Tekstovi sa tagom: beograd

Aaretr 16 S

Privatna istorija: Svi putevi zavode u glavni grad

Blistavi izlog zapuštene radnje

Ako se Srbija i dalje bude ovako neravnomerno razvijala, onda ona neće biti uređeno društvo moderne države, već najobičnija majmunara. Onda će naši životi biti donkihotski melanholični i smešni, a pobuna uzaludna poput Samijeve. Ipak, jedno se mora priznati: Sami je bio naturalizovani Beograđanin, ali palančanin ni jednog trenutka. Ako bih mogao da se ičemu nadam, voleo bih da budem otvorenog duha, svetski čovek, na način na koji je on bio svetska šimpanza
Jolandd 01 B

Hodam sad kao zombi

Beograd za domaće strance

Predali smo se. Priznali – nepripremljeni smo, izgubljeni. Bivši, ovde ili bilo gde u svetu. Neki od nas su se vezali za sada prastaru pesmu „Hodam kao zombi“. Mnogi su za sitnu nadoknadu sami sebe prodali melanholiji, dok ona neočekivano, umesto opijumske utrnulosti progovara strašću bunta, glasnim bolom, koji nije ništa drugo do posledica ljubavi
Aaap 01 S

XXZ movie: Beogradska tvrđava

Neka se pripremi Kalemegdan!

Jezgro oko kojeg se do danas oformilo ono što smatramo Beogradom predstavljaju Beogradska tvrđava i Kalemegdanski park. Oni čine jedinstvenu prostornu celinu na kojoj su jasno vidljivi ostaci Tvrđave, podeljene na Gornji i Donji grad, sa dva jasna stilska obeležja – elementi srednjovekovne arhitekture prožimaju se s dominantnim baroknim rešenjima karakterističnim za XVIII vek. Kalemegdanski park, Veliki i Mali, nastao na prostoru nekadašnjeg gradskog polja, mesto je na kojem se prirodni elementi prožimaju sa urbanim strukturama. Zajedno, Beogradska tvrđava i Kalemegdanski park, predstavljaju spomenik kulture od izuzetnog značaja, mesto održavanja mnogobrojnih sportskih, kulturnih i umetničkih manifestacija, mesto zabave i razonode za sve generacije Beograđana, te onih koji u grad dođu bilo kojim povodom.
Grafis 01 S

Uličarenje u umetnosti

Put oko beogradskih grafita

Grafit je reč i slika koja nastanjuje neki zabranjeni prostor. Pojavljivanje u takvom prostoru otvara pitanje grafita kao kulture, subkulture ili vandalizma. Pokušaji da se prostor grafita pripitomi, odnosno da se odredi gradski prostor predviđen za crtanje grafita, neuspeo je jer oduzima grafitima snagu koju imaju. Kao književne strukture grafiti se opisuju unutar poetike malih literarnih formi, a najbliži su poslovici i aforizmu. Poetika grafita (iako jedinstvene poetike nema) uz literarnost, likovnost i jednostavnost uključuje i specifičnu komunikaciju. Učesnici tog komunikacionog procesa aktivni su. Njihov dinamičan odnos znak je poetike, ali i razlog nestalnosti, brzog nestajanja grafita. Autor grafita obraća se ciljanim recipijentima (pojedincu ili skupini) koji obično zauzimaju aktivnu poziciju. Recipijent kao aktivni učesnik na tekst-grafit odgovara, menja ga, prekrojava, precrtava, briše. Ostavlja svoj znak. Delo (tekst) je u takvom komunikacijskom modelu nestalno, nezaštićeno. Autor grafita je u sličnom položaju kao autor usmene književnosti – najčešće je anoniman, nepoznat, a njegovo delo nezaštićeno autorskim pravima. Takvi odnosi omogućavaju i priželjkuju dinamičnu komunikaciju. U zatvorenijim sredinama još uvek kontroverzan, često shvatan kao oblik vandalizma ili likovni izraz koji je u vezi samo sa određenim pokretima (poput hip-hopa ili punka), street art u vidu grafita i stencila često je najbolji način da se oseti kako neki grad diše, šta o aktuelnim društvenim problemima misli njegov najvažniji deo: njegovi obični stanovnici, kolika je građanska svest i kako promišljaju pojedinci koji urade tako jednostavnu stvar - odluče da kupe sprej i napišu ili nacrtaju stav na neku fasadu. Jeste da on verovatno neće doprineti nekoj važnoj promeni ili poboljšanju, ali će značiti mali detalj više u urbanizaciji grada, te će povećati osećaj postojanja građanske svesti u određenoj sredini. Zbog navedenih karakteristika upravo su grafiti – političke poruke predstavljali neizostavan deo studentskih protesta '68 i svih sličnih pokreta za oslobođenje u novijoj istoriji sveta. Zahvaljujući stranici My Own Private Travel Experience – MOPTE i našoj fotografkinji i snimateljki Mariji Đoković vodimo vas na put oko beogradskih grafita.
Riveri 01 S

XXZ movie: Jutros se Sava opet ulila u Dunav

Beograd na rekama

„Jutros se Sava opet ulila u Dunav. Dunav u Crno more. Crno more u Sredozemno more. Sredozemno more u Atlantski okean, a vi opet ne znate šta ćete sami sa sobom“ (Duško Radović)
Abar 41 S

XXZ movie

Šetnja po Zemunu

Zahvaljujući stranici My Own Private Travel Experience – MOPTE i našoj fotografkinji i snimateljki Mariji Đoković vodimo vas u šetnju po Zemunu, i pozivamo vas da se zajedno sa nama popnete na najlepšu kulu u ovom kraju.
Merlin 01 S

Tajna Narodne opservatorije

Kad je Merlinka gradila kule od kamena

Zgrada Narodne opservatorije na donjem Kalemegdanu jedini je preostali svedok vremena u kojem je Merlinka gradila kule od kamena, a oni koji su je u to vreme poznavali, te je posećivali, kažu da je kamene stubove, koji su danas zarasli u žbunje i šiblje, zidala 1999. godine, a kao poklon gradu u kojem je provela najveći deo života. Verovala je, kažu, da će taj poklon biti ono po čemu će je pamtiti i kada je više ne bude bilo, a danas, 15 godina nakon njene tragične smrti jedva da iko zna priču o kamenim stubovima i o životu koji se jednom borio.
Ptpss 04 S

Jedno malograđansko turističko putešestvije: Berlin (4)

Do Zapada sto somuna, nama ostaje hleb s piljevinom

Posle teniskog finala, otvorio sam i drugu koka-kolu i moram da priznam da su u pravu oni koji su odavno upozoravali da su isti-istijati proizvodi u istočnoj Evropi mnogo lošiji od onih koje prodaju na Zapadu. Ukus ove nemačke koka-kole nije se mogao uporediti s bućkurišem koji nama prodaju u Srbiji. Karamel vafli, tofi karamele, Milka čokolada, špeci – to je sve potpuno drugačijeg ukusa na licu mesta. Nama uvaljuju tečnu plastiku i surogate. Ali, nema veze. Do Zapada sto somuna, nama ostaje hleb s piljevinom
Aaza 01 S

Od A do Ž

Rečnik muške tipologije u beogradskom žargonu

Muškarci žene nazivaju: ženska, komad, pica, cupi, treba, gabor, drot, cica, matorka, avion, balkonjerka (s bujnim grudima), naćve (s golemom pozadinom)… Neću sad da ulazim u sva značenja i u nijanse značenja svih tih žargonizama, ali je činjenica da su mnogo češće u upotrebi od onih kojima se karakterišu muškarci. Najčešći izraz za njih je – tip. Taj izraz obično ima pozitivno značenje, ali bih pokušala da razvrstam sve te (muške) tipove. Ko želi da dopuni ili preinači listu, neka izvoli! Možda sam izašla iz štosa pa mi je mnogo toga promaklo, ko zna
Anita Zečić

Obeležen Dan bijelih traka

Putujući spomenik u Beogradu

Prošlo je 26 godina od fašističkog naređenja srpskih vlasti lokalnom stanovništvu: "Građani srpske nacionalnosti, pridružite se svojoj vojsci i policiji u potjeri za ekstremistima. Ostali građani, muslimanske i hrvatske nacionalnosti, moraju na svoje kuće i stanove izvjesiti bijele zastave i na ruke staviti bijele trake. U protivnom, snosit će teške posljedice"
peko dapčević

Tragedija jednog naroda: Peko Dapčević (1)

Agonj! Za Beograd

Službeni glasnik objavio je četvrto izdanje knjige Momčila Đorgovića “Tragedija jednog naroda” sa podnaslovom „Šta ljude u Srbiji nagoni da rade protiv sebe“. Na predstavljanju ove knjige u Klubu-knjižari “Glasnik”, Latinka Perović ocenila je da Đorgović srpsko društvo posmatra u kontekstu sve složenijeg sveta: „U knjizi se oseća autorova gorčina i ljutnja što istorijska istina sporo sazreva, što još uvek postoje dve istine, neoromantičarska i ona koja je zasnovana na kritičkom mišljenju“. Sam autor u predgovoru kaže: “Kada sam se opredelio za naslov ‘Tragedija jednog naroda’, imao sam na umu da je tragedija to što ne razumemo prirodu i razloge onoga što nam se događa, otud i podnaslov “Šta ljude u Srbiji nagoni da rade protiv sebe”. U knjizi Đorgović analizira memoare i dnevnike državnika i pisaca, ispisujući njihove portrete. O tome je govorio na okruglom stolu organizovanom povodom trećeg izdanja knjige: “Dnevničari i memoaristi koje sam odabrao za ovu knjigu govore nam šta smo mi zapravo, i kada se suočimo sa njihovim pričama mnogo je razumljivije zašto smo ovde gde jesmo. Svako od njih odgovara nam na pitanje iz podnaslova – šta ljude u Srbiji nagoni da rade protiv sebe. Oni su bili svedoci rađanja radikalskog političkog mentaliteta koji će konzervirati Srbiju na stogodišnji period i blokirati njenu modernizaciju”. Iz Đorgovićeve knjige prenosimo tekstove o Marku Nikeziću, Josipu Brozu Titu i Peku Dapčeviću
Ekkv 01 S

Miladin Jeličić Jela: Beograd, rock nightlife u ritmu osamdesetih (3)

Kao da je bilo nekad

Kao da je bilo juče: novotalasni Beograd, u prvoj polovini osamdesetih, živeo je punim plućima, od koncerta do performansa, od SKC-a do Akademije, preko omiljenih kafića-sastajališta gde ste svake večeri mogli da vidite prijatelje ili da upoznate one koje volite – svejedno da li je to Milan iz EKV, Čavke iz Orgazma, Srđan iz Idola, Cane iz Partibrejkersa, lokalni heroji Gera, Fric, Fleka, Vuja… Potreba za nostalgijom nije samo frivolno sećanje na mladost, već , u ovom slučaju, povod za poređenje; da li je danas u eri cyber provoda, lajkova, Instagrama ili totalne neprivatnosti – bolje nego pre tridesetak godina? Hodajući kroz fotografije Miladina Jeličića Jele, koji je bio i učesnik i svedok tih fascinantnih vremena, odgovor se sam nudi: ipak je osamdesetih bilo bolje jer je bilo prirodnije, ljudi su se stvarno družili i zabavljali i pričali i zajebavali se i slušali new wave i punk i reggae… i bili zajedno, znajući da će uvek na Akademiji naći onog koga traže. Svako je imao bar nekoliko prijatelje od krvi i mesa, ne virtual friends with likes. Ti ljudi još žive na Jelinim slikama koji je ovu Bolju prošlost sačuvao od zaborava. Ali, ovo nije kraj: biće još photo serijala. Jedva čekamo!
Sapp 01 S

Miladin Jeličić Jela: Beograd, rock nightlife u ritmu osamdesetih (2)

Stvaran svet oko mene

Kao da je bilo juče: novotalasni Beograd, u prvoj polovini osamdesetih, živeo je punim plućima, od koncerta do performansa, od SKC-a do Akademije, preko omiljenih kafića-sastajališta gde ste svake večeri mogli da vidite prijatelje ili da upoznate one koje volite – svejedno da li je to Milan iz EKV, Čavke iz Orgazma, Srđan iz Idola, Cane iz Partibrejkersa, lokalni heroji Gera, Fric, Fleka, Vuja… Potreba za nostalgijom nije samo frivolno sećanje na mladost, već , u ovom slučaju, povod za poređenje; da li je danas u eri cyber provoda, lajkova, Instagrama ili totalne neprivatnosti – bolje nego pre tridesetak godina? Hodajući kroz fotografije Miladina Jeličića Jele, koji je bio i učesnik i svedok tih fascinantnih vremena, odgovor se sam nudi: ipak je osamdesetih bilo bolje jer je bilo prirodnije, ljudi su se stvarno družili i zabavljali i pričali i zajebavali se i slušali new wave i punk i reggae… i bili zajedno, znajući da će uvek na Akademiji naći onog koga traže. Svako je imao bar nekoliko prijatelje od krvi i mesa, ne virtual friends with likes. Ti ljudi još žive na Jelinim slikama koji je ovu Bolju prošlost sačuvao od zaborava. Ali, ovo nije kraj: narednog petka – na XXZ stranicama objavićemo i treći deo ovog foto-putopisa kroz swinging Belgrade. Jedva čekamo!
Mladen 01 S

Miladin Jeličić Jela: Beograd, rock nightlife u ritmu osamdesetih (1)

Mi menjamo dan za noć

Kao da je bilo juče: novotalasni Beograd, u prvoj polovini osamdesetih, živeo je punim plućima, od koncerta do performansa, od SKC-a do Akademije, preko omiljenih kafića-sastajališta gde ste svake večeri mogli da vidite prijatelje ili da upoznate one koje volite – svejedno da li je to Milan iz EKV, Čavke iz Orgazma, Srđan iz Idola, Cane iz Partibrejkersa, lokalni heroji Gera, Fric, Fleka, Vuja… Potreba za nostalgijom nije samo frivolno sećanje na mladost, već , u ovom slučaju, povod za poređenje; da li je danas u eri cyber provoda, lajkova, Instagrama ili totalne neprivatnosti – bolje nego pre tridesetak godina? Hodajući kroz fotografije Miladina Jeličića Jele, koji je bio i učesnik i svedok tih fascinantnih vremena, odgovor se sam nudi: ipak je osamdesetih bilo bolje jer je bilo prirodnije, ljudi su se stvarno družili i zabavljali i pričali i zajebavali se i slušali new wave i punk i reggae… i bili zajedno, znajući da će uvek na Akademiji naći onog koga traže. Svako je imao bar nekoliko prijatelje od krvi i mesa, ne virtual friends with likes. Ti ljudi još žive na Jelinim slikama koji je ovu Bolju prošlost sačuvao od zaborava. Ali, ovo je tek početak: u naredna dva petka – na XXZ stranicama objavićemo drugi i treći deo ovog foto-putopisa kroz swinging Belgrade. Jedva čekamo!
Strahi 01 S

Netko bješe Strahiniću bane

Ponoćni kauboji i rečni galebovi

Ulica Strahinjića Bana nekada je bila tihi deo beogradskog naselja Dorćol, da bi se količina buke u njoj menjala u skladu sa potrebama i navikama građana. Ulica spaja Skadarliju i Kalemegdan, a naziv je dobila po Banović Strahinji, jednoj od istaknutih figura iz srpskog narodnog stvaralaštva. Ako ste mislili da ulica Strahinjića Bana, poput Balkanske ili Knez Mihailove, nije menjala ime decenijama – razmislite ponovo. Naime, ime ulice koja se nalazi u samom srcu Beograda menja se skoro svake decenije, a onoliko često koliko se menja i fasada na kojoj stoji tabla sa nazivom ulice. Tako i danas postoje table sa dva potpuno različita natpisa, budući da je prvi zvanični naziv bio Strahinjića bana, da bi se ime vremenom menjalo, jer se i ime Banović Strahinje često govorilo i pisalo na više načina.