Tekstovi sa tagom: bojan tončić

Srbi iz Omladinskog udruženja Princip zakazalisu proslavu rođendana mađarskog predsednika Viktora Orbana i Željka Mitrovića, vlasnika TV Pink. Autentična simbolika

Bivši i sadašnji predsednici Srbije Tomislav Nikolić, odnosno Aleksandar Vučić bili su u nasilnoj skupini, preciznije, radikalskoj rulji koja je onemogućila porodici Barbalić da se, po sudskoj odluci, vrati u stan koji je otet

Srbija je tamo gde je bila i dok su Arkan i njegovi klali u Bijeljini, u ime naroda i države, kad su snajperski hici usmrtili Suadu Dilberović i Olgu Sućić, a topovska granata ljude koji su čekali hleb u Ulici Vase Miskina. Srbija je u Vukovaru i Dubrovniku, tamo odakle mentalno nije pokušala da se vrati u normalnost

Najmasovniji zločin počinile su srpske snage 27. aprila 1999. godine u selu Meja/Mejë, kada su iz kolona albanskog stanovništava, proteranog iz sela u opštini Đakovica/Gjakovë, izdvojili najmanje 300 muškaraca, zadržali ih, potom streljali i njihove posmrtne ostatke prebacili u Srbiju, i ukopali ih u sedam masovnih grobnica na policijskom terenu SAJ-a u Batajnici kod Beograda

Eto, i mi imamo svoju mrtvu decu, sećamo se ih se dok, uz predsednikovu “tešku sekiraciju”, ginu deca u Ukrajini i dok predsednikove falange, vlasnici poslovne sposobnosti i biračkog prava, usred Beograda i širom Srbije slave smrt

Režim se krije u bolu i patnji. Poplava munjevitih i prizemnih analiza političkih eksperata - gubitnika poput Borisa Tadića. U čitavoj pometnji kao da je promakla laž predsednika Srbije o ukrajinskom ignorisanju intervencije NATO u SRJ

Srbija je počinila ono što piše u Deklaraciji Skupštine Srbije, to priznaje bivši načelnik Generalštaba. A jest Ratko Mladić bio oficirčina, preduzimao je briljantne akcije, nije trebalo da bude blizu vojne moći kad mu se dogodila porodična drama - to ne priznaje, tako misli, to ga boli. Srbiji se zalomilo da poslovno sposobna osoba koja to misli bude i predsednički kandidat, doduše ne najgori. I da se javno ruga bolu bošnjačkih žrtava. Ne jedini

Istraživač Holokausta tvrdio je, o Dodikovom honoraru, da nije bilo genocida u Srebrenici, a sada poriče nalaz “istraživanja” ne bi li dobio nemački orden. Ništa od toga. Srbija, uprkos zvaničnim upozorenjima međunarodne zajednice, prema presudi Međunarodnog suda pravde u Hagu, nije učinila sve da genocid spreči. A njeno zvaničnici izmišljaju opravdavajuće sintagme kakva je strašan zločin

“Mića” odlazi i upozorava, manirom vizionara, stilom doslednog markiranta edukacijskog smaranja, presudom koju izriče već napadnutoj ministarki Zorani Mihajlović, u ritmu milozvučnog pucketanja hrskave kožice jagnjadi prepečene u obrenovačkoj kafić-pečenjari “Fantazija”:“Ukoliko gospođa Zorana Mihajlović ostane na čelu Ministarstva rudarstva i energetike duže od tri meseca, ako bude vodila to ministarstvo i jedan jedini dan posle izbora, naš elektroenergetski sistem je osuđen na smrtnu kaznu, na potpunu propast...”

Uprkos elementarnoj čovečnosti, vezani se ljudi mogu ubijati, odnosno to je i poželjno, jer su “teroristi” - em Amerikanci, em Albanci (“Šiptari”), što će značiti NATO pešadija. Valjda kao i svih 67 muškaraca i sedam žena, čiji su posmrtni ostaci iskopani iz iste masovne grobnice na poligonu Specijalnih antiterorističkih jedinica u Petrovom Selu. Možda se neko i zapita ko je tu ubijen vezan, herojski, metkom u potiljak

Tek se stišala bura oko zidnih rukotvorina (čuvari su se, iz nepoznatog razloga udaljili, a niko to nije iskoristio da ponovo kreči) kad se Srbija ukočila od snega i hladnoće, u noći između 12. i 13 decembra putevi su bili neprohodni, jedan je voz satima stajao kod Požege, sa aerodroma Nikola Tesla avioni nisu uzletali. Najpre je bilo 90, potom 55, a poslednja je vest da u Srbiji 28 000 domaćinstava nema struju. Znakovito je bilo u Obrenovcu; reč je, da podsetimo, o beogradskoj opštini iz udžbenika, budući da se u njoj nalazi jedna od najvećih evropskih termoelektrana Nikola Tesla. Nije bilo struje! Ni grejanja, ali ni vode

Svi radnici Linglonga iz Vijetnama žele da ostanu u Srbiji, kaže ministarka rada. Ko bi u to sumnjao, mora biti da imaju neku zanimaciju. Možda prave žurke, drogiraju se, daleko bilo, gledaju filmove o Rambu (sigurno negde kriju televizor). U Linglongu, na teritoriji Srbije, ponovo se, kao u vreme samoupravljanja, ostvaruje pravo na tri osmice (zasad se radi malo duže, ali, ko zna šta može da se desi). Dakle, kao u zahtevima čikaških radnika iz 1996, po osam sati rada, odmora i kulturnog uzdizanja

Bilo je više senzibiliteta za ropstvo u Srbiji pretprošlog veka: “Svaki rob koji kroči na srpsku zemlju postaje slobodan čovek”, piše u Ustavu Kneževine Srbije iz 1835 koji je napisao Dimitrije Davidović. Sadašnja bi varijanta glasila da Srbija ne odgovara za živote ljudi koji su platili da u njoj rade. Tačnije, režim u Srbiji ne odgovara ni za čiji život

Žene u crnom poručile su da cveće bačeno pred tenkove na beogradskim ulicama i mučenje u koncentracionim logorima po Srbiji zahtevaju moralnu i krivičnu odgovornost počinilaca. Priznati patnje žrtava, da bi se rehabilitovala ljudskost u ovoj zemlji, kaže Staša Zajović

Grupa vaspitno zapuštenih adolescenata, očigledno slobodnih strelaca, prišla je policijskom kordonu skandirajući i pevajući “Sprem'te se, sprem'te, četnici”. Uzvrćeno je skandiranjem “Ustaše, četnici, zajedno ste bežali!”, razmenjene su salve uvreda i pretnji, s obe strane poletele su letve i sve što je moglo da se baci