Tekstovi sa tagom: albanija

Mladen Arnautović je rođen 1940. godine u Gnionici kod Modriče. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Sarajevu, a radni vek je proveo u novinarstvu. Bio je urednik nedeljnika Naši dani i Oslobođenja, direktor NIP Mladost, glavni i odgovorni urednik Tanjuga od 1984. do 1991, kada je podneo ostavku. U Havani je kao dopisnik Tanjuga proveo sedam godina. Tokom novinarske karijere imao je intervjue sa Titom, Kastrom, Torihosom, Honekerom, Husakom, Jaruzelskim… Autor je knjige „Kuba, crveni vulkan Kariba“. Iz nove knjige Mladena Arnautovića “Sjećanja umjesto zaborava - Autobiografske i novinarske bilješke” koja je objavljena pre dve godine, XXZ magazin ekskluzivno donosi nekoliko delova

Dali smo sebi redakcijsko obećanje da ćemo uoči svakog vikenda čitaocima ponuditi nešto da gledaju, umesto što im samo nudimo da čitaju. Umesto tabloidnih video-užasa koji posvuda imaju zajednički naslov „Da se naježiš“ ili „Da se smrzneš“ ili „Skandalozno: ovo morate videti“, odabrali smo YouTube spotove koji, čini nam se, prijaju formatu našeg portala, a bogami i nama

„Žrtvovanje“ nije ni politički pamflet, niti intimna ispovest, već svedočanstvo političara koji je u borbi za bolju i drugačiju rodnu zemlju dao sve što je mogao. Reč je o subjektivnom, emotivnom, otvorenom štivu koje nas detaljno upoznaje sa kontekstom, akterima i događajima na albanskoj društvenoj i političkoj sceni. Brojna nama nepoznata imena i situacije mogli bi nekoga odvratiti od čitanja, ali imajte na umu da to piše čovek čija je jedna od parola da nikad ne bude dosadan. Njegove rečenice su duge, brze, pune naboja i pitkih digresija koje vuku na dalje čitanje. A „likovi“ koje srećemo, makar i da za njih nismo čuli, poznati su nam iz naših svakodnevnih prilika, sa medijske i političke scene. Sve je više sličnosti među nama kako godine prolaze

Upravni odbor psihologa_inja u Albaniji zabranio je u subotu dugo demantiranu, diskreditiranu i raspravljanu praksu konverzivne terapije, na iznenađenje, ali i na oduševljenje mnogih LGBTIQ + aktivista_kinja širom zemlje

Današnji gost XXZ magazina je rumunski fotograf Mihai Ciama, koji živi i fotografiše kako u rodnom gradu Cluj Napoca, tako i širom sveta. Fotografiju koristi kao način za bekstvo od svakodnevnog i običnog, a najviše mu odgovara da fotografiše ulične prizore, različite gradove, i da se bavi dokumentarnom fotografijom. Projekat, koji od milja zovemo „albania_expo.jpg,“ nastao je tokom putovanja po Albaniji 2017. godine, a fotografa su prizori podsetili na post-revolucionarnu Rumuniju devedesetih godina prošlog veka, pa je prizore najčešće primao kao „već viđene.“ Ciama je pristao da sa čitaocima podeli deo fotografija koje su snimljene u Albaniji, a o ni koji budu želeli da saznaju više mogu to da učine na njegovom web-sajtu ili Instagram profilu.

Nakon ovog putovanja dobila sam novi pogled prema vlastitoj kulturi, uspjela sam osjetiti raznolikost i ljepote Balkana, ali i međusobnu povezanost koju uzrokuju razaranja i siromaštvo. Koliko god se pokušavamo odmaknuti od samih sebe, mjesta u kojima provodimo život nas obilježavaju više no što bismo željeli priznati, pa je tako i Balkan veći dio mene no što sam do sada znala

Dok je vozila iz Sarandë za Gjirokastër napravila je kratko skretanje, te se zaustavila u jednom selu nakon što je primetila neobičnu džamiju.

Marija Đoković, fotoreporterka našeg portala, boravila je nekoliko dana u glavnom gradu Albanije: Tiranu sam posetila povodom izložbe fotografija „The Balkan Girl Power“ koja je postavljena u kancelariji premijera (Kryeministria). Na izložbi, čija je tema položaj žene na Balkanu, učestvovale su mlade fotografkinje iz Albanije, Crne Gore, Makedonije, Kosova i Srbije. Kao mentorka fotografkinja iz Srbije, dobila sam priliku da po prvi put otputujem u Tiranu. Pored predivnog druženja sa učesnicama i gostoprimstva organizatora iz Albanije, poseban utisak na mene ostavio je sam grad. Tirana je zanimljiv vizuelni spoj modernog i tradicionalnog, kako u pogledu arhitekture tako i po pitanju izgleda i načina života njenih stanovnika. Određeni delovi grada su poznati po svojim restoranima, kafićima i klubovima koji enterijerom i uslugom ne zaostaju za onima iz najpoznatijih svetskih metropola. Očigledno je da se o gradu brine - razvija se, izgrađuje i obnavlja. Težnja za modernizacijom nije potisnula tragove i duh starog grada, tako da postoje i četvti poput bazara gde se mogu kupiti začini i antikvarni predmeti. Na kraju bih dodala za skeptike iz Srbije, da oni za početak uopšte ne prepoznaju naš jezik, a reakcije su pozitivne kada im kažete odakle ste, mnogi vole Beograd ili bi bar voleli da ga posete.

„Čujte, ako želite moju pažnju, dozvolite mi da crtam – ako želite da vas slušam i da se osećam dobro”, rekao je Edi Rama čoveku sa kojim je imao sastanak, a koji se žalio na to što premijer Albanije crta, činilo mu se da ga ne sluša. Nekada slikar, a potom ministar kulture, gradonačelnik Tirane i danas predsednik vlade ne prestaje da razmišlja kao umetnik i dok se bavi politikom. Poput deteta sa bojankom, on boji „izvan okvira“. Tako je pre 15-ak godina odlučio da tada sivu i ruiniranu  Tiranu ofarba jarkim bojama, dok mu je danas kabinet prepun crteža i slikarskog materijala. Iako ovdašnji mediji pokušavaju da ga predstave kao zagovornika velike Albanije, švercera, dilera, diktatora (dopisati po izboru), činjenice i rezultati njegove politike govore drugačije. Renovirani gradovi, uređena obala, unapređen turizam bili bi samo neki od golim okom vidljivih rezultata. A ono što im je prethodilo je Edi Rama – slikar. Zato vam u ovoj fotogaleriji predstavljamo njegove umetničke radove nastale na pozadinama onih političkih, a koji su bili deo njegove izložbe u Hong Kongu 2015.

Stabilno uveren da mi je odmor vaistinu bio isti kao naslov pjesme „Mmm Mmm Mmm“ kanadske, a ne albanske grupe Crash Test Dummies, sasvim sam se opustio, čak sam sebi dopustio luksuz da malo pogledam domaću Trash Dummies Štampu, možda se u mom odsustvu nešto zbilja desilo u Srbijici Dobrice Ćosića. Na ravničarskom sajtu RTV Vojvodine ugledam upitni naslov koji kao da je pod uticajem „albanke“ smislio neko da nas prevede u opijatsko pleme: „Koliko se (ne)vole i (ne)poznaju Srbi i Albanci?“

Ako bi se netko u Crnoj Gori usudio javno reći da je muškarac u tijelu žene sigurno bi bio predmet podsmjeha jako dugo. Ako bi kazao da je žena u tijelu muškarca riskirao bi i linč. Transrodne osobe ni danas nisu dobrodošle u (primitivno) društvo, ipak, riječ ’virdžina’ ni kod koga ne izaziva negativne emocije iako je riječ o ženama koje su živjele životom muškaraca. Za njih, valjda zbog surovog života na koji su primorane, svi imaju razumijevanja.

Kao glavne karakteristike albanske ekonomije mogu se izdvojiti: veliki udio neformalne ekonomije u stvorenoj društvenoj vrijednosti, natprosječna količina gotovinskih transakcija u svakodnevnom životu te spontano nastalo progresivno naplaćivanje u uslužnim djelatnostima. Temelj neformalne ekonomije je proizvodnja kanabisa koja primarno ima socijalnu funkciju: borbu protiv siromaštva

Prespansko jezero i okolna sela polako uništavaju oni koji ne vide ništa vredno u istoriji ovog kraja, te klima, budući da se svake godine topi sve manje snega, te je nivo vode sve niži – za poslednjih dvadeset godina spustio se čak pet metara. I ribe je sve manje, što utiče i na populaciju ptica. Meštani krivicu svaljuju na one iz „drugog sela“, pa su Grci krivi zbog divljih deponija, Albanci zato što su lovili ribu uz pomoć dinamita, a Makedonci zato što su jezero pretvorili u septičku jamu. Krenuo sam ka Atini sa osećajem da će nacionalizam harati ovim krajem i u decenijama koje tek dolaze.

Trećina XXZ-redakcije, dakle, Sandra Dančetović i Petar Luković, uputila se uoči božićnih i novogodišnjih praznika na svoju omiljenu destinaciju – na Kosovo, preciznije u Prizren, s hitrim ulaskom u albanski grad Kukës. Zahvaljujući autobuskom prevozniku Erhan transu, sedmočasovni put nije dug koliko izgleda; ponuda pića bolja je nego na letovima Air Serbia, prolazi se kroz Prištinu i Gračanicu, putuje se udobno, na granici luksuza. I sve, naravno, vredi kad se dođe u dragi Prizren; okićen, umiven i gostoprimljiv, grad se kupa u svetlu mnogobrojnih radnji i novotvorenih shopping mallova. Najvažnije od svega, tu su nam dragi prijatelji: Ymer, Pranvera, mali Enes, Jeton, Bahri, Flaka, Dafina, Aca, Oktay, Eroll, Ferdi, Votim... Bratstvo i jedinstvo u punom sjaju! Sa željom da nam čitava 2018. bude tako lijepa kao 48 sati provedenih s divnim ljudima!

Radoznala trojka iz Srbije (D. Luković - S. Dančetović - P. Luković) deset dana neočekivanog godišnjeg odmora odlučila je da provede u Albaniji, preciznije u Ksamilu, na samom jugu ove drage nam države. Budući da reči nisu dovoljne da opišu kako izgledaju Ksamil i njegove čuvene peščane plaže, posegli smo za fotografijama - tek da osetite dašak atmosfere u ovoj oazi mira na preslanom Jonskom moru. Kako je glavna turistička sezona prošla, septembar je zahvaljujući prelepom vremenu otvorio vrata posebnom privatnom ugođaju - bez gužve, vike, haosa i turista. Uz obaveznu parolu: u Ksamil se uvek vraća! Garantujemo!