Tekstovi sa tagom: XXZ čitaoci

Kad čujem, a pažljivo slušam, da se pacijenti žale nakon dve ili tri hemioterapije na njene efekte – šta bih ja, sa dvadeset hemio-odličja, trebalo da kažem; da je zajebano – jeste; da su nemoć i odsustvo snage gadni – jesu; da psihički nije lako biti na Onkologiji gde svaki horor možeš da vidiš, te onda sebi poručuješ: „Izdrži, pizda ti materina, nisi nepokretan, ne trebaju ti kolica, hodaš nekako, mozak ti funkcioniše, konačno - živ si, a mislio si svašta decembra 2020, samo što nisi u očaju lično napisao vlastiti In Memoriam da ga pročitaju na groblju Lešće“

Nakon nešto duže i opravdane pauze, vraćamo se u etar, i to Lukovićevom porukom čitaocima, odnosno slušaocima, koja i pored svega odiše hrabrošću, snagom i optimizmom, uz povremenu dirljivu naoblaku

Imam dva meseca pauze do narednog skenera, generalno – situacije se stabilizovala, nema potrebe za hemioterapijom, neka se organizam odmori, vidimo se negde u martu, kažu mi doktori

Ono što je izvesno jeste da već 12. oktobra primam novu, 12. hemioterapiju, znam već da u januaru idem na novi CT skener, a ovih dana krećem na magnetnu rezonancu glave zbog tromesečne kontrole glede uništenog karcinoma u glavi (šifra: Gama nož). Ukratko, mala bara, mnogo medicinskih krokodila

Nesreća nikad ne ide sama; sve nas je pogodila pendemija i ekonomski devastirala. Povrh svega, glavni urednik našeg XXZ magazina već godinu i po dana bori se protiv karcinoma – suočen sa identičnim finansijskim problemima kao naš web sajt. Dragocenu pomoć pružili su i pružaju nam naši najdraži čitaoci i prijatelji. Zahvaljujući tim divnim ljudima koji su vratili veru u solidarnost, nekako smo uspeli da preživimo, ali su nam donacije i dalje neophodne, jer želimo da sajt ostavimo slobodnim i otvorenim, oslanjajući se na dobrovoljnu preplatu i novčane priloge za lečenje našeg glavnog urednika. Još jednom se zahvaljujemo svim našim darodavcima; najmanje što možemo da učinimo jeste da pamtimo imena ovih divnih ljudi koji su nam pružili ruku spasa. Ako do sada niste bili donator, ovo je prilika da nam pomognete da nastavimo s radom; lako je biti prijatelj kad je sve u redu, valja to pokazati kad je teško, u ovom našem slučaju - najteže. Hvala još jednom, dragi naši čitaoci!

Mogao bih, naravno, da otkrijem javnu tajnu: da je osamnaest prohujalih meseci bilo najgore u mom životu, prvenstveno zbog karcinoma koji su me dvaput podlo napali. Ali nije samo bolest strašna; pandemija, izolacija i finansijski udar na naš portal i mene lično – samo su deo svakodnevnih problema koji se množe do besmisla. Srećom, snagu i energiju našao sam u najdražim XXZ čitaocima i mojim prijateljima širom sveta; da nije bilo njihove podrške, njihovih poruka, njihovih donacija i njihovih dirljivih ispovesti i ohrabrenja – sumnjam da bismo se sada dopisivali. U znak zahvalnosti prema čitaocima i mojim prijateljima, najmanje što mogu da učinim jeste da nastavim da objavljujem deo naše prepiske. Unapred se izvinjavam svima onima koji su me podržali, a da ih nisam pomenuo; oni znaju da ih nisam zaboravio. I da parafraziram druga Tita: čovek koji ima ovakve drugove i drugarice možda nije zdrav, ali je revolucionarno ponosan; da nešto što je uradio i što još uvek radi - dotiče tolike ljude. Hvala vam!

Tvoja riječ ima dar da ove sljedbenike forces of evil, poput tvog gama noža, potrefi tačno u zaraženo mjesto u mozgu. Ona (riječ) je puna sunca i vjetra, i probije kroz lobanju kao kroz oblak, i zaboli ih odzvanjajući kao poslednji poziv za let nazad u pakao iz kog su izašli. Nekima će izbit memlu iz glave, i ostavit ih, u amneziji, da se pitaju okle se nađoše u to krdo. Kad shvate, tad su najgora kazna za one koji su ih doveli dotle

Dragi naši čitaoci! Znamo, naravno, da niste milioneri (takvi ne čitaju XXZ), znamo da ogromnoj većini od vas nije lako, ali verujemo da ono što radimo i plasiramo zaslužuje vašu dobrovoljnu donaciju, koliko i kad možete, da spasimo portal od gašenja i pomognemo glavnom uredniku u njegovoj borbi protiv karcinoma. I dalje držimo portal otvorenim, svaki tekst možete pročitati, nema eksluzivnih pretplatnika – svi su čitaoci jednaki! Ali, uz ogromnu zahvalnost onim dragim prijateljima koji donacijama brinu za nas, najveći broj čitalaca nikad ništa nije platio, ni uplatio; u nekim drugim, srećnijim vremenima, to ne bilo vredno pomena, ali smo u situaciji u kakvoj odavno nismo bili: pandemija, bolest urednika i klimava ekonomija. Ako želite da nam pomognete, evo praktičnog uputstva: kako i na koji način da donirate XXZ magazinu i Petru Lukoviću

Svako kvazifilozofsko razmišljanje o karcinomu/ karcinomima počinje i završava tezom da je borba jedina način da se đubre pobedi; ne odustati, ne predati se, biti uveren da si jači od njih – mentalna je linija od koje se nikad ne ustupa. Još ako imam potrebu da radim, pišem i uređujem, sve mi to daje XXZ nadu da sve nije izgubljeno i da ima smisla ponašati se kao da je sve tobož normalno

Mogao bih, naravno, da otkrijem javnu tajnu: da je ova 2020. godina najgora u mom životu, prvenstveno zbog karcinoma koji su me dvaput podlo napali. Ali nije samo bolest strašna; pandemija, izolacija i finansijski udar na naš portal i mene lično – samo su deo svakodnevnih problema koji se množe do besmisla. Srećom, snagu i energiju našao sam u najdražim XXZ čitaocima i mojim prijateljima širom sveta; da nije bilo njihove podrške, njihovih poruka, njihovih donacija i njihovih dirljivih ispovesti i ohrrabrenja – sumnjam da bismo se sada dopisivali. Probao sam da odgovorim na mnoge poruke, ali nisam uspeo baš svakome da se javim; naporno i iscrpljujuće lečenje uzelo je svoj danak permanetnog umora koji je tek nedavno, nakon intervencije Gama noža, gotovo čudotvorno nestao. U znak zahvalnosti prema čitaocima i mojim prijateljima, najmanje što mogu da učinim na isteku ove perverzne godine jeste da objavim deo naše prepiske. Unapred se izvinjavam svima onima koji su me podržali, a da ih nisam pomenuo; oni znaju da ih nisam zaboravio. I da parafraziram druga Tita: čovek koji ima ovakve drugove i drugarice možda nije zdrav, ali je revolucionarno ponosan; da nešto što je uradio i što još uvek radi - dotiče tolike ljude. Hvala vam!