Tekstovi sa tagom: bojan tončić

Istraživač Holokausta tvrdio je, o Dodikovom honoraru, da nije bilo genocida u Srebrenici, a sada poriče nalaz “istraživanja” ne bi li dobio nemački orden. Ništa od toga. Srbija, uprkos zvaničnim upozorenjima međunarodne zajednice, prema presudi Međunarodnog suda pravde u Hagu, nije učinila sve da genocid spreči. A njeno zvaničnici izmišljaju opravdavajuće sintagme kakva je strašan zločin

“Mića” odlazi i upozorava, manirom vizionara, stilom doslednog markiranta edukacijskog smaranja, presudom koju izriče već napadnutoj ministarki Zorani Mihajlović, u ritmu milozvučnog pucketanja hrskave kožice jagnjadi prepečene u obrenovačkoj kafić-pečenjari “Fantazija”:“Ukoliko gospođa Zorana Mihajlović ostane na čelu Ministarstva rudarstva i energetike duže od tri meseca, ako bude vodila to ministarstvo i jedan jedini dan posle izbora, naš elektroenergetski sistem je osuđen na smrtnu kaznu, na potpunu propast...”

Uprkos elementarnoj čovečnosti, vezani se ljudi mogu ubijati, odnosno to je i poželjno, jer su “teroristi” - em Amerikanci, em Albanci (“Šiptari”), što će značiti NATO pešadija. Valjda kao i svih 67 muškaraca i sedam žena, čiji su posmrtni ostaci iskopani iz iste masovne grobnice na poligonu Specijalnih antiterorističkih jedinica u Petrovom Selu. Možda se neko i zapita ko je tu ubijen vezan, herojski, metkom u potiljak

Tek se stišala bura oko zidnih rukotvorina (čuvari su se, iz nepoznatog razloga udaljili, a niko to nije iskoristio da ponovo kreči) kad se Srbija ukočila od snega i hladnoće, u noći između 12. i 13 decembra putevi su bili neprohodni, jedan je voz satima stajao kod Požege, sa aerodroma Nikola Tesla avioni nisu uzletali. Najpre je bilo 90, potom 55, a poslednja je vest da u Srbiji 28 000 domaćinstava nema struju. Znakovito je bilo u Obrenovcu; reč je, da podsetimo, o beogradskoj opštini iz udžbenika, budući da se u njoj nalazi jedna od najvećih evropskih termoelektrana Nikola Tesla. Nije bilo struje! Ni grejanja, ali ni vode

Svi radnici Linglonga iz Vijetnama žele da ostanu u Srbiji, kaže ministarka rada. Ko bi u to sumnjao, mora biti da imaju neku zanimaciju. Možda prave žurke, drogiraju se, daleko bilo, gledaju filmove o Rambu (sigurno negde kriju televizor). U Linglongu, na teritoriji Srbije, ponovo se, kao u vreme samoupravljanja, ostvaruje pravo na tri osmice (zasad se radi malo duže, ali, ko zna šta može da se desi). Dakle, kao u zahtevima čikaških radnika iz 1996, po osam sati rada, odmora i kulturnog uzdizanja

Bilo je više senzibiliteta za ropstvo u Srbiji pretprošlog veka: “Svaki rob koji kroči na srpsku zemlju postaje slobodan čovek”, piše u Ustavu Kneževine Srbije iz 1835 koji je napisao Dimitrije Davidović. Sadašnja bi varijanta glasila da Srbija ne odgovara za živote ljudi koji su platili da u njoj rade. Tačnije, režim u Srbiji ne odgovara ni za čiji život

Žene u crnom poručile su da cveće bačeno pred tenkove na beogradskim ulicama i mučenje u koncentracionim logorima po Srbiji zahtevaju moralnu i krivičnu odgovornost počinilaca. Priznati patnje žrtava, da bi se rehabilitovala ljudskost u ovoj zemlji, kaže Staša Zajović

Grupa vaspitno zapuštenih adolescenata, očigledno slobodnih strelaca, prišla je policijskom kordonu skandirajući i pevajući “Sprem'te se, sprem'te, četnici”. Uzvrćeno je skandiranjem “Ustaše, četnici, zajedno ste bežali!”, razmenjene su salve uvreda i pretnji, s obe strane poletele su letve i sve što je moglo da se baci

Ključnom u ovom predmetu smatram činjenicu da je prvostepeno presuđeno i to da su presude Haškog tribunala sastavni deo našeg pravnog sistema. Niko dosad nije vodio ovakav spor, a krivična odgovornost u ovom našem zasnovana je na presudi “kosovskoj petorci” (Šainović i drugi)

Država Srbija nije zaboravila zasluge Kapetana Dragana, niti se odrekla ciljeva za koje ga je angažovala; na hiljade mobilisanih učesnika ratova nije bilo te sreće, ranjeni su, osakaćeni, ili posramljeni nose svoje posttraumatske stresne poremećaje

Sreten Lukić se, dakle, popravio, ranije je postignuta svrha njegovog kažnjavanja, nikada više neće naređivati i tolerisati zločine prema Albancima, sa ciljem da na Kosovu ostanu samo Srbi. Zaslužni laureat medalje Obilić koju mu je uručio Slobodan Milošević bio je savestan i dok je gulio robiju. Zaslužni je nacionalni heroj iza rešetaka bio pohvaljivan, od poljskih pravosudnih vlasti dobio je ono što se u JNA (završioje Vojnu akademiju) zove karakteristika „naročito se ističe“

Preskačemo zidove mržnje i zla, odbijamo sve vidove nacionalističko-militarističkih politika, kršimo konsenzuse nacionalnih država, armija, crkava…Aktivno gradimo mreže solidarnosti izvan državnih, nacionalnih granica i podela, kako na prostoru cele bivše Jugoslavije, tako i na svim kontinentima. Organizujemo nenasilne akcije protiv militarizma – regionalnog i globalnog; obelodanjujemo veze između rata i siromaštva, između rata i neograničenog bogaćenja grupa bliskih režimu; proizvodimo znanje, stvaramo alternativnu istoriju, kroz jednako vrednovanje akademskog znanja i aktivističkog iskustava; negujemo zajedničko učenje, refleksiju i razmenu, u svom okruženju i u celom svetu

Florans Artman: Pravednici su naterani da ostanu u senci, a počinitelji zločina nisu stigmatizirani u društvu. Zbog toga što Srbija nije raskinula sa prošlošću, od nje se ne može osloboditi

Srbija je na Cetinju “branila svetinje”, kao što je na početku agresije na Hrvatsku poslala i veseljem ispratila tenkove put Zapadne Slavonije, kličući Jugoslaviji koju je u krvi razbijala. Teorijski, reč je o destabilizaciji susedne države, aktu agresije koji je, sav važan i nadobudan, priznao i predsednik države-agresora. Branio je, kaže, Mitropoliju. Kakvo zločinačko licemerje. I ko sada osporava to, valjda iskonsko, vekovno pravo Srbije da teroriše Crnu Goru

Predsednik Srbije će, kaže, da razgovara sa Kristijanom Šmitom; kakva kretenoidna igra dobrog i lošeg policajca. Onda će, šatro, da ubedi Dodika, biće uspešan, a znaće to i da predstavi kao razumnu odluku, samo dok prođu izbori, uoči kojih će, poput Slobodana Miloševića, postati “faktor mira na Balkanu”. Dodik mora da posluša, da koji put podigne ruku na sednicama Predsedništva BiH u Sarajevu, uprkos izlivu srpstva u lobanju, budući da mu preti sudbina Biljane Plavšić A kad se završe izbori u Srbiji, Dodik, ako se pokaže nerentabilnim, može biti ubačen u mašinu srbijanskih tabloida koji će početi o njemu da pišu i tačne stvari, da je opasni ekstremista koji gura narod u rat