Tekstovi sa tagom: Zorica Bajin Đukanović

Van košnice i gnezda/ između nepodnošljivih/ tri i četiri pre svitanja/ prodre zvuk sličan/ povlačenju noktom po oknu...

Vratite nam tela/ nisu vaša/ to je neosvojiva zemlja/ ništa tu nije vaše/ ne može se oteti/ nismo mi Lepe Jelene/ mi smo bića/ u traganju za svojim obrisom/ i svojim glasom

Zorica Bajin Đukanović objavila je novu knjigu poezije „Planetarijum“ (Presing, dvojezično izdanje, prevod na engleski Novica Petrović, edicija Vrtlog, 2022). Zastupljena je u 60 antologija i hrestomatija kao i na internet portalima za književnost i kulturu. Objavila je 18 knjiga poezije, proze i knjiga za mlade. Prevođena je na ruski, engleski, holandski, rumunski, rusinski i makedonski jezik

Da li je to sreća/ imaću vremena da promislim/ zaboravljajući Medeju/ pretvarajući se/ u Zvezdanu kraljicu/ imam daleku rođaku Marinu/ kažu da smo slične/ zaljubljene u Ljubav/ tu religiju ateista

U to vreme/ niko nije umirao/ dok su tadašnje žene/ postajale bivše/ a nove pristizale/ i sa kopna i sa mora

Šašava rođaka mi poverava/ da je glavna glumica trudna/ i da hita ka zakasneloj kiretaži/ moj nerođeni brat pita/ zašto nam niste plaćali/ privatne poduke o bliskosti/ može li se to naučiti

Nensi je moja učiteljica/ što manje znam/ ocena mi je viša/ a nagrada/ mogu da joj ližem pusi/ njen ukus je/ kao sladoled od jagode/ sa malo malage

Otac Josif ti bez braće/ bio je šef stanice/ imala si besplatnu kartu/ do kraja svih pruga/ mogla si da živiš na Grenlandu/ ali ne ti si krenula/ u tajanstvo tih šuma

Ona koja ne veruje u svoj glas/ rasplakati ljude/ Mazohista/ doći po to/ Psihopata/ goniti nagone/ Razlog za nesreću/ biti srećan

Kada ostarim/ nosiću sećanja na reciklažu/ i polagati ih nežno pod oznakom/ lomljivo zaborav staklo/ neću spuštati slušalicu smaračima/ koji nude nepotrebne stvari