Tekstovi sa tagom: anton pavlovič čehov

glad

Ne moram mnogo da se naprežem

Anton Pavlovič Čehov: Ostrige

Ja istog trenutka zamišljam tu nepoznatu morsku životinju. Ona mora biti nešto ni riba ni rak. Pošto je morska životinja, od nje se, naravno, pravi vrlo ukusna topla čorba sa mirisnim biberom, nakisela riblja čorba sa hrskavicom, sos od raka, hladan sa renom… Vidim kao živo pred sobom kako donose sa pijace tu životinju, brzo je čiste; brzo stavljaju u šerpu, brzo, brzo, jer se svima strašno jede. Iz kujne se razliva miris pečene ribe i čorbe od raka
Čehov

Napisala je to i nasmijala se

Anton Pavlovič Čehov: Poslije pozorišne predstave

Počela je da misli o studentu, o njegovoj ljubavi, ali su joj se misli u glavi nekako topile i ona je mislila o svemu: o mami, o ulici, o pisaljci, o klaviru… S radošču je mislila kako je sve divno, lijepo, a radost joj je govorila da to još nije sve, da će kroz neko vrijeme biti još ljepše. Skoro će proljeće, otići će s mamom u Gorbike, doći će na odsustvo Gorni, šetaće se s njom po vrtu i udvarati joj se. Doći će i Gruzdjev. S njime će igrati kroket i kuglati se, a on će joj pričati smiješne i čudne stvari. Odjednom je zaželjela vrt, mrak, čisto nebo, zvijezde
Čehov

Za hiljadu godina

Čehov: Čovek je ono u šta veruje

Život je, zapravo, veoma jednostavna stvar, i čovek treba da uloži puno napora da je pokvari...
Čehov

Pisma

O književnosti nemam kad da mislim

Da bih, kako Vi kažete, stekao kapital i isplivao iz vrtloga novčanih briga i malih strahova, imam samo jedan put — nemoralan.
Forest 01 S

Radio drama

Anton Pavlovič Čehov: Šumski duh

Radio drama je akustična dramatizacija nekog događaja, naravno bez vizuelne komponente. Tvorci se oslanjaju isključivo na dijalog, muziku i zvučne efekte kako bi dočarali slušaocu atmosferu, likove i priču.
Čehov

Radio drama

Anton Pavlovič Čehov: Sudbine

Radio drama je akustična dramatizacija nekog događaja, naravno bez vizuelne komponente. Tvorci se oslanjaju isključivo na dijalog, muziku i zvučne efekte kako bi dočarali slušaocu atmosferu, likove i priču.
Nebb 03 S

Nemoguće je ne voleti takvog čoveka!

Anton Pavlovič Čehov: Žena bez predrasuda

Roditelji Jelene Gavrilovne dali su svoj pristanak na njen brak s Maksimom Kuzmičom. Atleta im se sviđao: umeo je da poštuje i kao činovnik mnogo je obećavao. Jelena Gavrilovna osećala se kao da je na sedmom nebu.
Snowa 01 S

Ja vas volim, Nađenjka!

Anton Pavlovič Čehov: Šala

Ali Nađenjka se plaši. Sav prostor od njenih malih kaljača do kraja ledenog brega izgleda joj kao strašna, beskrajno duboka provalija. Čim ja samo ponudim da sedne u sanke, ona umire od straha i prestaje da diše kad gleda dole; ali šta će biti ako reskira da se surva u provaliju? Umreće, poludeće
Fntm 03 S

Pripovest o ljubavi

Anton Pavlovič Čehov: Koji od trojice

Na terasi raskošne starinske vile Marije Ivanovne Langer, stajali su njena kći Nađa i sin poznatog moskovskog grosiste, Ivan Gavrilovič.
Pokro49

Sve troje su bili prijatno zaprepašćeni

Debeli i mršavi

Na stanici Nikolajevske železnice srela se dva prijatelja: jedan debeo, drugi mršav. Debeli tek što beše ručao u staničnom restoranu, i njegove masne usne rumenele su se kao zrele višnje. Mirisao je na heres i flerdoranž. A mršavi tek što beše izašao iz vagona — sav pretrpan koferima, zavežljajima i kartonskim kutijama. Mirisao je na šunku i crnu kafu. Iza leđa mu je virila mršava žena dugačke brade — njegova supruga, i visoki gimnazist žmirkavog oka — njegov sin.
Viil 06 S

Nalog

Obojici im je u venama tekla seljačka krv

Ostala je uz Čehova do svitanja, kada su se odozdo iz vrta oglasili drozdovi. Onda je dopro zvuk stolova i stolica koje su pomerali dole. Ubrzo posle toga začula je glasove. Neko je kucao na vrata. Pomislila je, naravno, da je neko službeno lice – patolog, ili neko iz policije ko će joj postaviti pitanja i dati joj da popuni formulare, ili se možda, ali samo možda, doktor Šverer vratio sa pogrebnikom, da pomogne oko balsamovanja i prenošenja Čehovljevih posmrtnih ostataka u Rusiju
Ledolo1

Paviljon br. 6

Spokojstvo nije van čovjeka

Shvatiti… – namršti se Ivan Dmitrič. – Spoljašnje, unutrašnje… Izvinite, ali ja to ne razumijem. Ja znam samo jedno – reče on ustajući i ljutito gledajući doktora – ja znam da je mene Bog stvorio od tople krvi i živaca! A organsko tkivo, ako je samo sposobno za život, mora da reagira na svaki nadražaj. I, eto, ja reagiram! Na bol ja odgovaram vikom i suzama, na podlost – negodovanjem, na nitkovluk – gađenjem
Kozeh1

Radio drama

Anton Pavlovič Čehov: Medved

Radio drama je akustična dramatizacija nekog događaja, naravno bez vizuelne komponente. Tvorci se oslanjaju isključivo na dijalog, muziku i zvučne efekte kako bi dočarali slušaocu atmosferu, likove i priču
Galeb 01 S

Radio drama

Anton Pavlovič Čehov: Galeb

Radio drama je akustična dramatizacija nekog događaja, naravno bez vizuelne komponente. Tvorci se oslanjaju isključivo na dijalog, muziku i zvučne efekte kako bi dočarali slušaocu atmosferu, likove i priču
Dtte1

Radio drama

Anton Pavlovič Čehov: Prosidba

Radio drama je akustična dramatizacija nekog događaja, naravno bez vizuelne komponente. Tvorci se oslanjaju isključivo na dijalog, muziku i zvučne efekte kako bi dočarali slušaocu atmosferu, likove i priču