Tekstovi sa tagom: berlinale

Ne treba otići puno dalje od naslova da bi se detektovale logičke greške i proizvoljnosti tumačenja, odnosno natezanje poente. Sam »Je suis...« deo naslova asocijacija je na napad na redakciju satiričnog časopisa Charlie Hebdo koji doista jesu izveli islamistički fanatici, ali sam koncept dotičnog časopisa je takav da ga neonacisti koji su kukače zamenili generičkim dizajniranim znakovljem ne bi čak ni prigodno prihvatili kao nešto svoje i uzeli u odbranu. Uostalom, Charlie Hebdo je zapravo i nastao na ismevanju tih i takvih. S tim u vezi, krvavo finale filma itekako deluje kao preterivanje u nedostatku argumenata i poente

Igor Drljača pokazuje jednu hvale vrednu stvar za reditelja: njemu je jasno da se ponekad treba postaviti izvan situacije da bi je mogao sagledati. Kod njega nema osude ni mudrovanja, već samo konstatacije stvarnosti. Zajedno sa uglađenom fotografijom Erola Zubčevića i montažom Ajle Odobašić koja je metodična i ritmična, uz dužnu pažnju posvećenu detaljima savremene digitalne komunikacije, sa dobrom glumom i iskrenom autorskom radoznalošću, Tabija je više nego pošten film, pa ne smeta toliko što je na kraju manje od zbira svojih sastavnih delova

Pitanje o tome šta je intimnost je tema kojom se „All Eyes Off Me“ najviše bavi. Da li smo se odučili od čuvanja svoje privatnosti, i da li povremeno brkamo fantaziju o deljenju seksualne intimnosti sa našim realnim željama?

Moguće je da iza metafore đubreta i gadosti, što lokaliteta, što ljudskog duha, upakovane u hollywoodski žanrovski standard krije i metafora sadašnjeg Hong Konga pod pritiskom spoljne sile koja mu ne sprema ništa dobro, te da će se smeće koje se skrivalo po budžacima pre ili kasnije preliti na glavne avenije ili u divne parkove. Ali i bez toga, Limbo je takav hibrid žanrovske ekonomike pripovedanja i artistične vizuelizacije da će gledaoca bez problema prikovati za ekran

Radeći sa scenariom u kojem radnja većim delom stoji u mestu ili se vrti u malim krugovima, Han Shuai se mora pouzdati u svoju režiju da stvori utisak dinamike. U tu svrhu se poigrava formatima poput snimaka mobilnim telefonom, često vertikalnim, ali i starijim, te stoga naivnijim trikovima poput »slow motion« snimaka kojima naglašava pojedine važne trenutke, što ne prolazi uvek

Ovogodišnje izdanje Berlinala je, iako se preselio u online sferu (ako sve bude teklo po planu planirano je da se održi i pred publikom tokom leta) bilo izuzetno kvalitetno, pre svega po izboru filmova za takmičarski program

Interna šala među redovnim posetiocima internacionalnih filmskih festivala je da „čovek ožedni“ dok gleda Hongove filmove. Sa „Introduction“ je slična situacija, budući da se tokom jednog ručka u hotelskom restoranu ispije toliko alkohola, da se čini da se radnja zbog toga rasplinjava

Veliko otkriće filma podeljeno je već u samom naslovu (doslovni prevod s francuskog glasio bi Mala mama), a ni sam fantazijski koncept upoznavanja i kontakta sa našim roditeljima u vreme kada bi oni bili naših godina nije baš neka naročita novina na filmu. Ne treba ići dalje od originalnog Back to The Future (1985) i njegovih nastavaka

U kome god svetu da je živeo, Deneš Nađi partizana u životu nije video, a prilika je da će neko ko partizana prvi put u životu videti u njegovom filmu zaključiti kako su to bile bradate drvoseče ili bokseri koji su naoružanim vojnicima pretili sekirama, i to vrlo uspešno po principu - ko tebe mašinkom, ti njega stavom. Druga vrsta partizana su seljanke, nejačad i gladni paori koji povremeno marnu krompir sa oficirskog stola

Language Lessons je film izuzetno striktne, zadate estetike ekrana čega se, makar na vizuelnom nivou Natalie Morales apsolutno drži unoseći nešto preko potrebnih varijacija

"Brother’s Keeper" je film o genezi straha u kome se i počinioci i žrtve bore za svoj deo sigurnog prostora. Šteta je samo što se taj osećaj raspršava zbog prosečnog kastinga čak i po pitanju profesionalnih glumaca

Tokom desetodnevnog digitalnog filmskog festivala, koji zajednički produciraju i ogranizuju Tribeca Enterprises i YouTube, biće prikazani filmovi po izboru vodećih svjetskih filmskih festivala, uključujući festivale u Berlinu, Cannesu i Veneciji

Druga konstanta kod Fontaine, posebno prisutna u poslednje vreme, posle njenog jedinog velikog hita (Coco Before Chanel), je pokušaj provokacije javnog morala ili suštinske etike. Night Shift se ne razlikuje mnogo od zadatih okvira, upadljivo je korektan na većini nivoa, plemenit u svojoj misiji, korektan u realizaciji (posebno na glumačkom nivou, Virginie Efira i Omar Sy su izvanredni), ali mu fali „ono nešto” da bi bio i više od toga

Bar The Roaring Twenties u Las Vegasu će se zatvoriti zauvek, ovo je poslednji dan da radi i to je prilika redovnim mušterijama, gazdarici i šankeru da se oproste od mesta koje im je u velikoj meri ispunjavalo život. Taj događaj koincidira sa Trumpovom inauguracijom što možda nosi neki simbolički značaj, ali nije presudna stvar jer se barovi otvaraju i zatvaraju verovatno svakog dana

Reč je o klasičnom biografskom filmu o zanimljivoj i pomalo zaboravljenoj ličnosti, "čoveku za sva vremena", travaru i iscelitelju Janu Mikolašeku, čiju su klijentelu činili prosti i naivni ljudi, ali i glavešine različitih režima, nacističkog i komunističkog, a koji je, kako to obično biva, "zglajzao" kada se promenila garnitura. Iako su glavni aduti filma, poput detalja scene, kostima i rekvizite, dorađeni i sasvim na liniji onoga što percipiramo kao realnost, Charlatan je film koji odiše televizijskim ugođajem, a koji je na ime svoje rediteljke osigurao festivalsku premijeru