvatska zločinačka i na taj način delegitimisana za postojanje. Suštinski srpski nacionalizam nikada nije pristao na postojanje ovih zemalja kao suverenih i kao subjekata u međunarodnim odnosima. Jednoglasje i ideološka unisonost su u Srbiji neporecivi. Značajno više kulturne, društvene i ideološke pluralnosti bilo je u Srbiji pod komunistima, nego u vremenu terora dogme o „nacionalnom jedinstvu“

Seća li iko od medija u Srbiji da su i institucije Srbije svojevremeno proterale crnogorsku ambasadorku Anku Vojvodić?! Ni jedan medij u Srbiji nije se dosetio da je pre samo nekoliko sedmica ugledni i umereni kosovski intelektualac i filozof, Škeljzen Malići, sprečen da uđe u Srbiju. I dokle će da pretrajava teza o tome kako su nacionalizam, fašizam, širenje verske rasne i nacionalne mržnje, pozivi na nestanak ili okupaciju susednih država ‒ pravo na slobodu govora?! Pod izgovorom borbe za slobodu javne reči, srpski nacionalizam je 70-ih i 80-ih godina 20. veka otvarao srpsko pitanje, ne kao demokratsko ili pitanje građanskih prava. Otvarao ga je kao teritorijalno u priprema za nasilnu promenu granica