Tekstovi sa tagom: XZ magazin

U novoj epizodi razgovaramo o nastanku magazina XZ, preteče našeg današnjeg portala, atmosferi u Beogradu tokom demonstracija '96/'97, haosu na Kosovu, bombardovanju, pripremama za novi milenijum koji to nije... i uprkos teškim temama, ludo se zabavljamo

Iz današnje perspektive teško je zamisliti koliko je Travolta krajem sedamdesetih bio slavan – ne postoji niko ko bi se danas mogao uporediti s njim. Naravno da je bilo nezadovoljnih tinejdžera koji su probadali nos zihernadlama i ložili se na subverzivni rock, ali disco zvuk bio je senzacija dana na obe strane Atlantika, a John Travolta, kao Tony Manero, bio je njegov junak i simbol – vitez u belom poliesteru

Sarajevo dočekuje veliki rock'n'roll bend s radošću i uzbuđenjem kakvi se retko sreću. Koncert U2 je udarna vest na svim lokalnim TV stanicama, dnevnoj štampi, radiju... Glavni organizator manifestacije je Alija Izetbegović lično koji dan ranije saziva sednicu Predsedništva na kojoj se utanačuju detalji u vezi sa obezbeđenjem

Sredina u kojoj smo živeli sve je teže podnosila sopstveno, a kamoli naše postojanje. Suviše smo se razlikovali, prešli svaku dozvoljenu granicu posebnosti. Bilo je tu mnogo pogrdnih imena kojima smo etiketirani, čak i fizičkih nasrtaja. Polako smo sve češće obitavali u Beogradu i Novom Sadu.Vremenom, jedan deo našeg društva napustio je zemlju, drugi se iselio u velegrade tadašnje Jugoslavije, a oni osuđeni na Valjevo povukli su se u sebe i zaključali. Tako se zatvorio krug. Oni su pobedili, mi izgubili. Jednostavno, predali smo se i otišli

Ali treba se setiti Bona: "Pametni ljudi stave ploču na gramofon i kažu sebi da će je slušati mnogo puta, a glupavi je već posle prvog slušanja prate egzaltiranim uzvicima, misleći da su je ukapirali." Moja malenkost ovu ploči još uvek vrti na gramofonu

Heroj našeg odrastanja povremeno svraća u ove krajeve, mada - kao što je poznato - veći deo vremena provodi u Amsterdamu. Da li ne mogu da prihvatim njegove nove pesme zato što je magija ostala u rilnama “Sunčane strane ulice”, ili zato što ni on ne može da bude inspirisan onim što ga okružuje, a stvarno nije njegovo

Hatful Of Hollow je drugi album koji je potpisao mančesterski sastav. Nekoherentna zbirka studijskih sessiona i singlova, ova ploča nema snagu integralnog remek-dela poput Queen Is Dead, ali predstavlja savršenu demonstraciju svih kvaliteta koji su od The Smiths načinili najhitniju i najbolju englesku grupu osamdesetih

Ušavši u sobu Mire Mihajlović, devojke taman dovoljno starije da mi na mnogo načina bude interesantna, sreo sam se sa Jaggerom, Richardsom, Wymanom, Wattsom i Mick Taylorom u, činilo mi se, prirodnoj veličini (najveći posteri koje sam dotad video zauzimali su dve strane lista "Bravo"). Mirini posteri s fotografijama iz sedamdesetih bili su prave ikone jedne tolerantne religije koju sam upravo otkrivao

Nostalgija, prošlost, sreća, sloboda, dokolica, putovanja, mladost, pijano pevanje uz ploče, "Toska" gramofon odvaljen do daske. Drugim recima, jebeš CD, ako u uvodu pesme “Throw Down The Sword” s kultnog albuma grupe Wishbone Ash “Argus” (znam, znam, imaju oni još jedan kultni album – “Pilgrimage”), ne čujete bar jednoipominutno šuštanje i pucketanje

Ova ploča nije na prodaju, ne možete je imati. Mene gazite, ponižavajte, uskratite mi pivo i vinjak, predsednika i nacionalnu TV, more i planine, Panoniju i Republiku Srpsku, uzmite mi sve ono što nikad nisam imao, osim prve kratkosvirajuće ploče čoveka zvanog Johnny B. Štulić i benda mu Azra

Pre deceniju i po, niko, ali apsolutno niko, ne bi ni dve pare stavio na to da će Partibrejkers opstati duže od par sezona. A oni ne samo da su opstali, nego su, uvek, samo i jedino terajući po svome, izrasli u najveće autentične zvezde jugoslovenskog roc'n'roIla. Četvrtog oktobra 1997. navršiće se 15 godina od prve svirke Partibrejkersa. Tridesetog avgusta je trebalo da sviraju besplatni koncert kod Kule Nebojše na Kalemegdanu i time označe pojavIjivanj petog studijskog albuma, Ledeno doba. Onda se desila kiša, nekakvo hoću-neću u organizaciji, problemi sa ceradom, sa odgovornošću ako nekog udari struja... Ovaj susret bio je unapred zakazan za nedelju po podne, dan posle, u Centru "Sava", na mestu gde je nekad bila livada na kojoj je Cane sa ekipom iz kraja igrao fudbal. Nije poneo ličnu kartu, tako da su nas veoma ljubazni portiri jedva pustili da uđemo. Nismo ni seli, a on je počeo da priča. Smireniji je nego ranije, mada brže govori. Sjaj u očima ostao je potpuno isti. Leden

Teško da mogu da vam opišem taj udar. Počinje s gitarskim uvodom koji imitira zvuk policijske sirene, zatim dolazi bas koji u koncentričnim krugovima melje sve pred sobom, pa bubnjevi koji se uzdižu kao svetionik za zvučna prostranstva u koja uleće crni vokal i počinje da peva o nemirima. "Šta je ovo, jebote?", pitam. "To su Basement 5." Ploču je Đile snimio od Manze, a Koja ima dub verziju

Eh, kako bih voleo da je moja neskupljačka priroda bila daskupljačka. Imao bih sad kolekciju šibica, kolekciju maraka (nemačkih), imao bih svoje lične antologije od kojih bih sad pustio jednu da me dorazneži. Mislim, ono, raznežio sam se kad sam se setio svih ovih pesama. Nažalost, nemam ih. Ni "best ofove" nisam uspeo da sakupim. Daš da presnimi ovaj, daš da presnimi onaj i - nemaš. A pazi sad ovo! Ipak imam jednu ploču koja nije za prodaju!

Rusty Kershow, koji u pojedinim numerama svira violinu i slide-gitaru, imao je zadatak da nešto napiše za unutrašnji omot ploče: "I can't read or write very well, so I don't quite understand why anyone would want me to write liner notes. Except for what I saw and heard... But what the Hell I give you my word, there is good music in this album". Kao da sam ja rekao!

Album Patti Smith stavila sam na nisku policu s knjigama kao jednu od sobnih dekoracija. I muzičari na poleđini omota izgledali su divno, kao anđeli Leonarda da Vinčija, izgledali su kao devojke, a Patti Smith kao dečko. I slike na omotu i onu u magazinu „Time" snimio je Mapplethorpe, pojma nisam imala ko je taj. U dve stvari su svirali Tom Verlaine iz Television, odnosno Allen Lanier iz Blue Oyster Cult, a producent je bio John Cale. Nisam znala ni ko su ta trojica