Tekstovi sa tagom: Volter

Pobuna protiv novog, starog i svakog drugog svetskog poretka nije počela loše, ali se mora priznati da je teško razumeti zašto su se buntovnici ograničili samo na otpor vakcinama i pelcovanju. Pravo je čudo kako toliki milioni pobunjenih ljudi nisu prozreli jeftinu prevaru farmako-mafijaša i njihovih pomagača. Dok se revolucionari bore protiv vakcina, ostaju blaženo nesvesni da su na udaru mnogo većih i opasnijih pošasti. Svi su se ufiksirali na Fajzere, Sinofarme, Sputnjike i ostale Astra Zeneke, a niko reč da prozbori o užasima koji nam prete od lekarija koje koristimo na dnevnoj bazi. Što je najgore, proizvođači lekova uopšte ne kriju kakve sve opasnosti vrebaju od njihovih proizvoda koji bi, navodno, trebalo da nas izleče. Pa dobro, antivakserski pobunjenici protiv belosvetske zavere, ima li neko među vama ko će da otvori uputstvo za upotrebu bilo kojeg medikamenta i da pročita šta tamo piše?

Za razliku od belosvetskih pisaca, filozofa, dramatičara, tragičara i ostale boranije, naši mitomani ne pate od blasfemičnih i rugalačkih poriva spram istorije i nacionalnih svetinja. Oni su naciju uzdigli u ravan božanstva, sagradili oltar od neistina i mitoloških priča o prošlosti, kosovski mit proglasili za – što reče istorik Marković – prikriveni kod u dubokim slojevima kolektivne svesti, pa se klanjaju svom izmišljenom idolu, a svakog ko nastoji da unese zrno racionalnosti u tu nacionalističku mitomaniju proglašavaju “palanačkim autošovinistom”

Suočen sa pošastima nepismenog, petparačkog, tabloidnog novinarstva i neretko iste takve stvarnosti, XXZ magazin beži u prošlost, onu bolju prošlost, neka lepša vremena i tekstove o događajima i ljudima koji nisu zaslužili da budu zaboravljeni. Međutim, valja se setiti toga da neprijatelj nikada ne spava, da teška vremena mogu postati još teža, te da u svakakvom vremenu i sredini postoje ljudi koji se trude, stvaraju i teže boljem. Zato smo odlučili da vam svake sedmice preporučimo dela savremenika iz sveta (pop) kulture koji su zaokupili našu i zavređuju vašu pažnju. Uz pokoje nedelo, odnosno *kontrapreporuke, razume se

Tad ugleda Žanu i njen osmeh pitom,/ Gde je stisla dupe dok zadnjicom vrti/ U vatri što slama ljubavnika njena,/ Da bi pospešila čas razdevičenja,/ Pa trticu svoju od fina satena/ Svija uz slabine kenjca što je trti.

Moramo se složiti da je gadan taj proročki zanat. Za jednog, kao što je Ilija, koji se u lepoj plemenitoj kočiji šeta s planete na planetu kuda ga nose četiri bela konja, ima ih stotinu koji pešače i koji moraju da prose ručak od vrata do vrata. Dosta liče na Homera koji je, kako se priča, morao prositi u sedam gradova koji su se kasnije otimali za čast da je u njima rođen. Njegovi tumači pripisali su mu bezbroj alegorija na koje nikada nije ni pomislio. Često je ista čast ukazivana prorocima. Ne poričem da su oni bili ljudi upoznati s budućnošću. Treba samo duši dati izvestan stepen zanosa, kako je to vrlo lepo zamislio jedan pošteni filozof ili luđak naših dana, koji je hteo da probuši rupu do suprotnog pola i da bolesnike maže grožđanom smolom.