Tekstovi sa tagom: Tito

Garboo 02 S

Žena kao revolucija

Od Grete Garbo do Josipa Broza Tita

Kad su u prvim godinama rata britanske i američke obavještajne službe radile na identifikaciji tajanstvene figure koja se krila pod imenom Tito (ne bi li stvorile platformu za analitički zahvat u revoluciju), prva verzija bila je da se radi o mladoj ženi, ili o političkom kolektivu
Tito

Drug Tito jaše na čelu kolone

Titov "Naprijed"

Drug Tito jaše na čelu kolone stazom sve tvrđom, mrzilijom. Strašilo novo sada pred njim stoji i zatvara mu put
Jugoslavija

Retro: Titov biograf o federalnoj opciji i raspadu Jugoslavije

Nije Josip Broz ubio Jugoslaviju, ubice su među nama

U trenutku smrti 1980, Tito je na Zapadu bio priznat, čak slavljen kao državnik koji se usprotivio moći sovjetske imperije. No, samo malobrojni su bili svesni druge Titove zasluge - ujedinjenja Jugoslavije posle građanskog rata i krvoprolića 1941-45. godine
Radna akcija

Omladinske radne akcije

Kako se gradila Jugoslavija

Drug Tito je često znao govoriti o značaju radnih akcija, ne samo za izgradnju zemlje, nego i za izgradnju pojedinca kao ličnosti: “Borba za pobjedu u obnovi zemlje, u savlađivanju privrednih teškoća, sastavni je dio one velike borbe na bojnom polju u kojoj su ginule desetine hiljada omladinaca i omladinki. Ovdje, na radnim akcijama, se kuju novi ljudi. Ovdje se kuju i prekaljuju i izlaze iz rada novi ljudi sa novim pojmovima o radu. Stvara se jedan radni kolektiv koji se ponosi svojim radom, ono što on stvara svojim sopstvenim rukama"
Koca 01 S

Retro intervju s Kočom Popovićem iz marta 1989. godine

Milošević je običan bankarski pacov, zbog njega će biti krvi do kolena

Vi znate da sam ja rođeni Beograđanin, ali nisam velikosrbin. Ja sam kosmopolita. Kad se 1971. nije moglo pisati Jugoslaven, ja sam u rubrici nacionalnost napisao: Srbin po rođenju. Ovo što se sada dešava u Srbiji nije mi nimalo simpatično. To je jedan uzak, veoma opasan nacionalistički program. Milošević je običan bankarski pacov, zbog njega će biti krvi do kolena
Acune 02 S

Feljton: Knjiga “Bolja prošlost - Prizori iz muzičkog života Jugoslavije 1940-1989” (21)

Predrag Gojković Cune: Bele ruže, crna kafa i crveni fudbal

Pre nego što je pala šestoaprilska bomba, otac je otrčao po tepsiju bureka. „Biću pilot", pomislio je Predrag kad mu je šrapnel skinuo pramen kose. Majka nije dala. Htela je da joj sin bude pop. Deca komunizma su se smejala, a očevi komunizma bojili fudbalske lopte u crveno. Bog je bio zabranjen, dok jednog trenutka Josip Broz nije izustio „...bože moj...". Cune je već bio div. Glas kome je bog podario nekoliko oktava, obuhvatao je Meksiko, Španiju, užu i širu Srbiju, Izrael, Arabiju, staru i malu gradsku, narodnu i zabavnu, zagorsku i rusku. Sibirski sneg nije zavejao čoveka koga su optužili da je pevao četnicima. Najzad, pesmu „Što se bore misli moje" imao je prava da napiše i jedan knez, makar i srpski (P.S. Ovo je uvod iz knjige “Bolja prošlost” za priču o Predragu Cunetu Gojkoviću. Razgovor sa Gojkovićem autor je uradio 1988. godine; Predrag Gojković preminuo je u Beogradu 21. jula 2017)
Rijeka Crnojevića

Intervju: Milivoj Bešlin, istoričar

Nacionalistička Srbija nikada se nije pomirila sa “gubitkom” Crne Gore

Crna Gora je svoju odanost Srbiji u istoriji skupo plaćala: učestvovala je u istorijskim zbivanjima na čiji tok nije mogla da utiče, ali je snosila negativne konsekvence. Iz tog podređenog položaja Crna Gora se, ne bez rizika, izvukla tokom poslednje dve decenije
Mbogda 01 S

Feljton: Knjiga “Bolja prošlost - Prizori iz muzičkog života Jugoslavije 1940-1989” (20)

Mile Bogdanović: Preko 100 gostovanja kod Tita

Otpevao hiljade pesama. Nema koju ne zna. Pevao Titu, Đilasu, Rankoviću, Koči, Naseru, Sukarnu, Gromiku, Sihanuku, Ajub Kanu... odlikovan i poštovan sve vreme. Istorija naše estrade bila je milosrdna prema Miletu Bogdanoviću, inženjeru zlatnog glasa, zlatnom glasu koji je ostao očuvan u inženjeriji šou-biznisa. Slatka sećanja, slatki glas i slatke pesme sačuvane od zaborava. Prošlost je tu, samo je treba prepoznati i razumeti (P.S. Ovo je uvod iz knjige “Bolja prošlost” za priču o Miletu Bogdanoviću. Razgovor sa Bogdanovićem autor je uradio 1988. godine; Mile Bogdanović preminuo je u Beogradu 7. marta 2012. godine)
Koča Popović

Koča Popović, izvan boljševičkog dogmatizma i demokratske evolucije

Konstanta antifašizma

“Tamo, u tadašnjim dramatičnim okolnostima u Francuskoj, postajem komunista, opredeljujem se za akciju u predvečerje Drugog svetskog rata, doživljavajući sve očiglednije nadiranje fašizma kao izazov na koji nema drugog odgovora: moramo se tući. Nema više smisla da piskaram nekakve polurazumljive pesme, moram da se pokrenem”
Jaksi 07 S

Feljton: Knjiga “Bolja prošlost - Prizori iz muzičkog života Jugoslavije 1940-1989” (18)

Dušan Jakšić: „Vu plavem trnaci", Titova omiljena pesma

Nakon neprospavane noći, pune pesme i pića, otišli su u studio i snimili ploču. Danas se to zove romantika. Dušan Jakšić pevao je romanse i glumio Don Kihota, viteza od La Manče. Žene su upravo tako zamišljale idealnog muškarca: visok, crn, dubokog glasa, sa buketom cveća u kome se krila prigušena strast i sklonost da se ljubavni jad drži u tajnosti. Jakšić je bio oličenje tog sna. Šarm je bio nedodirljiv, bez skandala. Stvarnost je bila slična. Skandali su se dešavali u pozorištu, kroz likove. Dušan Jakšić imao je legalno pravo da bude neko drugi. Ipak, proslavila ga je muzika, taj mirisni cvetak. Stvarnost nije dozvoljavala ovom čoveku da žrtvuje nijednu ljubav: ni muziku, ni pozorište. Voleli su ga Tito i ostala politička garnitura tog vremena. Ruku na srce, voleli su ga i svi oni koje je prevarila neka Sonja (P.S. Ovo je uvod iz knjige “Bolja prošlost” za priču o Dušanu Jakšiću. Razgovor sa Jakšićem autor je uradio 1988. godine; Dušan Jakšić preminuo je u Beogradu 17. decembra 2009. godine)
Ngd 01 S

Srećna Nova 1945!

Doček Nove godine - štа to beše?

Isidorа Sekulić izаbrаnа zа predsednicu Udruženjа književnika, а neke kаfedžije kažnjene što su tаjno nа crnoj berzi, prodаvаle vino u bаlonimа. Većinа grаđаnа nije poslušаlа dа ne pije te noći. Bio je još rаt. U bioskopima "Svinjaricа i pаstir" i "Njenа prvа ljubаv" sа Dinom Debik. A oko deset uveče nigde žive duše. Samo partizanske patrole, zbog eventuаlnog upаdа diverzаnаtа.
Atita 01 S

Maršalove Nove godine u slikama

Da svi budemo srećni i uspješni kao drug Tito

Umesto da izmišljamo toplu, novogodišnju vodu – vratimo se izvoru: drug Tito i drugarica Jovanka su nam decenijama pokazivali i ukazivali kako se proslavlja Nova godina, uz prijatelje, balone, šeširiće, iće i piće, sve s muzikom i smehom u neograničenim količinama optimizma. Zato, poručujemo uoči 2018: druže Tito, mi ti se kunemo, da s tvog novogodišnjeg puta ne skrenemo! Happy New Year, everybody!
Titaa 01 S

Moji saputnici: Milan Andrić, reporter, dokumentarista, travar

Zašto je oklevetani novinar pisao Titu

Godinu dana prije odlaska u penziju. Milan Andrić napisao je tekst ''Sarajevo, svjetski rekord patnje'' povodom filma Šukrije Omerovića ''Suzana u podrumu'' i njenog dnevnika. Mlada medicinarka Suzana Rajić u svom dnevniku i ovo je zapisala: ''Izaći ću, ako Bog da, odavde. Udaću se za nekog Nijemca. Ma, nije važno za koga, samo da nije iz Jugoslavije i neka nije Srbin, Hrvat ili Musliman, Hoće li me iko gledati kao osobu koja nešto znači u ovom životu? U ratu smo svi mi brojke. Samo brojke''. A na kraju svog teksta Milan Andrić piše: ''Naših hiljadu dana zatočeništva protiče bez nade da će se pakao brzo završiti…''
Orso 01 S

Retro intervju: Orson Welles

Tito je poslednji živi velikan našeg doba

Jedino što ne volim u Jugoslaviji je isuviše masna hrana, koja mi ne prija jer imam veoma slabu jetru. Da, ima još nešto - belo vino vam je suviše jako...
Stalj 02 S

Moj život s Titom (8)

Prije­te nam umorstvom u ime staljinizma

Istorija odnosa Miroslava Krleže i Josipa Broza Tita bila je burna, poput epohe u kojoj su živeli, od prijateljstva u mladosti, preko "sukoba na ljevici" tridesetih godina, kada su stajali na suprotnim stranama, do pomirenja u posleratnoj Jugoslaviji. U predvečerje Drugog svetskog rata, partijski intelektualci poput Milovana Đilasa ili Radovana Zogovića optuživali su grupu pisaca okupljenu oko Krležinog "Pečata" za trockizam, što je bilo ravno smrtnoj presudi. U svoju odbranu Marko Ristić i Krleža ispisali su obilje antologijskih polemičkih tekstova, između ostalog tada nastaje i glasoviti Krležin "Dijalektički antibarbarus". U polemiku se uključio i sam Josip Broz, stajući na stranu partijaca, sipajući drvlje i kamenje na pečatovce. Onda kad je sukob na levici već bio završen, nakon rata, neki komunistički intelektualci su bili spremili nove tekstove protiv Krleže, želeći nastaviti obračun, sve dok Tito nije javno stao u njegovu odbranu proglasivši ga najzaslužnijim intelektualcem za revoluciju koji se za nju borio još od godine 1919. u "Plamenu". To je istovremeno zaustavilo uklanjanje Krležinih drama s repertoara u pozorištima i izbacivanje njegovih knjiga iz biblioteke, što se događalo tek nakon rata, ali i donelo Krleži izvanredan status najvažnijeg državnog pisca i najmoćnijeg intelektualca. Tito će kasnije redovno posećivati Krležu u njegovoj kući na Gvozdu što će mediji s pažnjom pratiti. Takvo spasavanje njegova lika i dela Krleža Titu nikad nije zaboravio. Krležine tekstove o Titu donosimo u nekoliko nastavaka.