Tekstovi sa tagom: Travel

Nakon male "praznične" ex Yu turneje, došlo je vreme za sumiranje utisaka. Sandra je obišla bratske i sestrinske Sloveniju i Hrvatsku, a Luković se prisetio nekih starih i maštao o novim putovanjima

Da li ćemo se mi južnjaci ikad mentalno približiti Sloveniji, teško je u ovom trenutku reći. Ono što je sigurno je da ne moramo gledati daleko kako treba živjeti i kako brinuti o sebi i okolini

Nedostaju nam putovanja, pa maštamo o onima koja su se već dogodila. Prisećamo se nekih iskustava, omiljenih i manje omiljenih gradova, osećaja i lekcija koje su nam pružili...

Dali smo sebi redakcijsko obećanje da ćemo uoči svakog vikenda čitaocima ponuditi nešto da gledaju, umesto što im samo nudimo da čitaju. Umesto tabloidnih video-užasa koji posvuda imaju zajednički naslov „Da se naježiš“ ili „Da se smrzneš“ ili „Skandalozno: ovo morate videti“, odabrali smo YouTube spotove koji, čini nam se, prijaju formatu našeg portala, a bogami i nama

Dali smo sebi redakcijsko obećanje da ćemo uoči svakog vikenda čitaocima ponuditi nešto da gledaju, umesto što im samo nudimo da čitaju. Umesto tabloidnih video-užasa koji posvuda imaju zajednički naslov „Da se naježiš“ ili „Da se smrzneš“ ili „Skandalozno: ovo morate videti“, odabrali smo YouTube spotove koji, čini nam se, prijaju formatu našeg portala, a bogami i nama

Dali smo sebi redakcijsko obećanje da ćemo uoči svakog vikenda čitaocima ponuditi nešto da gledaju, umesto što im samo nudimo da čitaju. Umesto tabloidnih video-užasa koji posvuda imaju zajednički naslov „Da se naježiš“ ili „Da se smrzneš“ ili „Skandalozno: ovo morate videti“, odabrali smo YouTube spotove koji, čini nam se, prijaju formatu našeg portala, a bogami i nama

Zahvaljujući sijalici, zalazak sunca odavno ne znači završetak društvenog života. Osvetljeni, građani do duboko u noć gledaju fotografije i snimke iz prirode, kao da je šuma preko sveta. Drveće je doduše ustupilo mesto asfaltu, ali je zelenilo tu, tek malo dalje od centra grada.

Svejedno – premda našem vremenu primjereno – zaključavanje vožnje u Grčkoj u Delfima nije značilo oproštaj od Grčke. Kad je brod iz Korintskog zaljeva zaplovio u Jonsko more, cjelina stare Grčke se preobrazila u jedan sam, protiv svih preostalih znanih i nepoznatih svjetova zaključen otok. Oproštaj od njega postao je njegovim došašćem. Što je došlo i sa sobom donijelo jamstvo njegova ostanka, bijaše spomenu se otvarajuće prebivanje odbjeglih bogova.

Dali smo sebi redakcijsko obećanje da ćemo svakog vikenda čitaocima ponuditi nešto da gledaju, umesto što im samo nudimo da čitaju. Umesto tabloidnih video-užasa koji posvuda imaju zajednički naslov „Da se naježiš“ ili „Da se smrzneš“ ili „Skandalozno: ovo morate videti“, odabrali smo YouTube spotove koji, čini nam se, prijaju formatu našeg portala, a bogami i nama

Jedrene sam prvi put vidio prije dvadeset godina, u desnom uglu zemljopisne karte, sasvim pri dnu. Samo tri crvena kruga na zelenom. Poslije je Jedrene bilo drugo pitanje na maturi: šesnaest članova rusko-turskog ugovora o miru potpisanog 24. septembra 1829. u Jedrenu.

Raj tu ne prestaje – na dvadesetak minuta vožnje brodom se nalazi i ostvo Biševo, koje je ime dobilo po brojnim pećinama koje se u njega usecaju (L ‘ísola dei busi – otok rupa, crvotočina). Ukoliko more nije mirno, vožnja može da bude uzbudljiva, još više za one koji su jedva sišli s kopna. Talasima se sve ipak prašta kad se stigne na ostrvo, posebno do uvale Porat. Sve moguće plave nijanse se tamo mešaju sa smeđom bojom finog peska, a bez turističke euforije je taj doživljaj kao halucinacija.

Neki praznici nam stižu, neki su prošli, a prolećni mini raspust idealna je prilika da se prisetimo tek nekih dogodovština sa putovanja, jer sve i ne mogu da stanu u jednu epizodu

U tome je velika razlika između Švedske i Jugoslavije... I vaša je zemlja lepa, ali je vi ne čuvate. Dok smo bili u vozu, videla sam da ljudi bacaju sve i svašta i po podu, i kroz prozor, svuda. Nije mi jasno kako ne možete tome da stanete na put? Svuda u svetu se ljudi bore da se što manje zagađuje priroda, a vas kao da za to nije briga.

Kad prvi put ugledate usnuli i izmaglicom obavijeni Amsterdam, učini vam se na tren da ste zakoračili u sliku nekog starog holandskog majstora. Već sledeći kadar, oživljen vrevom, mnoštvom razigranog kolorita i pastelnom vedrinom neba uvodi vas u realni svet amsterdamskog jutra.

Za svetske kriterijume Beč nije preveliki grad: ima oko dva miliona stanovnika – sa predgrađima tri, podeljen je u 23 distrikta kružno raspoređena od centra ka periferiji, obilje velikih predivnih palata najrazličitijih arhitektonskih stilova, uglavnom pretvorenih u muzeje, galerije i sedišta nacionalnih institucija, ogromnim i lepo uređenim parkovima, šumama i baštama a genijalnost bečkog baroka ogleda se u spajanju raskošnog s intimnim, italijanske renesanse i austrijske kasnogotičke skulpture u hibridnu mešavinu romantike, gotike i baroka! Iako se podrazumeva i deluje kao fraza, moram reći da je grad više nego čist, saobraćaj javni i gradski – autobusi, tramvaji i metroi savršeno funkcionišu, tržni centri, prodavnice, butici… prepuni su robe svih mogućih svetskih marki i brendova, hrane i pića na svakom koraku - od Hilton hotela, barova, raskošnih restorana do picerija i uličnih kioska, a zabave – to je već priča za zaseban putopis – od nekoliko opera i pozorišta sa elitnim repertoarima, preko plesnih salona i muzičkih dvorana do barova, klubova i uličnih muzikanata – pevača i svirača.