Tekstovi sa tagom: danilo kiš

Aadone15

Radio drama

Danilo Kiš: Noć i magla

Radio drama je akustična dramatizacija nekog događaja, naravno bez vizuelne komponente. Tvorci se oslanjaju isključivo na dijalog, muziku i zvučne efekte kako bi dočarali slušaocu atmosferu, likove i priču
Buba 01 S

Weekend Videos

Pozorišni vremeplov: Buba u uhu (1972)

Dali smo sebi redakcijsko obećanje da ćemo uoči svakog vikenda čitaocima ponuditi nešto da gledaju, umesto što im samo nudimo da čitaju. Umesto tabloidnih video-užasa koji posvuda imaju zajednički naslov „Da se naježiš“ ili „Da se smrzneš“ ili „Skandalozno: ovo morate videti“, odabrali smo YouTube spotove koji, čini nam se, prijaju formatu našeg portala, a bogami i nama
Aatk 46 S

Na plamen sveće sleće noćni leptir

Mrtva priroda s ribom

Limuna žuta, mirišljava koža./ Beli zev tanjira. Odsjaj noža./ Ko tečni kaučuk cedi se sir...
Aakri 23 S

Sutra će mi neko reći: sine

Sutra

Sutra će mi neko reći: sine;/ sutra će mi neko reći: dragi;/ sutra će mi neko reći:... volim;/ sutra ću sve patnje u jedan grob sahraniti, u jedan grob
Elle 08 S

Rani jadi

Ulica divljih kestenova

Ne, ne, reče žena, zar ne umete da čitate? Ovde stanuje profesor Smerdel. Da li ste sigurni, ponovi on, da ovde ne stanuje Andreas Sam? Pre rata je stanovao ovde, znam pouzdano. Možda se sećate njegovog oca? Eduard Sam, s naočarima. Ili se, možda, sećate njegove majke. Marija Sam, visoka, lepa, vrlo tiha
Aapokrl 12 S

Tvoja usna ćuti

Oproštaj s majkom

samo jednu riječ utjehe mi kaži,/ pa sklopi oko što u beskraj zuri,/ osjećam da taj pogled mene traži,/ dok niz svelo lice zadnja suza curi
Dkis 01 S

Povodom sećanja na Danila Kiša

Život kao bol

Prvi put smo sami sedeli u jednoj od njegovih sobica, kroz koje se selio kao kaluđer-isposnik, iz ćelije u ćeliju, iz iskušenja u iskušenje, iz lične u opštu dramu, i govorili o mojoj prvoj knjizi. Knjizi jednog tridesetpetogodišnjaka. Nismo, u stvari, govorili. On je govorio. Toliko ponesen, s takvom strašću da sam na kraju, taštinom savladan, ali sumnjom u sebe obuzdan, pomislio: „Dobro bi bilo da sam tu i takvu knjigu uistini napisao“
Detj 01 S

Biografske knjige Kiša i Kucija

Slike iz detinjstva

I za Kiša i za Kucija umetnost predstavlja ono poslednje pribežište, onu malu, teškom mukom stečenu nišu slobode, izdvojenu iz ljudskog saća, a samo delo je nezavisan duhovni entitet, “plod truda i čuda“, autohtona struktura, “svojevrsna kapsula unutar koje je mogućno živeti a da se ipak ne udiše vazduh ovog sveta“. Vazduh je zagađen ili je prenosnik bolesti, vazduh je uvek vesnik propadanja i smrti. Kakav vazduh se udiše u kapsuli umetničkog ostvarenja? Platonovski vazduh čistih ideja: Pravde, Istine i Dobrote. Linija preseka između carstva umetnosti i stvarnosti uvek je etički zasnovana
Dnkis 01 S

Danilo Kiš: Njujorška prisećanja (2)

Voleo bih da živim u miru sa sobom, a ne sa svetom

Kišov govor tela bio je vrlo određen. Dok je sedeo, Danilo se uvijao kao neka fina opruga u slovo C. Sklupčao bi svoje dugačko tanko telo u loptu, noge bi prekrstio i pušio goloaz kako je i govorio, polako i odmereno. Još jedan tipičan pokret bio je da slobodnom levom rukom sklanja kosu sa lica, vraćajući je unatrag, ponovo i ponovo
Kis 01 S

Danilo Kiš: Njujorška prisećanja (1)

Dobrodošao, Daniluša!

Sa druge strane okeana, tokom boravka u SAD, on je otkrio izvesnu ranjivost, koja je najviše proizilazila iz činjenice da nije govorio engleski jezik. U igri je takođe bila i šarmantna mešavina nesigurnosti i stidljivosti koju ranije kod njega nisam primećivala. Sve ovo dovelo je do toga da se čini kako Kiš na vrhovima prstiju osvaja Njujork, da ulazi na neka sporedna vrata, pokušavajući da izbegne pažnju
Dkis 01 S

Posmrtna sudbina Danila Kiša i Radomira Konstantinovića

Subotički nasrtaji na Drugu Srbiju

Počasni građanin Subotice postao je poeta nacionalne, kama-provenijencije Matija Bećković. Nije iz Subotice, ali ga je predložio Savez srpskih udruženja Severnobačkog okruga, obrazloživši predlog stavom da je reč o „stvaralaštvu visoke kulturne i umetničke vrednosti“. Većinski naprednjaci još su tvrdili da Bećković, fakat, nije iz Subotice, ali da je u njoj gostovao. Što je, naravno, tačno. Dvojica antifašista i antinacionalista u Subotici, za jednog nema mesta
Faffa 05 S

Rani jadi

Dečak i pas

Nasrtali smo jedni na druge kao seoski džukci, ali smo očnjake prekrivali velurom, a kandže smo držali u šapama, kao kame u futroli.
Fntm 06 S

Sećanja na Danila Kiša (4)

Da mu u večnosti pevaju ptice

Poslednja tri susreta sa Danilom Kišom u julu mesecu ove godine bila su, kada se osvrnem, puna znakova koje nisam umeo prozreti i sad mi se vraćaju kao poruke na dlanu, kao griža savesti ili kao prokletstvo optimizma, tupavog ljudskog optimizma. U šetnji, negde preko puta Londona susreće mladog poznanika, novinara M.M. i dotakavši se njegove crne košulje, kao da ispituje kvalitet materijala, kaže onako, usput: Što svi nosite to crno? I... razgovor ide dalje jer Kiš i ne očekuje odgovor.
Alks 03 S

Sećanja na Danila Kiša (3)

Kafanskim arhipelagom, od ostrva do ostrva

Kiš je voleo neobične, nepravilne rime, asonance, i uvek im je davao prednost nad onim poznatim i očekivanim klasičnim rimama, smatrajući velikom zabludom mišljenja tradicionalista da naš jezik ne podnosi asonance i sve vrste nepravilnih rimovanja. Govorio je da bi jedan veliki pesnik sva ta perfekcionistička naklapanja jednim pravim delom zauvek osporio. U tom smislu je i tražio, igrajući se jezikom.
Dnkis 01 S

Sećanja na Danila Kiša (2)

Pesnik života-literature sa oreolom elegičnosti

Ako je roman u klasičnom smislu tog termina legitimni naslednik epa, onda je moderni roman, a čini mi se da je po svojoj strukturi Gogoljev roman medu prvima, pre svega poema, jer je poema po definiciji epsko-lirska tvorevina. Svojom odrednicom poema Gogolj kao da je naslutio moderni roman. Kada sam u jednom tekstu Josifa Brodskog našao da su, po njemu, Kišovi romani elegije, bio sam siguran da je to prava i najkraća poetička dijagnoza. Pesnici nesumnjivo najbolje osećaju koliko poezije ima u jednom proznom delu. Koliko bi je Brodski tek našao da je Kiša mogao čitati u originalu. Poezija je po svojoj definiciji, kako je tačno isticao Andrić, ono što je neprevodivo.