Tekstovi sa tagom: beograd

Smeštena u samom centru Beograda, Muzička kuća Metropolis je mini kulturni centar, koji predstavlja mikrokosmos pozitivnih vibracija; sastoji se iz dva aktivna dela: unutrašnji, koji je istovremeno prodavnica ploča i diskova, kafe i koncertni prostor, i spoljašnji s prostranom baštom koja je deo kafea i improvizovanog DJ pulta za puštanje muzike u letnjem periodu...

Topografski fleksibilni Ameri notorna su suprotnost zadrtim helenskim ex-komšijama koji vekovima kinje Makedoniju zbog "nedozvoljenog" imena, a ne "hvale" se da u Wisconsinu imaju Spartu, u New Yorku i Michiganu Ithacu, na Aljasci Homera, u Arkansasu Dardanelle, a u Indiani, Alabami i Ohiu Athens. Pošto domaćini, bezbeli, ne priznaju nikome ekskluzivno pravo na "kršteno ime", u državi Ohio, u savršeno nespornom statusu, egzistira i jedna - Macedonia!

Postoji teza da se u Srbiji brzo smrkava, mnogi su se tokom gore prošlosti u to lično uverili. Ali, serijal Jolande Korać o beogradskom sutonu – priča neku drugu priču; možda glavni grad Srbije nema more, peščane plaže ili palme za sunset, ali ima dve reke, nebo i šašave krovove na kojima još uvek vise tv antene. I, negde pred noć, Beograd se pojavljuje u najlepšoj odori svetla i senki.

Zgrada američke ambasade je već gorela, koliko se sećam, a i neki automobil pored je bio zapaljen. Sve je podsećalo na Badnje veče. Narod se oko buktinje skupio, šenluče, pevaju, slikaju se i piju. Neko je čak i dete na krkačama doneo ispred. Samo što se baloni, šećerna vuna i kikiriki nisu prodavali. A tu kod bele kuće, naroda svakojakog i raznolikog. Popovi sa ikonama, čiče, a i mladi s kokardama, klinci, kao i ja, u brzim patikama s crnim fantomkama, i poneki fotograf čisto da napravi uspomenu od svega ovoga. Svi se slikaju ispred ambasade kao u svatove da su došli. Tri prsta u vis, masnice ispod oka, Ratko, Radovan i Draža na majicama, zarđali zubi, to je bila slika i prilika ispred američke ambasade

Usred beogradske Knez Mihailove iznenada su se pojavile mažoretkinje, svirači i igrači iz Herceg Novog, sve u čast legendarno žute mimoze. Slučaj je hteo da se na licu mesta zatekao naš Braca Stefanović koji je hladnokrvno sve zabeležio kamerom; bolje mažoretkinje, odahnusmo, nego samostalni umetnici koji po celi dan ubijaju amaterskom pesmom i gitarom...

Na portalu KoSSev u okviru rubrike “Razgovor bez povoda” već neko vreme vodi se polemika između Batona Hadžiua (Baton Haxiu) i Ljiljane Smajlović. Hadžiu je direktor TV Kljan Kosova (Klan Kosova) iz Prištine, a Ljiljana Smajlović je do skoro bila glavna urednica lista “Politika”. Njihovu polemiku prenećemo u celini, u nekoliko nastavaka

Na portalu KoSSev u okviru rubrike “Razgovor bez povoda” već neko vreme vodi se polemika između Batona Hadžiua (Baton Haxiu) i Ljiljane Smajlović. Hadžiu je direktor TV Kljan Kosova (Klan Kosova) iz Prištine, a Ljiljana Smajlović je do skoro bila glavna urednica lista “Politika”. Njihovu polemiku prenećemo u celini, u nekoliko nastavaka

Na portalu KoSSev u okviru rubrike “Razgovor bez povoda” već neko vreme vodi se polemika između Batona Hadžiua (Baton Haxiu) i Ljiljane Smajlović. Hadžiu je direktor TV Kljan Kosova (Klan Kosova) iz Prištine, a Ljiljana Smajlović je do skoro bila glavna urednica lista “Politika”. Njihovu polemiku prenećemo u celini, u nekoliko nastavaka

Pre 18 godina, 24. marta 1999, NATO je započeo bombardovanje tadašnje SR Jugoslavije. O prvim danima bombardovanja i života u Beogradu, za “Feral Tribune” pisao je njihov srbijanski dopisnik. Za čitaoce XXZmagazina, prigodno, prenosimo prvi Lukovićev tekst o onome što se tih dana dešavalo u Srbiji

Dok bude vode, biće i Beograda na vodi; koliko god se to ne dopadalo onima koji neće ni vodu, ni Beograd. Tko u to ne veruje neka pogleda ovaj photo-hommage beogradskim vodama na Savi i Dunavu, šetalištima, splavovima i kupalištima, uz marine i mostove. Naš photo-velemajstor Braca Stefanović nije gubio vreme; pedeset fotografija Beograda s vodom, Vodom u Beogradu, Beograda na vodi – svedočanstvo je grada koji se spustio na svoje reke, posle decenija zaborava.

Uštinem se, ništa, tu sam. Nisam jutros nastavio da spavam i sanjam gluposti. Aha! Ovo je jedna od onih emisija gde te prate sve vreme, muzu te ko jarca, al na kraju ispadneš car. Treba da odem do Đerma, a tamo mi mesar namigne i da soma evra ili tako nešto, put na Karibe recimo. Rešim da pojedem govno do kraja...