Tekstovi sa tagom: albanija

Mihai Ciama: Jedna slika, jedan život

Razglednica iz Albanije

Današnji gost XXZ magazina je rumunski fotograf Mihai Ciama, koji živi i fotografiše kako u rodnom gradu Cluj Napoca, tako i širom sveta. Fotografiju koristi kao način za bekstvo od svakodnevnog i običnog, a najviše mu odgovara da fotografiše ulične prizore, različite gradove, i da se bavi dokumentarnom fotografijom. Projekat, koji od milja zovemo „albania_expo.jpg,“ nastao je tokom putovanja po Albaniji 2017. godine, a fotografa su prizori podsetili na post-revolucionarnu Rumuniju devedesetih godina prošlog veka, pa je prizore najčešće primao kao „već viđene.“ Ciama je pristao da sa čitaocima podeli deo fotografija koje su snimljene u Albaniji, a o ni koji budu želeli da saznaju više mogu to da učine na njegovom web-sajtu ili Instagram profilu.
Crnn 01 S

Regionalni putopis: Od BiH, preko Crne Gore i Albanije, do Hrvatske

Plavi kabriolet, dvoje ljudi i beskrajni Balkan

Nakon ovog putovanja dobila sam novi pogled prema vlastitoj kulturi, uspjela sam osjetiti raznolikost i ljepote Balkana, ali i međusobnu povezanost koju uzrokuju razaranja i siromaštvo. Koliko god se pokušavamo odmaknuti od samih sebe, mjesta u kojima provodimo život nas obilježavaju više no što bismo željeli priznati, pa je tako i Balkan veći dio mene no što sam do sada znala
Albb 01 S

Putovanje kroz Albaniju

Džamija pored puta: Neobičan oblik u običnom okruženju

Dok je vozila iz Sarandë za Gjirokastër napravila je kratko skretanje, te se zaustavila u jednom selu nakon što je primetila neobičnu džamiju.

Na licu mesta: Tri dana u glavnom gradu Albanije

Tirana, omiljena destinacija

Marija Đoković, fotoreporterka našeg portala, boravila je nekoliko dana u glavnom gradu Albanije: Tiranu sam posetila povodom izložbe fotografija „The Balkan Girl Power“ koja je postavljena u kancelariji premijera (Kryeministria). Na izložbi, čija je tema položaj žene na Balkanu, učestvovale su mlade fotografkinje iz Albanije, Crne Gore, Makedonije, Kosova i Srbije. Kao mentorka fotografkinja iz Srbije, dobila sam priliku da po prvi put otputujem u Tiranu. Pored predivnog druženja sa učesnicama i gostoprimstva organizatora iz Albanije, poseban utisak na mene ostavio je sam grad. Tirana je zanimljiv vizuelni spoj modernog i tradicionalnog, kako u pogledu arhitekture tako i po pitanju izgleda i načina života njenih stanovnika. Određeni delovi grada su poznati po svojim restoranima, kafićima i klubovima koji enterijerom i uslugom ne zaostaju za onima iz najpoznatijih svetskih metropola. Očigledno je da se o gradu brine - razvija se, izgrađuje i obnavlja. Težnja za modernizacijom nije potisnula tragove i duh starog grada, tako da postoje i četvti poput bazara gde se mogu kupiti začini i antikvarni predmeti. Na kraju bih dodala za skeptike iz Srbije, da oni za početak uopšte ne prepoznaju naš jezik, a reakcije su pozitivne kada im kažete odakle ste, mnogi vole Beograd ili bi bar voleli da ga posete.

Edi Rama, umetnik

Dokumenta kao slikarsko platno

„Čujte, ako želite moju pažnju, dozvolite mi da crtam – ako želite da vas slušam i da se osećam dobro”, rekao je Edi Rama čoveku sa kojim je imao sastanak, a koji se žalio na to što premijer Albanije crta, činilo mu se da ga ne sluša. Nekada slikar, a potom ministar kulture, gradonačelnik Tirane i danas predsednik vlade ne prestaje da razmišlja kao umetnik i dok se bavi politikom. Poput deteta sa bojankom, on boji „izvan okvira“. Tako je pre 15-ak godina odlučio da tada sivu i ruiniranu  Tiranu ofarba jarkim bojama, dok mu je danas kabinet prepun crteža i slikarskog materijala. Iako ovdašnji mediji pokušavaju da ga predstave kao zagovornika velike Albanije, švercera, dilera, diktatora (dopisati po izboru), činjenice i rezultati njegove politike govore drugačije. Renovirani gradovi, uređena obala, unapređen turizam bili bi samo neki od golim okom vidljivih rezultata. A ono što im je prethodilo je Edi Rama – slikar. Zato vam u ovoj fotogaleriji predstavljamo njegove umetničke radove nastale na pozadinama onih političkih, a koji su bili deo njegove izložbe u Hong Kongu 2015.
Ksamil4 2018

Reportaža: Turistička XXZ patrola otkrila 14% Srba na albanskim plažama

Tko da mi otme iz moje duše Ksamil?

Stabilno uveren da mi je odmor vaistinu bio isti kao naslov pjesme „Mmm Mmm Mmm“ kanadske, a ne albanske grupe Crash Test Dummies, sasvim sam se opustio, čak sam sebi dopustio luksuz da malo pogledam domaću Trash Dummies Štampu, možda se u mom odsustvu nešto zbilja desilo u Srbijici Dobrice Ćosića. Na ravničarskom sajtu RTV Vojvodine ugledam upitni naslov koji kao da je pod uticajem „albanke“ smislio neko da nas prevede u opijatsko pleme: „Koliko se (ne)vole i (ne)poznaju Srbi i Albanci?“
Satnna 02 S

Primorane živjeti životom muškarca

Virdžine, žene kojih nema

Ako bi se netko u Crnoj Gori usudio javno reći da je muškarac u tijelu žene sigurno bi bio predmet podsmjeha jako dugo. Ako bi kazao da je žena u tijelu muškarca riskirao bi i linč. Transrodne osobe ni danas nisu dobrodošle u (primitivno) društvo, ipak, riječ ’virdžina’ ni kod koga ne izaziva negativne emocije iako je riječ o ženama koje su živjele životom muškaraca. Za njih, valjda zbog surovog života na koji su primorane, svi imaju razumijevanja.
Kanabis

Siva zona kao područje emancipacije

Uloga kanabisa u albanskoj ekonomiji

Kao glavne karakteristike albanske ekonomije mogu se izdvojiti: veliki udio neformalne ekonomije u stvorenoj društvenoj vrijednosti, natprosječna količina gotovinskih transakcija u svakodnevnom životu te spontano nastalo progresivno naplaćivanje u uslužnim djelatnostima. Temelj neformalne ekonomije je proizvodnja kanabisa koja primarno ima socijalnu funkciju: borbu protiv siromaštva
Prespa 01 S

Prespansko jezero: putovanje na kraj balkanskog zaleđa

Jedna voda, a tri naroda

Prespansko jezero i okolna sela polako uništavaju oni koji ne vide ništa vredno u istoriji ovog kraja, te klima, budući da se svake godine topi sve manje snega, te je nivo vode sve niži – za poslednjih dvadeset godina spustio se čak pet metara. I ribe je sve manje, što utiče i na populaciju ptica. Meštani krivicu svaljuju na one iz „drugog sela“, pa su Grci krivi zbog divljih deponija, Albanci zato što su lovili ribu uz pomoć dinamita, a Makedonci zato što su jezero pretvorili u septičku jamu. Krenuo sam ka Atini sa osećajem da će nacionalizam harati ovim krajem i u decenijama koje tek dolaze.
Priz 01 S

48 sati sa prijateljima: XXZ u poseti Prizrenu i Albaniji

Na putu bratstva & jedinstva

Trećina XXZ-redakcije, dakle, Sandra Dančetović i Petar Luković, uputila se uoči božićnih i novogodišnjih praznika na svoju omiljenu destinaciju – na Kosovo, preciznije u Prizren, s hitrim ulaskom u albanski grad Kukës. Zahvaljujući autobuskom prevozniku Erhan transu, sedmočasovni put nije dug koliko izgleda; ponuda pića bolja je nego na letovima Air Serbia, prolazi se kroz Prištinu i Gračanicu, putuje se udobno, na granici luksuza. I sve, naravno, vredi kad se dođe u dragi Prizren; okićen, umiven i gostoprimljiv, grad se kupa u svetlu mnogobrojnih radnji i novotvorenih shopping mallova. Najvažnije od svega, tu su nam dragi prijatelji: Ymer, Pranvera, mali Enes, Jeton, Bahri, Flaka, Dafina, Aca, Oktay, Eroll, Ferdi, Votim... Bratstvo i jedinstvo u punom sjaju! Sa željom da nam čitava 2018. bude tako lijepa kao 48 sati provedenih s divnim ljudima!
Albani 01 S

Na jugu Albanije: Od Sarande do Ksamila i natrag

Beg od stvarnosti u 40 slika

Radoznala trojka iz Srbije (D. Luković - S. Dančetović - P. Luković) deset dana neočekivanog godišnjeg odmora odlučila je da provede u Albaniji, preciznije u Ksamilu, na samom jugu ove drage nam države. Budući da reči nisu dovoljne da opišu kako izgledaju Ksamil i njegove čuvene peščane plaže, posegli smo za fotografijama - tek da osetite dašak atmosfere u ovoj oazi mira na preslanom Jonskom moru. Kako je glavna turistička sezona prošla, septembar je zahvaljujući prelepom vremenu otvorio vrata posebnom privatnom ugođaju - bez gužve, vike, haosa i turista. Uz obaveznu parolu: u Ksamil se uvek vraća! Garantujemo!  
Albani 02 S

Godišnji odmor u Albaniji: Vodič protiv predrasuda

Ksamil, parče jonskog raja

Glavni razlozi za to što Srbin nerado ide u Albaniju su neznanje i strah, koji uvek dolaze u paru. Teško je odagnati decenijama usađivane i brižljivo negovane predrasude. Međutim, Albanija će vas iznenaditi čak i ako nemate ili niste svesni da imate predrasude. Očekivanja će vam najpre izneveriti činjenica da ih nije briga što ste iz Srbije, niti da imaju predstavu odakle ste. Retko koga pitaju iz koje je zemlje, raduju se svakom turisti, a i ako čuju srpski, uglavnom će ga pomešati sa poljskim ili makedonskim
Tirrana 31 S

Dugo toplo leto u Albaniji

Tirana i Tirani

Bulevari, aleje, posvuda posađeno drveće, očito ne tako davno, jer su još mnoga stabla prilično patuljasta, ali sve to, kao i kafane na svakom koraku i krasne bašte odaju utisak velegrada, evropsko-mediteranske metropole, u kojoj se odmah mogu sresti mnogi gradovi: i Istanbul, i Beograd, tačnije Zemun, i Sarajevo, i fragmenti Moskve i New Yorka. Očito se izgradnji svih dijelova grada, kao i nastojanju da postaneš integralni dio Evrope, i uopšte Zapada i njegove kulture, posvećuje ogromna pažnja. A istovremeno se čovjek tu osjeća dépaysé, što mi upravo u ovom trenutku i paše: osjećati se negdje drugdje, stranac. I ne razumjeti ništa od onog što neznanci govore
Bracca 01 B

Balkanska kriza: Da li je moguć novi Berlinski kongres

Svi putevi vode u Brisel

Jedinu šansu veliko-Srbi sada vide u ujedinjenju Srbije i Republike Srpske i to u nekakvim vanrednim okolnostima, ako bi se Bosna ili Makedonija raspale, ili ako bi Albanija i Kosovo pokušali da se ujedine u jednu državu. Sve su to visokorizični scenariji koji prizivaju novi veliki rat, prenebregavajući postojeću alternativu koju Balkan ima zahvaljujući činjenici da su Evropska unija i NATO pakt proširili svoje granice do Crnog mora i priznale pravo zemljama Zapadnog Balkana da se u skorije vreme punopravno učlane u EU. Prema toj projekciji, Srbi, Hrvati i Albanci će biti ujedinjeni u Evropskoj uniji. Ne postoji perspektivniji i beskonfliktniji put za rešavanje albanskog, srpskog i hrvatskog pitanja
Mulix1

Najbolji restoran u Tirani

Mullixhiu, hram za sladokusce

Armand Habazaj, naš vredni urednik iz Tirane, otkriva nam mesto gde hedonizam živi punim plućima. Dobrodošli u tiranski “Mullixhiu”! U tradicionalni restoran koji po mnogo čemu nije tradicionalan; za početak – ambijent koji se ne viđa često, ali u potrazi za sofisticiranošću kao da izgleda familijarno, toplo. Jedno od novijih mesta u Tirani preko noći je postalo izuzetno popularno; sistem “od farme do trpeze” ovde funkcioniše besprekorno – okruženi ste originalnom albanskom hranom iz lokalne bašte, sa modernim twistom u načinu kako se jela serviraju ili prave pred vašim očima. Usred restorana su tri mlina gde se melje brašno za hleb; escajg je u fiokama ispod stola; beli tanjiri ručne su izrade. Cveće, drveće lišće pokrivaju restoran i nagoveštavaju da je ovde sve sveže. Meni od osam jela košta 14 evra po osobi. Ako dođete u Tiranu, evo adrese: Grand Park of Artificial Lake, Promenade “Lasgush Poradeci”, Tirana, Albania. Možete rezervisati sto za sebe i svoje goste: +355 (0)69 666 0 444. Radno vreme od ponedeljka do nedelje: 07-22h.