Tekstovi sa tagom: bojan tončić

Ima li čega logičnijeg u apsurdnom ratu, proglašen je ustašom i četnikom, zavisno od toga koja mu je strana izricala presudu; u svojoj Banjaluci, gradu u kojem je nekada važio i za simbol ljudskosti i dobročinstva, brutalno je pretučen ispred svog kafića. I to nije najgore što se dogodilo njemu i njegovoj porodici. Sada zgažena Banjaluka ima jednu brigu manje

Da li je na granici sa Kosovom još jedna masovna grobnica čiji će sadržaj posvedočiti o tome da su srbijanske snage bezbednosti okrutno ubijale civile, žene i decu

Kako je tretirana najveća bosanska tabu(t) tema, u svojevrsnoj esejistici bola i sećanja, ispisanoj u slavu žrtava, sa ciljem autora da probudi javnost uspavane savesti nisu borba sa umišljenim protivnikom, nego sa opasnim zlikovcima, izvršiteljima i saučesnicima u ratnim zločinima, nekadašnjim i sadašnjim

Veliki uspeh i sjajna komunikacija sa gledaocima, Srce Sarajeva Leonu Lučevu, podrška filmu kojem je u Srbiji već presuđeno. Kako je realizovano “humano preseljenje” posmrtnih ostataka i kako kliker-staklenac otkriva tajnu

Od Večernjih novosti saznajemo da je četnički zapovednik, navodno, vođen na improvizovano suđenje u nekakve katakombe ispod Belog dvora, da je zakopan u blizini dedinjske bogomolje unutar kompleksa, ali i to da je postojao oznaški Lažni Draža, što ostavlja sumnju u okolnosti streljanja, odnosno identitet ubijenog Draže. Možda je živ, uvek smo sumnjali

Moral je narušen transparentom i pištaljkama, nije unapređenjem Šljivačanina u pukovnika, te nameštenjem na Katedri za taktiku Vojne akademije u Beogradu. Možda je predavao suptilno artiljerijsko rušenje Vukovara sa 980 haubica i podučavao kako se i sa 80.000 vojnika može zauzeti grad koji brani manje od dve hiljade ljudi. Idealni posao do penzije, 2001, neke se zasluge ne zaboravljaju

Počelo je, da se podsetimo ili saznamo, 1991, kada je Milošević, preko Državne bezbednosti, i najeksponiranijih sledbenika stvorio na teritoriji Hrvatske takozvane srpske autonomne oblasti Krajina, SAO Zapadna Slavonija i SAO Slavonija, Baranja i Zapadni Srem, koje su se 1992. ujedinile u Republiku Srpsku Krajinu (RSK)

Tužilaštvo za ratne zločine Srbije odlučilo je da vodi manje složene predmete, što znači procese u kojima je manji broj žrtava i optuženih, ali i manje viskokorangiranih oficira Vojske i policije

Nije Predrag Vuković naredbodavac, ni kreator, jer bi, u suprotnom, delio sudbinu većine najviših vojnih i policijskih starešina iz vremena agresije na Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu, te vlastitih komandanata iz brutalnih akcija na Kosovu. Dakle, ne bi bio na optužnici, napredovao bi, na bolje plaćenoj funkciji čekao bi penziju sa debelim deviznim kontom. Ne bi morao da diluje drogu i da se u izgnanstvu bavi krivolovom, ne priliči to dokazanom patrioti

Stvarnost je u Potočarima, ali i u Ševeningenu; ima ekskluzivac Večernjih novosti Gojko Đogo dokaz života: “Drugi dan, dok smo petnaestak minuta čekali Radovana, stražari su nas počastili kafom. Radovan se sa Mladićem gurao u kuhinji, pa nije stigao da pre našeg dolaska spremi ručak, pasulj prebranac

Intimna je stvar, ali moj je najjači strah od usamljenosti. Svakog dana. Sa čitaocima i ostalim građanima delim strah, najjači na ovim prostorima, a to je strah od budućnosti. Ovde se ljudi toliko plaše budućnosti, da bi voljeli da ostanu u ovom momentu - kakav god on bio - zauvijek. A naše vlasti su svjesne te važnosti strahova. Kao što znamo, oni stalno manipulišu strahovima. Strahom od drugog, strahom od drugačijeg, od susjeda, komšija. I samo zahvaljujući tim strahovima održavaju vlast

Retko ko bi se javno deklarisao kao nastavljač ideja fašizma, s obzirom na to da je ta ideja prokažena u evropskoj i svetskoj javnosti i češće ćemo sresti deklarativni antifašizam, čak i kod onih koji jasno sprovode suprotnu politiku. Stvarnost, pak, koja je pogodila jugoslovenski prostor tokom poslednjih ratova slična je sa najstrašnijom praksom fašizma. Ne treba zaboraviti da je borba za vlasništvo nad ogromnim državnim resursima odnosno pitanje u čijim će rukama ono završiti obeležila i period Drugog svetskog rata i period devedesetih u Jugoslaviji. Smatram da su etnička mržnja i nacionalizam samo paravan i prah u oči širokim masama, da bi se taj proces što lakše sproveo

Okupljanje stvaralaca iz regiona i Evrope na Internacionalnom festivalu književnosti Bookstan postaje nezaobilazni deo identiteta glavnog grada Bosne i Hercegovine. Treće izdanje ovog festivala to je potvrdilo u potpunosti

I pored rezolucije koja je u pripremi, gomile saopštenja, pretnji, obečanja srbijanskih najviših funkcionera, vlasti SAD i Srbije duguju javnosti i, pre svega, porodici Bitići, objašnjenje kako je moguće da se u lancu komandovanja punih 19 godina ne otkrije nardbodavac ubistva tri vezana Amerikanca

Zajednički imenitelj vidovdanskog ispuštanja zvukova bili su rečita šutnja kosovobranitelja Aleksandra Vulina, kome je zabranjeno da priviri u susednu državu, te još muklije prećutkivanje činjenice da je na Kosovu Polju pre 29 godina Slobodan Milošević najavio rat, rekavši da ni oružane bitke „nisu isključene“. A znali smo da se podrazumevaju, još tri godine ranije, kada je rat počeo da se zahuktava na srbijanskim ulicama