Tekstovi sa tagom: bojan tončić

Zatočeni u svojim ognjištima, upozoreni da ne izlaze i slučajno ne dolaze na posao, uposlenici XXZ magazina imali su samo jedan zadatak: da opišu dan opsade Beograda iz bezbedne sigurnosti vlastitih stanova

I u ovdašnjim se kaznionicama može pristojno izdržavati kazna (ako je reč o robijašima) a dobro se vladanje i tretman zlikovaca može kontinuirano nadgledati. Država je dala garancije za robijaše. Njeni građani – stanovništvo, preciznije – nisu pokazali želju da za njih neko garantuje. A ima zbog čega

U knjizi „Velika Srbija za male ljude“ Tomislava Markovića reč je o bespoštedno razornoj, sarkastičnoj kritici srpskog nacionalizma, mitomanije i ideologije Velike Srbije

Selvedin Avdić: Građani su svesni toga da neće biti bolje i znaju ko je za to kriv. Ovo što vidimo na ulicama su ljudi koji su savladali strah. Iskustvo porodice Dragičević je dobar primjer, a bilo ih je mnogo i ranije

Film Kralj Petar I ne želite da vidite; završava se nesrećno (ne zbog toga), da na početku znate na čemu ste. Da se razjasnimo

Jedan od zapovednika JNA i krajiških pobunjenika na suđenjima bio je - kazaće presuditelj Slavko Lozina - vrlo korektan, a uz sve muke, verovatno i blagonaklonost cimera Dragana Vasiljkovića, uspeo je da pročita (nikad nije kasno), čak 500 do 600 knjiga

Sabrani saveti Čimamande Adiči tiskana su pouka ženama, deskripcija očiglednih nepravdi, njihovog korena, tragičnih posledica – analiza vlasti sa kojom nema pogađanja, jer je svaki pokušaj kompromisa samoubilački: „Budi svjesna opasnosti od onoga što ja nazivam lajt-feminizmom. To je ideja o uslovnoj jednakosti žena . Molim te, odbaci je u potpunosti. Reč je o šupljoj, popustljivoj i promašenoj ideji. Biti feministkinja je kao biti trudna.’Ili jesi, ili nisi. Ili veruješ u potpunu jednakost muškaraca i žena, ili ne veruješ“

Zaboravite, evo nenametljive preporuke, sve što ste otpatili uz DLM, prizemne dosetke o poznatom košarkašu, zanimljive opise smešnih pokreta (“uđeš, izađeš i gotovo”), bezbednosnu procenu autora (“njen zaručnik je poručnik”…”ubiće me nečija ljubomora”), briljantnog i neponovljivog Zeku, zadržite u glavi tek instrument i instrumentarij pesnika koji ne beži od rock’n rolla, znajući, valjda, da je to posao uzaludan

“Ponajbolji regionalni film posljednjih godina govori o jednom narodu i jednoj (bivšoj) zemlji u ruševinama, naslijeđenom (ratnom) teretu koji se prenose vremenom na ovaj prostor, s jedne generacije na drugu generaciju i ostavlja na njezinim ramenima”, piše Slobodna Dalmacija

Rat je protutnjao kroz metriku i prozodiju, ostavljajući krhotine materijala za novu, sizifovsku građevinu. Nije Mile Stojić pesnik rata i žrtava, ali se ne boji čitalačke površnosti koja ga može baš među takve smestiti; ko je pročitao „Hatidžu“, pritom i naglas, iznova će prezreti prizemnost dosetke o muzama i topovima, bodežima i emocijama

Povijest nas uči da na Balkanu uvijek postoji mogućnost da se međunacionalni sukobi ponove. Uvijek dođe neki novi rat, koliko god to izgledalo nemoguće. Mislim da je zbog narednih generacija potrebno sačuvati realnu sliku onog što se događalo devedesetih, a ta slika nije ni jednostavna, ni crno-bijela. Nevinih žrtvi bilo je na svim stranama, i sve strane su zaprljale ruke zločinima. Ignoriranje, i nepriznavanje te činjenice samo ostavlja klice novih sukoba

Srećni vlasnici novih knjiga upoznaće se sa “viđenjem stvari” Kristine Kockar, Nebojše Pavkovića i Vojislava Šešelja

Predsednik države koja je - ovo se ne može naći u “spisima predmeta” - počinila zločin je, eto, “konačno” pozvan; što će reći da se i dalje bahato izruguje građanima Srbije i porodicama ubijenih. Glumi “neuku stranku” koju je neko “konačno” pozvao – nije osećao obavezu da o svemu što zna obavesti Tužilaštvo. Uprkos obećanju, ali je takvu reč neprimereno koristiti uz njegovo ime

Dikcija nacionalističkog trabunjanja je gotovo identična; Srbi nisu smeli da pevaju („Ko to kaže, ko to laže”), Hrvati su bili progonjeni pod Hrvatom koji se oženio Srpkinjom; u tom je kolopletu stradao i jogurt. U toj je priči najvažnije ko će vratiti kredite, iako, bar zasad, ne znamo koliko je šta koštalo, ko je šta potrošio, ko je, recimo, imao besplatnu zdravstvenu zaštitu, školovanje (svi), čije su se planine elektrifikovale, čiji putevi postali prohodni cele godine, ko se, recimo, skućio, sve sa primetnim viškom stambenog prostora, za kutiju cigara mesečno

Ostali su još niz nedoumica, sumanutih tvrdnji iz zataškavajuće istrage, ogoljene laži državnih institucija, pogotovu Vojske, sramni i pošteni napisi u beogradskoj štampi. Ostala je poruka majke Dragana Jakovljevića Rose svim majkama, da decu nipošto ne šalju u vojsku