Tekstovi sa tagom: Vladimir Majakovski

Fisha 04 S

Pročitah novih usta poruku

Vladimir Majakovski: Da l’ biste mogli

Majakovski se nije ubio u trenutku duševne krize. Njega je ubio višak vlastite snage, „revolverski pucanj iznutra“ (Branko Miljković )
Majak1

Pristanište

O prvoj pesmi Vladimira Majakovskog

Kratka pesma koja je označila novi pravac u ruskoj poeziji. Osam redova osam stihova, koji su izazvali buru i najavu nekog novog početka u ruskoj književnosti. Ovde govorimo o prvim objavljenim stihovima najvećeg pesnika sovjetske epohe, Vladimira Majakovskog. Pesma u originalu naslovljena „Port“ (pristanište ili luka), doduše veoma kratka, imala je presudan značaj kada govorimo o umetničkoj formi ovog stihotvorca i ličnosti Majakovskog uopšte. Pisana je tokom 1912.godine, a objavljena je u futurističkom žurnalu „Sadok sudej 2“ naredne 1913.godine
Borba1

O, zverinja!

Oda revoluciji

Majakovski se nije ubio u trenutku duševne krize. Njega je ubio višak vlastite snage, „revolverski pucanj iznutra“ (Branko Miljković )
Marijj 77 S

Puškinov vitez u podrum se skriva

Volim

Majakovski se nije ubio u trenutku duševne krize. Njega je ubio višak vlastite snage, „revolverski pucanj iznutra“ (Branko Miljković )
Vladimir Majakovski

Pesma ostaje ako je ispevana u vremenu

Branko Miljković o Majakovskom

Događaj se samo upola dogodio ukoliko ne nađe svoga pesnika. Oktobarska revolucija je našla svoga pesnika u Majakovskom
Aaajo2

I Bog će nad knjigom mojom da pusti suze!

Pa ipak

Ko krčma plaši me vaš strašni sud!/ Mene će jedinog kroz goruće zdanje/ prostitutke poneti ko svetinju svud/ i Bogu pokazati kao opravdanje.
Mejso1

U radosti ogroman

Srećan sam

Građanine,/ vi ste, umorni od čekanja,/ neko bi me/ od vas rado izgrdio./ Ne uzbuđujte se,/ priznajem,/ bez kolebanja,/ duvan sam/ danas/ ostavio.
Sergg 01 S

Otišli ste, što se kaže, na svet drugi

Sergeju Jesenjinu

Na dan bi ste po sto stihova pisali,/ Zamorno i dugo k’o Doronjin./ A ja mislim da se to oseti,/ Na sebe bi ste još pre digli ruke./ Bolje je od vodke umreti,/ Nego od dosade puke!
Aatk 46 S

Proleteri duha i tela

I pesnik je radnik

Svakako -/ ribarenje, časna stvar dođe./ Izvlačiti mrežu/ kad puna kečiga bude./ Pesnički rad častan je takođe -/ loviti ne ribe, nego žive ljude./ Ogroman rad je da se nad nakovnjem gori,/ da se usija gvožđe pod rukom kovača./ No zašto/ ko dangube neko da nas kori?/ Mozgove turpijom jezika glačam
AAaac3

Zainat buržujskoj Evropi

Himna onanista

Strop se lijepi za dupe, no mi ne gunđamo – pravimo komuniste, zainat buržujskoj Evropi!
Done65

Znate li, nedarovite njuške uboge

Vama

A kad bi on, odveden u klanja,/ video sad, ranjen, vaša lica umilna/ kako sa njuškama umazanim od ždranja/ pohotno recitujete Sjeverjanjina!
Okrv 08 S

Sjećanja na pisce: Vladimir Majakovski (3)

Ako sam ja leš, zašto vi smrdite

Stvarno, to nije referat nego blještava besjeda, I ubjedljiva priča, zapaljivi govor, burni monolog. Najinteresantnija saopštenja, fakti, svirepa traženja, uzbunjenost, kurioziteti, aforizmi, smjela tvrđenja, parodije, epigrami, oštre misli i šale, upečatljivi primjeri, vatreni ispadi, izoštrene formulacije. Na kose i ćele vitezova malograđanske umjetnosti padaju ubistveno precizne definicije i zajedljive šale. Majakovski razgovara. Glavat, širokoust, on na momente izgleda sličan upravo zagrizajućem ekskavatoru.
Kipos 01 S

Dvije pjesme

Molim vas lijepo, očešljajte mi uši!

Plač po moru, krik i rosica/ obudovje minonosica./ Zašto nam je nepodnosivo/ u tom svijetu minonosivom?
Mapas 02 S

Ep i lirika savremene Rusije (2)

Pasternak i Majakovski, rođeni pesnik i rođeni borac

Od Pasternaka se misli. Od Majakovskog se dela. Posle Majakovskog ništa ne ostaje da se kaže. Posle Pasternaka — sve. I ako se konačno, definitivno sve svede: “Borba mi je smetala da budem pesnik” — Pasternak. “Pesme su mi smetale da budem borac” — Majakovski. Jer je oslonac Pasternakov u pesniku. Jer je oslonac Majakovskog u borcu. “Pevač u taboru ruskih ratnika” — to je Pasternak u ruskoj današnjici. Borac u taboru pesnika sveta — to je Majakovski u današnjici poezije
Mapas 01 S

Ep i lirika savremene Rusije (1)

U samoj žiži epohe: Vladimir Majakovski i Boris Pasternak

Pasternak je — apsorbovanje, Majakovski — davanje. Majakovski je — preobraćanje sebe u predmet, rastvaranje sebe u predmetu. Pasternak je — preobraćanje predmeta u sebe, rastvaranje predmeta u sebi: čak i najnerastvorljivijih predmeta, kao što su rude Urala. Sve su rude Urala rastvorene u njegovoj poetskoj bujici, jedino zato tako teškoj, tako glomaznoj što je to — ne, nije to čak ni lava, jer lava je rastapanje istovrsnog, zemaljskog — što je to zasićen (svetom) rastvor