Tekstovi sa tagom: bojan tončić

O pukovniku ima ko da piše - kao i o zločinama ovenčanoj državnoj formaciji, regrutovanoj od bašibozluka, nastalu od hrabrih filozofa koji uživaju plodove svoje patologije i pomerenosti

Sad već imamo tri rata sa nekoliko tumačenja, zavisno u kojoj državi živite, a svakodnevno nam se nagovještava četvrti rat kao vrlo izgledan. A uz sve to, mi smo u rukama neodgovornih ljudi koji vladaju i znanjem i neznanjem. Još moram reći da su oni pravi profesionalci u destrukciji i štićenju ličnih interesa. A pametni i sposobni su se umorili i povukli kao posmatrači ponovo nokautirani i bačeni na pod. Oni koji su se iz srednje i radničke klase raseljene ili uništene tokom rata i tokom opsade izgubili su sve i teško ili nikako se dizali na noge. Kod njih se danas lako izazivaju trauma prošlosti, zavladalo je beznađe. Tako da, ako pravimo poređenja, ratnog i ovog ‘mirnodopskog vremena’, ono je bilo neizreciva patnja a ovo su njene posljedice

Da li će se ovoga puta dokazati "konkretna usmerenost" Jovice Stanišića i Franka Simatovića, odnosno države Srbije, na agresiju i da li će biti krivih za realizaciju sumanute ideje pomahnitalog političkog vođstva, da se, za početak, potpale krajiški Srbi, a potom nastavi sa ubistvima i progonom diljem Bosne i Hercegovine. Za kreiranje herojske istorije ubistava civila, progona, silovanja, pljačke... Personifikacije ovog repertoara zločina dosad su bile nevine

Sutkinja Sretenović ne zna padeže, što je, po ustaljenoj praksi, u skladu sa bahatošću koju isijava, odnosno, sve je očiglednije gotovo nastrano kapoovsko iživljavanje nad zdravim razumom konzumenata njenih morbidnih soneta. Personifikujući patriotski duh državnih nameštenika zgažene grane vlasti, s lakoćom, istina unekoliko arhaičnom dikcijom i ritmom, kaže da Počuču kažnjavati neće, budući da izjavom se njegovom samo mnjenje saopštava, odnosno ona (izjava) "sadrži mišljenje okrivljenog vezano za aktivnosti organizacije 'Žene u crnom', ali ne i izjavu da će okrivljeni ili lica koja se navode kao pripadnici navijačkih grupa, oštećenima takvo zlo i naneti"

Požari u Pionirskoj ulici i na Bikavcu najgori su primeri nečovečnih postupaka jednog čoveka prema drugom. U istoriji ljudske nečovečnosti, koja je već isuviše duga, žalosna i ogavna, požari u Pionirskoj i na Bikavcu zauzimaju istaknuto mesto. Na kraju dvadesetog veka, obeleženog ratom i krvoprolićem kolosalnih razmera, ovi užasavajući događaji ističu se po gnusnosti spaljivanja, po očiglednom predumišljaju i proračunatosti koji ih definišu, po tome kako su žrtve iz čiste bezdušnosti i surovosti sprovedene, zatvorene i zaključane u te dve kuće da bi se našle potpuno bespomoćne u paklu koji je onda nastao, po stepenu boli i patnje koje su žrtve trpele dok su žive gorele. U tom činu zatiranja svakog traga pojedinačnim žrtvama, počiva nečuvena surovost koja itekako mora povećati težinu koja pripisuje ovim zločinima

Dva grada (Sarajevo i Beograd), jedan rat, jedan razvod, mnogo ljubavi u nekoj vrsti nadmetanja, ili šahovske iznudice, jedna perverzna uniforma, ništa manje grozna od ostalih, pisanje panegirika o hrabrosti i krvi, obeležavaju Samardžićevu ratnu prozu, nedužno, maštovito promišljanje od kojeg se nije dalo pobeći

“Domaćoj javnosti je rehabilitacijom Kalabića poslata poruka da je, na osnovu skandaloznog Zakona o rehabilitaciji, moguće rehabilitovati bilo kog četničkog komandanta iz Srbije. Bilo kog oficira koji je imao komandnu odgovornost, kakvu je Kalabić imao. Zato Kalabić nije slučajno postao neka vrsta personifikacije četničkog oficira, u negativnom istorijskom kontekstu. Očekujem, dakle, da budu rehabilitovani i drugi visoki četnički oficiri, poput Keserovića, Račića, Rakovića i drugih”, kaže za naš portal istoričar Milan Radanović povodom rehabilitacije četničkog komandanta Nikole Kalabića

Dobri ljudi su bili najbolji, loši ljudi su bili najgori. Tako da je to zaista bio jedan crno-bijeli svijet. Svako ko je imao dozu dobrote, ispoljavao ju je do maksimuma. I obrnuto, ratni profiteri, danjašnji bogatuni, bogatili su se na šećeru i ulju, cigaretama zarađivali ogromne količine novca. I još jedna nevjerovatna stvar se desila, o tome sam mnogo pričala sa Suzan Zontag, a i to je psihološki objašnjivo; obrazac ponašanja ljudi u logoru, jedna karakteristika života pod Opsadom je da se - čudesno - u tim egzistencijalno kriznim vremenima pojavljuje potreba za duhovnim

Omarska/ Smrt voli lepa imena/ Karlične kosti dobre su za uzengije/ Okrutnosti Cigana prema ragama uvek se divila gospođa/ Genetičarka./ Raspali ga po gubici, Joška/Sve mlade Muslimanke/ naredio je General/ ima da nose na haljama/ V-izrez sve do pupka/ moj pobednički znak./ Pobeda je božiji dar narodu nebeskom/ a ko sa životima pobeđenih ne ume da se sprda/ pobede nije ni dostojan (Miodrag Stanisavljević)

Nakon Vukčevićevog bahaćenja i okrutnog "suživota" u njegovoj režiji, najavljaju se, dakle, novi procesi, nove desetine nevinih zlikovaca, morbidni "suživot" sa sa zlikovcama i bitangama. Srbijansko pomirenje i budućnost

Budžetska otmica i likvidacija Muslimana/Bošnjaka možda će dobiti pravosudni epilog, a Tužilaštvo za ratne zločine možda će pronaći pismenog fiškala da mu uredi optužnicu. Pravda je spora, ali nikakva

Milovanovića i Jakovljevića ubila je država Srbija, možda su poslednje žrtve monstruoznog državljanina Srbije Ratka Mladića. Neko će, svakako, poverovati da će se pred sudom naći njihov ubica, ili ubice. Da će biti otkriveni nalogodavci. I da jednog dana sve to neće biti nevažno većini poslovno sposobnih žitelja Srbije

Sarajevo nije ubijano, Biljana je bila "u srpstvu najčvršća", Radovan je holbrukovan, pa je smršao. Bik - Tribunal je bio upotrebljen da pogodi i sruši RS, celu srpsku stvar. Gusle su nas sačuvale. Sve sam prepustio Biljani. Nadam se da će me sudsko veće razumeti

Tradicionalno, uz stare, prepoznatljive uzlete mržnje i lažljive epike, obeležena je još jedna godišnjica stradanja vojnika Vojske Jugoslavije, naslednice JNA, u pokušaju da osvoje državne institucije u Sarajevu i pogibije šestoro njenih pripadnika u Dobrovoljačkoj ulici

Francuzi i Nijemci su tri puta krvavo ratovali u sedamdesetak godina; milioni žrtava su padali samo u jednoj bici (na Somi). Ali, nisu oni uspostavili osnove Atlantskog saveza tako što su jedni drugima nešto praštali, nego tako što je ustanovljena vladavina zakona u svakoj državi, što se počelo osnivanjem Evropske zajednice za ugalj i čelik, funkcionalnim objedinjavanjem itd. Vili Brant nije u Varšavi odavanjem pošte započeo proces denacifikacije, on je to učinio nakon što je denacifikacija bila završena. Taj simbolički čin je došao na kraju. A ovde se stalno traži da se počne. Ne može to