Tekstovi sa tagom: berlinale

Ovogodišnje izdanje Berlinala je, iako se preselio u online sferu (ako sve bude teklo po planu planirano je da se održi i pred publikom tokom leta) bilo izuzetno kvalitetno, pre svega po izboru filmova za takmičarski program

Interna šala među redovnim posetiocima internacionalnih filmskih festivala je da „čovek ožedni“ dok gleda Hongove filmove. Sa „Introduction“ je slična situacija, budući da se tokom jednog ručka u hotelskom restoranu ispije toliko alkohola, da se čini da se radnja zbog toga rasplinjava

Veliko otkriće filma podeljeno je već u samom naslovu (doslovni prevod s francuskog glasio bi Mala mama), a ni sam fantazijski koncept upoznavanja i kontakta sa našim roditeljima u vreme kada bi oni bili naših godina nije baš neka naročita novina na filmu. Ne treba ići dalje od originalnog Back to The Future (1985) i njegovih nastavaka

U kome god svetu da je živeo, Deneš Nađi partizana u životu nije video, a prilika je da će neko ko partizana prvi put u životu videti u njegovom filmu zaključiti kako su to bile bradate drvoseče ili bokseri koji su naoružanim vojnicima pretili sekirama, i to vrlo uspešno po principu - ko tebe mašinkom, ti njega stavom. Druga vrsta partizana su seljanke, nejačad i gladni paori koji povremeno marnu krompir sa oficirskog stola

Language Lessons je film izuzetno striktne, zadate estetike ekrana čega se, makar na vizuelnom nivou Natalie Morales apsolutno drži unoseći nešto preko potrebnih varijacija

"Brother’s Keeper" je film o genezi straha u kome se i počinioci i žrtve bore za svoj deo sigurnog prostora. Šteta je samo što se taj osećaj raspršava zbog prosečnog kastinga čak i po pitanju profesionalnih glumaca

Tokom desetodnevnog digitalnog filmskog festivala, koji zajednički produciraju i ogranizuju Tribeca Enterprises i YouTube, biće prikazani filmovi po izboru vodećih svjetskih filmskih festivala, uključujući festivale u Berlinu, Cannesu i Veneciji

Druga konstanta kod Fontaine, posebno prisutna u poslednje vreme, posle njenog jedinog velikog hita (Coco Before Chanel), je pokušaj provokacije javnog morala ili suštinske etike. Night Shift se ne razlikuje mnogo od zadatih okvira, upadljivo je korektan na većini nivoa, plemenit u svojoj misiji, korektan u realizaciji (posebno na glumačkom nivou, Virginie Efira i Omar Sy su izvanredni), ali mu fali „ono nešto” da bi bio i više od toga

Bar The Roaring Twenties u Las Vegasu će se zatvoriti zauvek, ovo je poslednji dan da radi i to je prilika redovnim mušterijama, gazdarici i šankeru da se oproste od mesta koje im je u velikoj meri ispunjavalo život. Taj događaj koincidira sa Trumpovom inauguracijom što možda nosi neki simbolički značaj, ali nije presudna stvar jer se barovi otvaraju i zatvaraju verovatno svakog dana

Reč je o klasičnom biografskom filmu o zanimljivoj i pomalo zaboravljenoj ličnosti, "čoveku za sva vremena", travaru i iscelitelju Janu Mikolašeku, čiju su klijentelu činili prosti i naivni ljudi, ali i glavešine različitih režima, nacističkog i komunističkog, a koji je, kako to obično biva, "zglajzao" kada se promenila garnitura. Iako su glavni aduti filma, poput detalja scene, kostima i rekvizite, dorađeni i sasvim na liniji onoga što percipiramo kao realnost, Charlatan je film koji odiše televizijskim ugođajem, a koji je na ime svoje rediteljke osigurao festivalsku premijeru

Naraciju Tilde Swinton prate kadrovi spomenika koji su ex-YU publici dobrim dijelom poznati, no publici u inozemstvu (pa i u Berlinu) oni su začudno egzotični. Gledatelj s ovih prostora lako prepozna Jasenovac, spomenik na Petrovoj Gori, spomenik u slavonskom Podgariću, Partizansko groblje u Mostaru, spomenike na Tjentištu, Kadinjači, Kosmaju, u Mitrovici, u Bubnju kod Niša, Popini kod Aleksandrovca. Jóhannsson i Grovlen nastoje maksimalno vizualno očuditi skulpture. U pravilu počinju od detalja, nerijetko snimljenog iz neobičnih kutova ili iz oštro donjih rakursa, da bi se cjeline spomenika razaznale tek kasnije

Kada se podvuče crta, reč je možda i o najboljem filmu ovogodišnjeg Berlinala (prikazan je u netakmičarskom programu Panorama) i jednom od filmova koji će obeležiti ovu godinu. Aktuelni trenutak je svakako pogođen, ali The Assistant definitivno nije film trenutka, već nešto što se skoro može nazvati remek-delom

Time to Hunt dobar film u svakom smislu i na svakom nivou, dok je faktor zabave i prilično iznad toga. Nema tu reči o nekakvoj artističkoj poslastici koja menja pravila i postavlja svoja, ali to zapravo ni nije neophodno. Yoon Sung-hyun je igrao na univerzalnost i pogodio u centar

Kad se “Otac” bavi samo čovjekom na cesti - najbolji je. Film najbolje funkcionira dok je u kadru Bogdan sam, dok tumara, glavinja, svladava fizičku iznurenost, nesanicu, džepare. Tu do izražaja dolazi kako Golubovićeva režijska vještina, tako i odlični Goran Bogdan kojem je ovo najvažnija filmska uloga. Izrazito omršavio, s jako malo teksta, odlično utjelovljuje lik koji je istodobno najneznatniji, ali i najveći i najjunačkiji

Reč je o hrabrom, originalnom, nesvakidašnjem filmu u filmsko-festivalskim okvirima, a i uopšte. Jednom od onih za koje opaska da pomeraju granice žanra i te kako vredi