Tekstovi sa tagom: avangarda

Rad Darije S. Radaković

Umetnost, vreme, prostor

Mlečni put: Jedinstvena izložba u Novom Sadu

U petak, 25. novembra je u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu, ovogodišnjoj evropskoj prestonici kulture, otvorena izložba „Mlečni put“ koja obuhvata radove više od 50 umetnika, umetnica i umetničkih grupa iz Novog Sada, Srbije i inostranstva. Delovi postavke izloženi su i u Kreativnom distriktu – BIRO, te Likovnom salonu Kulturnog centra Novog Sada. Nakon otvaranja izložbe u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, ruski umetnik Ilia Belorukov izveo je svoj zvučni performans pod nazivom around, there, now, koji je svojim istovremeno harmoničnim i disonantnim tonovima dao jedinstveno zvučno obeležje izložbi i ilustrovao atmosferu saglasja raznorodnih umetničkih glasova. Posetioci su nakon toga bili u prilici da prisustvuju projekcijama filmova „Gestualni govor Jozefa Bojsa, 12-časovno predavanje, Edinburg, 1973.“ Zorana Popovića i „Izvinjenje za modernost, Paviljon NSK Država u Vremenu“ grupe IRWIN i Igora Zupea. Kako postavka prezentuje prevashodno avangardne i savremene umetničke radove, te obuhvata period od '60-ih i '70-ih godina prošlog veka do danas, fokus je stavljen na umetničku instalaciju, performans, video-radove, a pre svega na lični, umetnički i ideološki stav, razumevanje konteksta nastanka dela, priču koja delo prati i poziva posmatrača na dijalog, te ga često i provocira, uznemirava, ostavlja zbunjenim, začuđenim ili ushićenim. U sklopu izložbe našli su se radovi Hermanna Nitscha, Ulaya, Billa Viole, Želimira Žilnika, Pyotr Pavlenskog, dua diSTRUKTURA, Uroša Đurića, Rastislava Škuleca, Vujice Rešina Tucića, Saše Stojanovića, Katalin Ladik, Judite Šalgo, Aleksandra Davića i mnogih drugih. Centralni deo izložbe zauzima mapa „Medijske ontologije”, kao ključni segment projekta „Trajni čas umetnosti“, a koja prezentuje istraživačku metodologiju projekta i pokriva polje istorijskih avangardi sa početka dvadesetog veka, preko posleratne neoavangarde, pa sve do savremene umetničke medijske produkcije. Izložba „Mlečni put“ predstavlja svojevrsni završetak segmenta posvećenog vizuelnoj umetnosti u okviru projekta „Novi Sad – Evropska prestonica kulture 2022“, a otvorena je do 30. decembra ove godine u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine i Likovnom salonu Kulturnog centra, dok će postavka u Kreativnom distriktu – BIRO biti dostupna posetiocima do 11. decembra.
Feministička avangarda izložba

Od 19. maja do 21. juna

Izložba "Feministička avangarda 70-ih" u Novom Sadu

Istorijski, žene su prikazivane kao projekcija muških fantazija, predrasuda i odnosa. Međutim, u 1970-im se dogodila promena u načinu na koji se žene predstavljaju u umetnosti. Umetnice su počele da istražuju vizuelne prikaze sopstvenih bića kako bi stvorile alternativne poglede na ženski identitet. Gabriele Schor je, kao direktorka kolekcije i urednica prateće monografske publikacije, istražila feminističku avangardu kako bi naglasila ulogu koju su ove umetnice imale u poslednje četiri decenije. Rezultati su radikalni, poetični, ironični, ljuti, cinični i srdačni
Kfkija 01 S

Svi smo mi Gregor Samsa

Dehumanizacija 20. stoljeća slomljena na leđima Kafkina kukca

Uz posmrtno objavljen roman Proces, značajno je Kafkino djelo pripovijetka Preobrazba, objavljena za života. U ovoj je trodijelnoj pripovijetci Kafka ujedinio nekoliko stilskih postupaka. Modernistička obilježja sadržana su u uporabi snova, podsvijesti i straha. Koristi paradoks spajajući realistično vrijeme i prostor s fantastičnim elementima. Odnosno, apsurdni proces preobrazbe prikazan je kao svakidašnja situacija. Na to dodaje objektivno, hladno, ali detaljno pripovijedanje u kojemu se čitatelj gubi te prihvaća sve nerealne elemente
Futurizam

Političko buncanje i poetski nered

Kratka istorija književne desnice

Poenta je da i u poetici književne ljevice i književne desnice, u žanrovima, kod pjesnika koji su krenuli kao prevratnici, ostaje ponešto od avangardne razmahanosti, što se vidi upravo na tom pomaku od manifesta do pamfleta, prije svega u jezičkom poletu. Otud toliko zapjenjenosti i buncanja i kod jednih i drugih, i u polemikama i u politički angažovanim tekstovima; i to političko buncanje ima veze sa poetskim neredom. Ostaje pitanje da li je književna desnica - izdaja avangardne inspiracije ili samo logična metarmorfoza tog stila, kao ljevica
Knjige

Telo, rod i identitet

Promocija knjige „Estetika avangardnog i eksperimentalnog filma“

U sredu, 4. novembra u 13 sati, u Dvorani Kulturnog centra Beograda, biće održana promocija monografske studije prof. dr Ivane Kronje „Estetika avangardnog i eksperimentalnog filma: Telo, rod i identitet. Evropa – SAD – Srbija“, koju je objavio Filmski centar Srbije
Hotel Moskva

Sedmica sa sedam nedelјa: „Moskva“, 1922—1924.

Ujević, vrhovni sveštenik moje bezimene religije

„Moskva“ je postala moja škola, moj univerzitet, moja akademija, moj duhovni i duševni hram. Ako smem tako konvencionalno da se izrazim, vrhovni sveštenik te moje bezimene religije bio je Ujević. Kao grom iz vedrog neba pogađale su njegove metalne rečenice, često zajedlјive, uvek bremenite neizmernim znanjem. To je za našu sredinu bilo nešto nečuveno, u neku ruku monstruozno. Neiscrpne diskusije o mnogim tada gorućim temama, odvijale su se u znaku „za“ i „protiv“. Ujevićeva klošarska zapuštenost bila je legendarna. Stalno se češao i grebao i masnim prstima vrteo dlake svoje brade. Ali sve to nije bilo važno za mene. Nјegovo živo munjevito sveznanje, njegova retorika i dijalektika, njegova perverzna dosetlјivost, sve me je to toliko očaralo i zadivilo, s Lelekom sebra pred očima, da brilјantnijeg retoričara, bogatije lјudsko pamćenje u službi invencije, paradoksa, borbenosti i duhovitosti nikad u svom životu nisam sreo. Sumnjam čak da naš Tin ikad može biti prevaziđen. Za mene, gimazijalca, Ujević je bio otkrovenje, nedostižni ideal. Ta spektakularna dronjavost i prlјavština bile su za mene simbol samostalnosti i svemoći duha. Telo i sve na telu ništavno je. Jedino vredi misao negovati u sebi, i to misao izrečenu izvorno, stvaralački, u suptilnim improvizacijama, u svoj raskoši i neiscrpnoj riznici tajne našeg jezika
Danil Harms S 2

Humor, taj slatki lek protiv gluposti

Danil Harms: Bio jednom jedan levi klasik

Njegov život se okončao krvavim apsurdom, poput onog kojim su živeli mnogi junaci njegovih tragikomičnih dela, besmislom kojem je posvetio svoj genijalni umetnički rad i život. „Nestao“ je, sklonjen „logikom“ vladara bezdušnog sveta, tzv. ljudi operisanih od „humora“ ili bilo kakvih emocija koje ne podrazumevaju vlast, korist, rigidnu ozbiljnost i život praznih, suvoparnih mrtvaca
Dadda2

Portreti: Lista nestalih pisaca (2)

Vodnici dadaističke čete

Politika književnog kanona na ovim prostorima uvek je bila takva da nije bilo mesta za apartne, inokosne pojave koje štrče i prkose dominantnom kulturnom modelu. Jalovi profesori književnosti i ostali državni činovnici na kulturnom polju dobro su se potrudili da neki pisci budu zaboravljeni ili bar zanemareni i gurnuti na marginu. Ovo je mali pokušaj da se od zaborava otrgnu skrajnuti, marginalizovani, odbačeni pisci čija su dela i danas življa od tomova nagrađivanog bofla kojim nas književni sistem zasipa iz dana u dan