Tekstovi sa tagom: bojan babić

Rahela Ferari

Aktivni otpor smrti

Izveštaj Kancelarije za povratak Rahele Ferari u život

Postigli smo dogovor oko akcionog plana koji nam možda neće doneti pobedu, ali nam sigurno neće dozvoliti da budemo poraženi, plana zasnovanog na neodustajanju od aktivnog otpora smrti Rahele Ferari. Našeg priznanja njene smrti nikada neće i ne sme biti. Svestan sam veličine reči „nikada“, ali verujem da mogu da govorim i u ime budućih generacija našeg naroda kada je u pitanju odnos prema ovom pitanju. Nastavićemo da intenzivno lobiramo na globalnom nivou kod međunarodno priznatih profesora, filozofa, književnika, umetnika, naučnika, metafizičara, verskih poglavara da uvaže naše mišljenje o privremenosti trenutne situacije i da se o tome javno izjasne u relevantnim časopisima, ozbiljnim medijima, nastavnim učilima
Alkola 01 S

Dnevnik čitanja: Olga Tokarčuk, Dragoljub Stanković, Venedikt Jerofejev

U vinu je istina, u votki je zrno nasušne slobode

Pisac Bojan Babić na sajtu Goodreads redovno piše recenzije knjiga koje je pročitao. Prenosimo njegova zapažanja o tri knjige: “Begunima” Olge Tokarčuk, “Beogradskom Kiklopu” Dragoljuba Stankovića i “Moskva – Petuški” Venedikta Jerofejeva
Konji

Bojan Babić: Yahoo (Partizanska knjiga, 2018)

Simptom bezazlene sezonske bolesti

Junak Babićevog romana potvrđuje iznova onu istinu o dubini društvenog pada u kojem obitavamo na ovim prostorima. Ono što se nije desilo u našem vidnom polju, kao da se nije ni desilo. Zid šutnje i dalje stoji, niko još nije ni pomislio da ga razlupa macolom. Sam se neće srušiti, a laž postaje jedini važeći modus vivendi
Dancca1

“Čaplinova stopala“, roman Bojana Babića

Život je moguće podneti samo kao estetski fenomen

Pisac se, kako vidimo, uhvatio u koštac sa verovatno najtežom temom u literaturi, sa smrću, bespomoćnošću i slabošću čoveka na kraju života, u dobu kada svako sebi ako može i želi podnosi završni račun. Starost i umiranje, palijativna nega, svakako su nepopularne u današnjem medijskom teroru mladosti i zdravlja, lažne večnosti, smrt je tema koja se izbegava ili se o njoj govori kao da se samo drugima dešava, na filmu, kroz fraze i kao da je sve o tome rečeno. Međutim, ništa o smrti nije rečeno što je može amortizovati u svesnom životu čoveka. Ona je neuhvatljiva i nepojamna sila koja dolazi po svakoga. Čitava civilizacija je pokušaj da se da odgovor na ovo pitanje, teskobu
Misoginy 01 S

Medijski ženocid: Mrtve žene su krive za globalno zagrevanje

A Marina k’o Marina

Svi su jadni i svima je bilo teško: roditeljima, nevenčanim supruzima i svim ostalim muškarcima, meštanima, vidovnjacima, a bogami ni policiji nije bilo lako, samo se Marina (ni jadna, ni nesrećna, ni žrtva), koja je inače bolovala od epilepsije bez ikakve brige izležavala mrtva u nepokošenoj travi, kao da je to nešto ne znam ni ja šta posebno. Opalimo po lakoj meti, po mrtvoj ženi, okrivimo je za sve, mrtva usta ne govore, mrtva društva ne romore, živimo u našim Velikim zaseocima, i brzo, brže zaboravljajmo smrti, i tiho, tiše, dok padaju kiše, dajmo izjave i pišimo članke bez elementarne ljudskosti i svesti o realnoj poziciji žene, te većinske manjine