Tekstovi sa tagom: autobus

I dok autobuse, vozove i avione budna sanjam, vožnja automobila često me dočeka u pravim snovima. Ili u noćnim morama, preciznije rečeno. Možda zbog viševekovnog ispiranja mozga od strane nebitnih ljudi o neophodnosti vožnje, često sanjam kako sa suvozačevog mesta moram da uskočim na prazno mesto vozača jer su kola iz stanja mirovanja spontano krenula u nepoznato. O mojim sposobnostima dovoljno govori podatak da bih uvek počela da vozim potpuno unezverena umesto da lepo povučem ručnu. Metaforički, to je divno i pohvalno za mene; denotativno – nisam ja za vožnju. Ni u snu

Broj putnika nastavlja da raste jer niko neće izađe, a ni da ispadne iako petorica visiv na vrata. Kad se jednom uvativ, energija veze između nji i šipku je jedna od najjače sile u prirodu. 140 puta jača od gravitaciju koja oće da gi udari od zemlju. Ali zbog toga što im je anti-G odelo na pranje, ne mogu da se odupru uticaju G sile koja se javlja pa je mogućnost katapultiranja u krivinu povećana

I, dok je autobus prašio sve bliže raskrsnici na kojoj treba da izađe, Tifa je postajala uznemirenija, i kružeći pogledom po grozdovima putnika koji su blokirali izlazna vrata, ponavljala mahinalno: ''Kako ću da izađem?'. Ja sam se nasmijao, a ona mi prekorno dobacila: ''Nemojte da mi se smijete''. Po tome sam zaključio da joj stvarno nije lako. A kad je autobus stao, Tifa je bila usplahirana srna, satjerana u škripac. Bio je to slikovit primjer iz psihologije, koju je i Tifa učila, ali ona toga sada nije bila svjesna i nije imala vremena za samoposmatranje