Tekstovi sa tagom: balkan

Na online platformi „Na drugi pogled // Auf den zweiten Blick // At Second Glance”, na kojoj je izloženo 10 radova vizuelnih umetnika i umetnica iz Srbije i 10 iz Austrije, u junu je u fokusu rad „Druga Evropa” austrijske autorke Sangam Šarme

Pravi schadenfreude bio bi da se Trump i Biden sastanu u Daytonu, Ohio, pa se dogovore o podjeli teritorija i granicama? Kao ono kad su Amerikanci tamo krotili nas 1995? Mogli bi im mi odavde s Balkana poslati savjetnike, eksperte, recimo, Milorada Dodika i Dr Dragana Čovića koje je taj Dayton promovirao u važne faktore? I dok se Trump i Biden raspadaju i dijele u Daytonu, mi, zavađena braća balkanska, sastanemo se u Sarajevu i ponovo ujedinimo!

Ima li se rašta, znajući da je brak vjekovima (i) trgovina, pitati - zašto se baš na razvijenom Zapadu sudaram s pećinskom filozofijom opstanka? Unaprijeđene tehnologije i zakonodavstva, doduše. Nabujale administracije i političke korektnosti, ali u osnovi – isti jarac. Bar u narednih 100 godina

Šesnaesto izdanje festivala Slobodna zona, koje će se održati od 5. do 10. novembra u okviru Regionalnog programa - Horizonti Balkana po izboru selektora Ivana Bakrača fokusira se na teme (ne)pripadnosti i identiteta, tragičnog istorijskog i porodičnog nasleđa i konfliktima koji proizilaze iz potrebe pojedinca da zauzme svoje mesto u svetu koji ne trpi individualnost

Skoro u svakoj zapadnoj zemlji postoji neki ekstremni desničar koji je na vlasti ili blizu vlasti. Tako i u Njemačkoj, obećanoj zemlji prosječnog Bosanca, itekako i dalje postoje nacisti, iako su možda zabranjeni, ali ne znači da ih nema. I ne znači da nemaju utjecaja

Ovaj pokušaj da se svedemo na egzotiku, na egzotične klovnove koje će Evropa da vidi, i primi, samo ako skakuću pred njom u opancima, udaraju u bubnjeve i sviraju u zurle, ovu bubnjarsku i zurlašku estetiku koju piše kompleks inferiornosti i došaptava čemerna duša rođena za Čičikova, osećam pre svega kao atak na literaturu: literatura nikad nije nastajala, sem po cenu da izgubi sebe, iz potrebe da nekome ugodi, da se nekome “dopadne”, a pre svega savremena literatura koju, kao ljudski ponos i prkos, i mi, na ovom jeziku iskonskog prkosa i inata (i trgovcu i bogu!) pokušavamo da ostvarimo

U ruskokolonaškom orkestru za destrukciju Balkana prva truba je šef kriminalnog i separatističkog režima u Banjaluci, Milorad Dodik. Beskrupuloznim i bahatim pretnjama koje nije skrivao, potkupljivanjem i jednom od najmasovnijih izbornih krađa, kvazietatistički “laktaški“ režim u manjem bh. entitetu, uprkos sve brojnijim protestima gnevnih i poniženih građana, održao se još neko vreme. Zvanična Srbija je dala svoj puni doprinos Dodikovoj pobedi. Pirova pobeda koja će jednoga dana Srbiju skupo koštati

Dok u Makedoniji sledi borba za implementaciju Sporazuma iz Prespe, sledeći najveći regionalni izazov su opšti izbori u Bosni i Hercegovini. Zvanični Beograd, njegovi mediji i propagandisti, čak i lično predsednik Srbije – stali su u odbranu Milorada Dodika. Do sada najozbiljnije ugroženi šef nečega što bi najviše ličilo na odmetnutu tzv. “Donjecku republiku” na istoku Ukrajine, pozvao je u pomoć svoje najjače adute – Putina i Vučića. Dileme više nema kada je reč o proizvođačima haosa i nestabilnosti na Balkanu, kao i zagovornicima novog sukoba u Bosni

Evropa, oličena u političkim pigmejima, poput Junkera, Hana ili Mogerinijeve, zaboravljajući svoje vrednosti, tone u nacionalizam, rasizam i neofašizam i očekuje od Balkana da postane, “pritvorski centar” (Makron) za nepoželjne migrante. Pre neki dan Albanija je blokirana i pre početka pregovora, na svom evropskom putu, pod izgovorom nedovoljne borbe protiv korupcije. Samo dva dana kasnije, stigla je iz Brisela i Berlina platforma za trgovinu sa Albanijom – postanite džinovski logor za migrante, mi ih ne želimo. Oni su ne-beli, uglavnom muslimani, nisu deo “naše” civilizacije, ali, iskreno, niste ni vi Balkanci; daćemo vam novac da budete naše predsoblje, limes (granica) i bedem prema naletu siromašnih tuđinaca u našu orbitu odabranih

Cenjeni jugoslovenski šef diplomatije i jedan od najumnijih ljudi koje je Srbija imala na svom čelu, Marko Nikezić, govorio je da živeti na Balkanu, a ne smatrati imperijalnu Rusiju ključnom opasnošću po vlastiti politički integritet, znači samo dve stvari – ili vam ništa nije jasno, ili se nalazite na drugoj strani. Svaka destabilizacija Evrope dar je s neba za režim u Kremlju, a Evropa se, istorijski je potvrđeno, najlakše destabilizuje preko Balkana. U tu svrhu i poslednji ovde citirani Dačićev stav: Srbiji je potrebno novo Načertanije ili Memorandum. Intencije teško mogu biti jasnije – Memorandum SANU je bila i najava i priprema rata koji će srpski nacionalizam povesti na razvalinama federativne Jugoslavije, koju je sistematski potkopavao, neskriveno priželjkujući njen slom još od kraja šezdesetih godina 20. veka. Dakle, Srbiji je potreban novi ekspanzionistički dokument, svojevrsni ratni plan za drugo poluvreme, poručio je prvi potpredsdnik vlade Srbije

Ovo je tekst koji pišem u svojim mislima već mjesecima, uređujem, zaboravljam, počinjem iznova i od njega odustajem. Ne više! Došlo je vrijeme da ga izbacim iz sebe, prvo na papir a potom i online, među ljude. Kada vi budete ovo čitali, ja više neću biti u mojoj domovini. Nakon godina gnušanja i odbacivanja ideje stranca, dijasporca, posustao sam i postao jedan od njih. Za početak na godinu dana, kao student na razmjeni, ali sada dok razmišljam o povratku, poprilično sam uvjeren da nakon ove godine, ni na kraj pameti mi neće biti povratak u BiH (osim možda turistički za vrijeme SFF-a)

Sam koncept zaokruženih etnonacionalnih država jeste koncept koji uvijek stvara stalnu nestabilnost gdje god on bio primijenjen, zbog toga što takve 'čiste' etnonacionalne teritorije nikako ne mogu biti stvorene bez primjene ekstremnog nasilja nad 'neodgovarajućim' stanovništvom, uključujući tu i aktivnosti poznate pod nazivom 'etničko čišćenje'. Logika 'rješavanja nacionalnih pitanja' putem širenja etnički 'očišćenih' velikodržavnih tvorevina uvijek vodi ka permanentnoj nestabilnosti, nikada ka dugoročnoj stabilnosti