Tekstovi sa tagom: aids

Svjetski dan borbe protiv AIDS-a obilježava se od 1. prosinca 1988. zbog epidemije koja je uzela mnoge živote zbog nepoznavanja bolesti, nemogućnosti pristupanja liječenju i, ono najgore, besramnog, homofobnog okretanja glave jer su oboljeli najviše bili i ostali gej/bi muškarci.

Čekanje ubija. Dok sedi i pilji u jednu tački, ili se vrti po krevetu, građanin se polako udaljava od okruženja, od društva i od smisla života. Ništa ne traje kao vreme provedeno u čekaonici, ništa nas ne uverava da smo nesposobni za sreću kao mozak koji nešto čeka.

Guardian dokumentarac pripoveda o teškim vremenima za kvir zajednicu, te priča o grupi „časnih sestara“ koje su stvar uzele u svoje ruke. Sve se događa u Londonu devedesetih godina prošlog veka, kad se aktivizam plaćao životom (što se događa i danas, budući da su fašisti, homofobi i zlotvori svih vrsta, uglavnom dobro zaštićeni).

Andy Warhol je definitivno bio umjetnički genije samozatajnog privatnog života, a javnost je njegovu personu percipirala kroz nemali broj maski koje je performativno gradio. Ipak, ispod svega toga, slojeva maski – specifične perike i naočala – krio se povučeni, usamljeni i zlostavljani dječak češke imigrantske pozadine. Dječak iz pobožne katoličke obitelji u homofobnom Pittsburghu, probivši se na njujorškoj umjetničkoj sceni 50-ih, postat će umjetnički idol svjetskih razmjera.

Farmaceutska i biotehnološka tvrtka Moderna u suradnji s Društvom za poticanje međunarodne imunizacije protiv AIDS-a (IAVI) krajem siječnja započela je s kliničkim ispitivanjima cjepiva protiv HIV-a. Prvi sudionici dobili su prvu dozu eksperimentalnog mRNA cjepiva kojim se želi stati na kraj novim zarazama HIV om.

U utorak, 13. aprila, je održana online projekcija dokumentarnog filma "Poznavajući Maria", debitantskog uratka scenaristice i redateljice Emili Eme Sedlar. Film daje uvid u život Marija Lemešića koji već više od desetljeća živi kao HIV-pozitivna osoba, a dotiče se i privatnosti zdravstvenih informacija te njegova obiteljskog i društvenog života

Lažne vesti i teorije zavere nisu nedavno nastale, još se pre četrdeset godina spekulisalo o svemu i svačemu, između ostalog i o novoj bolesti koja je mnoge pripadnike kvir populacije vratila u ormar. Homoseksualnost je u to vreme u Velikoj Britaniji još uvek bila zločin, a nova bolest je dodala još jedan razlog za strah i sramotu. Strepnja od gubitka posla i odbacivanja, u kombinaciji sa nezainteresovanošću i dezinformacijama, sigurno je jedan od razloga što su obrisane čitave gej generacije

Reditelj Russell T Davies želi da njegova nova serija „It’s a Sin“, smeštena usred AIDS pandemije osamdesetih godina prošlog veka, posluži kao epitaf za sve gej muškarce koji su stradali od posledica strašne bolesti, ali i nezainteresovanosti društva

Kratki film „Sangro“ (I Bleed) je prozor u jedan život, materijal za bolje razumevanje zbunjenosti onih koji žive sa HIVom

Halston. Robert Mapplethorpe. Keith Haring. Freddie Mercury. Eazy E. Antonio Lopez. Martin Wong. David Wojnarowicz. Herb Ritts. Jean-Paul Aron. I lista se nastavlja, budući da je veliki broj onih, poznatih ili potpuno anonimnih, koji su podlegli bolestima koje su uzrokovane virusom HIVa, a u vreme kada se nije znalo o kakvoj se bolesti radi, te kada nisu postojale terapije koje bi virus držale pod kontrolom. Više od 675 hiljada ljudi podleglo je bolestima koje su bile u vezi sa virusom HIVa, a od 1981. godine kada je zabeležen prvi slučaj, što je uništilo čitavu jednu generaciju koja se šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka borila za gej i ljudska prava, te osnivala feminističke pokrete i grupe čiji je jedini cilj bio borba za slobodu

Tačno pre 29 godina, u nedelju, 24. novembra 1991. godine u svojoj 45 godini života planetu Zemlju je napustio Freddie Mercury, jedan od najboljih pevača u istoriji rock and roll muzike

Ronald Regan je 1985. godine prvi put javno upotrebio termin AIDS, i to neposredno pred smrt svog kolege Roka Hadsona, kada je epidemija odnela više od 12 hiljada života. Tek 1987. godine, izašao je prvi odobreni lek protiv HIV-a – Zidovudine (AZT)

Dali smo sebi redakcijsko obećanje da ćemo uoči svakog vikenda čitaocima ponuditi nešto da gledaju, umesto što im samo nudimo da čitaju. Umesto tabloidnih video-užasa koji posvuda imaju zajednički naslov „Da se naježiš“ ili „Da se smrzneš“ ili „Skandalozno: ovo morate videti“, odabrali smo YouTube spotove koji, čini nam se, prijaju formatu našeg portala, a bogami i nama

Od kada su se pojavili, filmovi su postali neizostavni deo života, pričanje priča, jedno od osnovnih tkiva postojanja. Kada ste drugačiji, a vašeg indentiteta nema na filmu, ili u okviru nekog drugog životnog sadržaja, počnete da osećate da nešto istinski nije u redu. Osećate se nevidljivim, kao duh u kojeg niko ne veruje. Budući da smo večito gladni za slikama o sebi često se dešava da nas prijatelj pozove i kaže: "O, prikazuje se taj film koji moraš da vidiš! Sve ono što se meni dogodilo u životu!" Do nedavno gejevi, lezbejke, te transrodne osobe nisu mogle da zamisle da će jednom izgovoriti sličnu stvar. Danas je homoseksualnost uključena u film, te umetnost uopšte, i stvari se ubrzano menjaju. O onome što se nekad čitalo i naslućivalo iz konteksta, danas se priča mnogo slobodnije

Diamanda Galás američka je avangardna skladateljica, pjevačica, pijanistica i aktivistkinja. Njeni se radovi uglavnom bave temama AIDS-a, metalnih bolesti, nepravde i feminizma. Surađivala je s mnogim avangardnim skladateljima, a za nju kažu da je „sposobna izvesti najuznemirujućiji vokalni teror“