Tekstovi sa tagom: Tito

Jugoslavija

Uoči stogodišnjice stvaranja Jugoslavije

Obračun sa ostacima zaklane države

Dikcija nacionalističkog trabunjanja je gotovo identična; Srbi nisu smeli da pevaju („Ko to kaže, ko to laže”), Hrvati su bili progonjeni pod Hrvatom koji se oženio Srpkinjom; u tom je kolopletu stradao i jogurt. U toj je priči najvažnije ko će vratiti kredite, iako, bar zasad, ne znamo koliko je šta koštalo, ko je šta potrošio, ko je, recimo, imao besplatnu zdravstvenu zaštitu, školovanje (svi), čije su se planine elektrifikovale, čiji putevi postali prohodni cele godine, ko se, recimo, skućio, sve sa primetnim viškom stambenog prostora, za kutiju cigara mesečno
Okrv 14 S

Kratke mentalne forme: Šta nam poručuju srbijanski tviteraši

Mozak pod opsadom

O mentalnom stanju nacije ponekad nije potrebno čitati opsežne medicinske studije; dovoljno je da uđete u Tviter-lavirint i tamo otkrijete najnovije istine o zločincu Titu, velikom Draži, odvratnim Šiptarima, podloj vakcinaciji, pokvarenim komunistima i uvek humanim četnicima koji ni malog mrava ne bi zgazili. Ukratko: stanje redovno!
Titaa 01 S

Predviđanje prošlosti: Informbiro (3)

Približavanje Zapadu

Kriza u ljeto 1949. ubrzala je spomenutu jugoslavensku odluku da sukob sa Sovjetskim Savezom iznese pred Organizaciju ujedinjenih naroda, ali i potrebu ideološkog distanciranja od staljinizma. Nije slučajno da su na čelu jugoslavenske delegacije na zasjedanju Opće skupštine OUN bili glavni zagovornici ideološkog zaokreta: Kardelj i Đilas. Zasjedanje se održavalo Lake Successu u Sjedinjenim Državama. (Le Corbusierova palača OUN u New Yorku nije još bila dovršena). Kardelj i Đilas stupili su dakle na američko tlo i mogli se neposredno uvjeriti u razinu američke tehnološke i ne samo tehnološke civilizacije, u kapitalizam na djelu. Kulturni šok koji su doživjeli nije mogao ostati bez pozitivnih posljedica na njihovu političku filozofiju. Učinak jugoslavenske delegacije na zasjedanju Opće skupštine bio je trijumfalan: Jugoslavija je izabrana za nestalnog člana Vijeća sigurnosti
Tito Staljin

Predviđanje prošlosti: Informbiro (1)

Sukob na pomolu

Prva neslaganja između Tita i Staljina nastala su za vrijeme Drugog svjetskog rata. Jugoslavenski partizani su protivno želji Moskve na kapama nosili crvenu petokraku zvijezdu. Njihova karakteristična kapa – titovka – bila je zapravo identična kapi vojnika Crvene armije. U Moskvi su pobjesnili kada su čuli da se osnivaju proleterske brigade. Da se razumijemo, nije Staljin nekim čudom postao protivnik komunističke ikonografije, ali u situaciji kada je Wehrmacht stigao do moskovskih predgrađa, nije u očima Franklina Roosevelta i Winstona Churchilla htio ispasti avanturist koji Evropom širi komunizam jer je znao da oni znaju kako čvrsto kontrolira svjetski komunistički pokret i znao je da mu London i Washington neće vjerovati da Tito djeluje samostalno
Ado i Dino

Ado & Dino: Latino lament nad Jugoslavijom

Diž' se, Tito!

Tek nakon što je najveći hit 2017. godine konačno počeo da pada u zaborav, redakcija XXZ magazina otkrila je njegovu odličnu parodiju – „Diž' se, Tito“, umesto „Despacito“
Beckk 01 S

Moralni patuljci

Tako je lagao Matija

Na toj omladinskoj svetkovini izrasloj na pozivu Tita, da gradimo zemlju, Matija Bećković recitovao je stihove iz svoje zbirke “Tako je govorio Matija”. Barabar sa “decom komunizma” slavio je izgradnju Titove i svenarodne socijalističke Jugoslavije. Kad se priredba završila skočio sam na binu, pozdravio pesnika. I zamolio ga da mi pokloni knjigu. Posle nećkanja pristao je i u posveti napisao: Slobodanu Dukiću da pročita, pošto ja nemam vremena
Tito Sutjeska

Feljton: Tito – neispričano (7)

Ričard Barton: Ako Vas razočaram, izvršiću samoubistvo

Službeni glasnik objavio je prošle godine knjigu “Tito – neispričano” čiji je autor Blažo Mandić. Kloneći se svake isključivosti, rukovodeći se odgovornošću prema istini, događajima kojima je lično prisustvovao, ličnim zabeleškama i dokumentacijom, Blažo Mandić, dugogodišnji savetnik za štampu predsednika republike, osvetljava sliku državnika koji je na mnoga netipična pitanja imao originalne odgovore, čoveka koji se, uz sve ostalo, interesovao za umetnost ali i u zvaničnim i nezvaničnim razgovorima i istupima brinuo o međunarodnoj poziciji svoje zemlje. Pozicija lične iskrenosti neposrednog svedoka i učesnika čini tekstove u ovoj knjizi autentičnim, bez suvišnih autorskih komentara. Mnogi tekstovi i fotografije pojavljuju se prvi put, izoštravajući pogled na vreme, događaje i ličnost o kojoj smo mislili da znamo sve. Iz knjige Blaža Mandića prenosimo nekoliko odabranih delova u vidu feljtona
Tito

Feljton: Tito – neispričano (6)

Bitka na Sutjesci: Epopeja Pete ofanzive

Službeni glasnik objavio je prošle godine knjigu “Tito – neispričano” čiji je autor Blažo Mandić. Kloneći se svake isključivosti, rukovodeći se odgovornošću prema istini, događajima kojima je lično prisustvovao, ličnim zabeleškama i dokumentacijom, Blažo Mandić, dugogodišnji savetnik za štampu predsednika republike, osvetljava sliku državnika koji je na mnoga netipična pitanja imao originalne odgovore, čoveka koji se, uz sve ostalo, interesovao za umetnost ali i u zvaničnim i nezvaničnim razgovorima i istupima brinuo o međunarodnoj poziciji svoje zemlje. Pozicija lične iskrenosti neposrednog svedoka i učesnika čini tekstove u ovoj knjizi autentičnim, bez suvišnih autorskih komentara. Mnogi tekstovi i fotografije pojavljuju se prvi put, izoštravajući pogled na vreme, događaje i ličnost o kojoj smo mislili da znamo sve. Iz knjige Blaža Mandića prenosimo nekoliko odabranih delova u vidu feljtona
Josip Broz

Feljton: Tito – neispričano (5)

Bježite od nas mračne sile

Službeni glasnik objavio je prošle godine knjigu “Tito – neispričano” čiji je autor Blažo Mandić. Kloneći se svake isključivosti, rukovodeći se odgovornošću prema istini, događajima kojima je lično prisustvovao, ličnim zabeleškama i dokumentacijom, Blažo Mandić, dugogodišnji savetnik za štampu predsednika republike, osvetljava sliku državnika koji je na mnoga netipična pitanja imao originalne odgovore, čoveka koji se, uz sve ostalo, interesovao za umetnost ali i u zvaničnim i nezvaničnim razgovorima i istupima brinuo o međunarodnoj poziciji svoje zemlje. Pozicija lične iskrenosti neposrednog svedoka i učesnika čini tekstove u ovoj knjizi autentičnim, bez suvišnih autorskih komentara. Mnogi tekstovi i fotografije pojavljuju se prvi put, izoštravajući pogled na vreme, događaje i ličnost o kojoj smo mislili da znamo sve. Iz knjige Blaža Mandića prenosimo nekoliko odabranih delova u vidu feljtona
Tito

Feljton: Tito – neispričano (4)

Razgovor s Josipom Brozom o snimanju filma Neretva

Službeni glasnik objavio je prošle godine knjigu “Tito – neispričano” čiji je autor Blažo Mandić. Kloneći se svake isključivosti, rukovodeći se odgovornošću prema istini, događajima kojima je lično prisustvovao, ličnim zabeleškama i dokumentacijom, Blažo Mandić, dugogodišnji savetnik za štampu predsednika republike, osvetljava sliku državnika koji je na mnoga netipična pitanja imao originalne odgovore, čoveka koji se, uz sve ostalo, interesovao za umetnost ali i u zvaničnim i nezvaničnim razgovorima i istupima brinuo o međunarodnoj poziciji svoje zemlje. Pozicija lične iskrenosti neposrednog svedoka i učesnika čini tekstove u ovoj knjizi autentičnim, bez suvišnih autorskih komentara. Mnogi tekstovi i fotografije pojavljuju se prvi put, izoštravajući pogled na vreme, događaje i ličnost o kojoj smo mislili da znamo sve. Iz knjige Blaža Mandića prenosimo nekoliko odabranih delova u vidu feljtona
Tito

Feljton: Tito – neispričano (4)

U društvu ruskih i američkih kosmonauta

Službeni glasnik objavio je prošle godine knjigu “Tito – neispričano” čiji je autor Blažo Mandić. Kloneći se svake isključivosti, rukovodeći se odgovornošću prema istini, događajima kojima je lično prisustvovao, ličnim zabeleškama i dokumentacijom, Blažo Mandić, dugogodišnji savetnik za štampu predsednika republike, osvetljava sliku državnika koji je na mnoga netipična pitanja imao originalne odgovore, čoveka koji se, uz sve ostalo, interesovao za umetnost ali i u zvaničnim i nezvaničnim razgovorima i istupima brinuo o međunarodnoj poziciji svoje zemlje. Pozicija lične iskrenosti neposrednog svedoka i učesnika čini tekstove u ovoj knjizi autentičnim, bez suvišnih autorskih komentara. Mnogi tekstovi i fotografije pojavljuju se prvi put, izoštravajući pogled na vreme, događaje i ličnost o kojoj smo mislili da znamo sve. Iz knjige Blaža Mandića prenosimo nekoliko odabranih delova u vidu feljtona
Atita 01 S

Drug Tito u stihovima (2)

Najveći roker naših naroda i narodnosti

Za vrijeme NOB-a (1941.-1945.) i u postratnom periodu izgradnje socijalističkog društva napisane su desetine ili čak stotine pjesama o drugu Titu, sve redom naravno u njegovu slavu. Izvodili su ih najpoznatija interpretatorska imena, kao što su Oliver Dragojević i Zdravko Čolić. No, ovaj tekst se neće baviti njima, već isključivo radovima koji su nastali nakon Titove smrti, u periodu 1980.-2010. u okviru pop i rock scene u nekadašnjoj Jugoslaviji. Neke od njih su pune divljenja prema Titu i njegovom djelu, neke pune mržnje prema njemu, a neke su manje-više uravnotežene
Tittto 01 S

Drug Tito u pop-rock stihovima (1)

Svi smo ga mi voljeli - osim onih na robiji

Za vrijeme NOB-a (1941.-1945.) i u postratnom periodu izgradnje socijalističkog društva napisane su desetine ili čak stotine pjesama o drugu Titu, sve redom naravno u njegovu slavu. Izvodili su ih najpoznatija interpretatorska imena, kao što su Oliver Dragojević i Zdravko Čolić. No, ovaj tekst se neće baviti njima, već isključivo radovima koji su nastali nakon Titove smrti, u periodu 1980.-2010. u okviru pop i rock scene u nekadašnjoj Jugoslaviji. Neke od njih su pune divljenja prema Titu i njegovom djelu, neke pune mržnje prema njemu, a neke su manje-više uravnotežene.
Prott1

Kvislinški odbor za doček

Njujork 1960 - protest četnika i ustaša protiv Tita

Predsednik Jugoslavije maršal Josip Broz Tito boravio je u Njujorku za vreme redovnog godišnjeg zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u septembru 1960. godine. Susret lidera nesvrstanih iz organizovan je u zgradi Stalne misije SFRJ pri UN na Petoj aveniji. To okupljanje lidera nesvrstanih u jugoslovenskoj misiji prethodilo je dogovoru oko održavanja prve konferencije nesvrstanih u Beogradu, godinu dana kasnije. Neposredno pre Titovog dolaska kvislinška emigracija održala je proteste, iznervirana činjenicom da će SAD ugostiti objekat njihove mržnje. Poklonici čiča Draže i ostalih kvislinga okupili su se u prilično neznatnom broju, bilo ih je jedva pedesetak, uključujući konje i policiju, kao što se da videti na fotografijama. O prirodi tog protesta dovoljno govore transparenti sa veselo kretenskim natpisima koji vele da je Tito Trojanski konj Moskve, crvena zvečarka i moskovski špijun, da je Draža žrtva, da pomagati Titu znači pomagati komunizmu itd. Američka administracija nije imala baš previše razumevanja za četničke i slične ustaške argument, već je Tito pripremljen kako dolikuje velikim državnicima, a Njujork je postao jedna od tačaka na zemaljskoj kugli gde je Tito stvarao pokret nesvrstanih. U međuvremenu je Tito prmeinuo, ovi mahniti demonstranti su pobedili i razorili Jugoslaviju, a lideri današnjih državica nastalih posle raspada mogu samo da sanjaju o tretmanu kakav je imao Tito u SAD i širom sveta. Podsetimo se tih lepih vremena kad su četnici i ustaše bili samo neke malobrojne budale koje se kurobecaju na ulici, a ne vlasnici naših života
Promo 04 S

Nova knjiga Raifa Dizdarevića: Sudbonosni podvig Jugoslavije

Kako smo odbranili Jugoslaviju od Staljina

Sukob sa Staljinom i staljinizmom tadašnje rukovodstvo ponukao je da se na svijet počne drugačije gledati. Da se zemlja počne otvarati prema Zapadu. Da traži svoje puteve iz kojih će uostalom nastati i Pokret nesvrstanih, ali i ona pozicija poštovanja i ugleda bivše nam zajedničke države koju je sama izgradila diljem planeta. Zahvaljujući dobrim dijelom upravo tom historijskom NE